U pregovorima s Rusijom, prvo što će novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp morati da uradi jeste da smanji ruska očekivanja. Trampove izjave tokom kampanje su bitno oslabile njegovu početnu pregovaračku poziciju.
Cuveni francuski diplomata Šarl Moris Taleran (1754-1838) rekao je mladim diplomatama "ne budite toliko nestrpljivi".
Trampova javna nestrpljivost da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i njegova obecanja da ce se s Putinom brzo dogovoriti postavljaju Putina "na vozacko sedište", piše americki "National interest".
Povrh svega, Tramp je vec ucinio više na slabljenju kredibiliteta NATO, što je kljucni cilj Kremlja, nego godine ruskih tajnih operacija.
Koliko god Putin pozdravljao takvo ponašanje, on ce na Trampa gledati kao na pocetnika, drugog Berluskonija, nekoga s kim ce se sprijateljiti, iskoristiti i, moguce, kasnije uceniti objavljivanjem informacija koje su prikupile njegove špijunske agencije .
Prvi korak stoga mora biti promena stava, negiranje prethodnih izjava i ponovno uspostavljanje uticaja.
U konkretnoj politici, prvi prioritet mora biti podrška NATO-u.
Cak i pre predsednicke kampanje u SAD, kredibilitet Clana 5. povelje Vašingtonskog sporazuma NATO, koja govori o tome napad na jednu clanicu znaci napad na celu alijansu, bio je na niskom nivou.
Od kada su zapadni zvanicnici usredsredeni na Ukrajinu, svi su shvatili da Sjedinjene Države nece iskoristiti nuklearno oružje za odbranu baltickih država ili drugih clanica NATO "na prvoj liniji", kao i da su konvencionalne odbrambene snage NATO na granici beznadežno brojcano nadjacane ruskom invazionom silom.
Trampova dvosmislenost po pitanju eventualne pomoci napadnutoj clanici NATO je dodatno oslabila alijansu.
Ako Putin iskoristi priliku i naredi hibridne operacije radi destabilizovanja baltickih vlada i ako NATO ne odgovori ozibljno na takav napad, uprkos pozivanju na Clan 5. to bi moglo da oznaci kraj alijanse.
Koliko god Tramp pokušavao da spinuje to pitanje, on ce u istoriji biti upamcen kao licno odgovoran za uništavanje posleratnog zapadnog poretka.
Da bi to izbegao, on ce morati da Putinu jasno da stavi do znanja da Sjedinjene Države apsolutno ostaju posvecene odbrani baltickih država od takvih napada i da ubrza porast broja vojnika, opreme i spremnosti NATO trupa oko ruske granice.
Tramp i Putin u Siriji imaju prostora za proglašavanje "znacajnog proboja", koji bi se u svakom slucaju i dogodio.
Americka politika podrške umerenim pobunjenicima protiv Asada je "efektivno mrtva", bar za sada.
Ako Rusija, posle nekakvog rešenja u Alepu, proceni da je Asad siguran, možda ce uložiti dodatni napor da bi porazila "Islamsku državu" i dvojica predsednika mogu da proglase savezništvo protiv terorizma.
Putin je poentirao nedavno, kada se zahvalio Sjedinjenim Državama za pomoc u obezbedivanju Olimpijskih igara u Sociju, što sugeriše da bi on cenio povecanu razmenu informacija o medunarodnom terorizmu.
Kada je rec o Ukrajini, Tramp bi mogao da ponudi licnu posvecenost da blokira sve predloge za prijem Ukrajine i Gruzije u NATO dokle god je u Beloj kuci.
Takva licna posvecenost ne zahteva formalni NATO sporazum zasnovan na konsenzusu svih clanica.
Po "ružicastom scenariju", Putin bi mogao da bude ubeden da zauzvrat podrži smirivanje i stabilizaciju prilika u istocnoj Ukrajini, piše "National interest".
"Problem je u tome što se odlazeci predsednik SAD Barak Obama najverovatnije vec licno obavezao da nece podržati prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, a to Putinu ocigledno nije bilo dovoljno", navodi list.
Ipak, možda je u ovom trenutku veca želja da ublaži sakncije uvedene zbog situacije u Donbasu.
(U tekstu su sažeti zakljucci americkih strucnjaka izneti na skupu koji su organizovali neokonzervativni dvomesecni magazin "National interest" i Carnegie corporation of New York)
