Okićene ulice, blještavi izlozi i pripreme za proslavu Nove godine, za većinu stanovnika Zaplanja, planinskog kraja u blizini Niša, i ove zime, kao i mnogo zima unazad, nešto su o čemu ne mogu ni da sanjaju.
U kratkim i hladnim zimskim danima zaplanjska sela sablasno su pusta i tek po dimu koji izlazi iz po nekog dimnjaka može se videti da u njima još žive ljudi.
Zaplanje, odnosno podrucje koje pokriva opština Gadžin Han, jedno je od najstarijih i najsiromašnijih u Srbiji.
U 34 zaplanjska mesta, prema zvanicnoj statistici, živi nešto više od 8.000 stanovnika, a preko polovine njih starije je od 50 godina.
Prema recima predsednika opštine Gadžin Han Saše Ðordevica, ova opština je izmedu dva poslednja popisa izgubila petinu stanovništva.
"Tokom godine na podrucju citave opštine rodi se tridesetak beba, a umre blizu 300 ljudi. U selima je puno neoženjenih muškaraca koji nemaju posla i ne odlucuju se da zasnuju porodicu", rekao je Ðordevic za Betu.
Poklanjaju placeve da spasu selo
Ðordevic kaže da je slika ove opštine sve do 90-ih godina bila potpuno drugacija. U Zaplanju je polovinom prošlog veka živelo 26.000 stanovnika, seoske škole bile su pune dece.
"Migracija stanovništva, gašenje društvenih firmi i nedostatak posla glavni su razlozi što sela u ovom kraju ostaju bez ljudi. Zaplanje sada ima svega 200 radnika koji rade u proizvodnji, a 1.400 ljudi je nezaposleno", rekao je Ðordevic.
Žitelji ovog kraja takode isticu da je gašenje fabrika glavni razlozi što u zaplanjskim selima sada žive uglavnom starci, starice i neženje.
Najveci broj neoženjenih muškaraca, rekli su meštani, teško da ce ikada naci suprugu i zasnovati porodicu.
Daje kucu i imanje, a niko ih nece
"Težak je život na selu, nece ni jedna žena da dode iz grada ovde da se muci da kopa njive i cuva stoku", kažu u glas Divna i Blagoje Stojanovic iz Sopotnice, oboje zašli odavno u osmu deceniju života.
Njihov komšija pedesetjednogodišnji Slavoljub Stojanovic jedan je od žitelja Zaplanja koji do sada nije uspeo da pronade suprugu.
"Kad je u selu bilo devojaka, nisam hteo da se ženim, racunao sam imam još vremena. Kad sam rešio, bilo je kasno, u selu više nije bilo devojaka", objašnjava Stojanovic.
Prema Stojanovicevim recima, devojke iz sela, za razliku od muškaraca, po završetku školovanja ne vracaju se svojim kucama, vec se udaju u gradu.
"U Sopotnici sad nemate ni jednu devojku, a ima tridesetak neženja, svi su stariji od trideset godina. Slicna je situacija i u drugim selima", rekao je Stojanovic.
Slavoljub Jovanovic iz Donjeg Dragovlja, takode neženja sa dugogodišnjim stažom, kaže da sada ne postoje nikakve šanse da žena iz grada dode da živi u selo.
"Mi muškarci smo ostali na selu da se brinemo o roditeljima. Sada oni pomrli i mi ostali sami. U mom komšiluku ostali sve samci", kazao je Jovanovic.
Meštani zaplanjskih sela naglašavaju da su u ovom kraju vencanja postala prava retkost. Na podrucju citave opštine skopi se godišnje tek izmedu pet i deset brakova. Zbog toga rodenje deteta u selu predstavlja doživljaj koji obraduje sve meštane.
