MONDO je imao priliku da obiđe četiri odeljenja odseka kriminalistike i vidi kako detalji i sitni materijalni dokazi mogu imati veliki značaj pri otkrivanju zločinaca, ali i šta je to od čega se gnušaju srpski forenzičari...
Imali smo priliku da obidemo cetiri odeljenja Nacionalne kriminalisticko-tehnickog centra (NKTC) u Beogradu, a verovatno najzanimljiviji deo naše posete je Odsek veštacenja narkotika i toksikološkog veštacenja gde su nas docekali naucnici spremni da podele najzanimljivije anegdote nalaženja narkotika i pokažu kako kao u "CSI", kriminalistickim serijama, i oni poseduju “mašine koje vrte epruvete”.
Nakon zaplene odredenih supstanci ili predmeta, uzorci se donose upravo u ovu laboratoriju gde se razlicitim metodama utvrduje poreklo supstance.
"Najcešce dobijamo marihuanu, ekstazi i heroin. Dnevno nam stiže u proseku 200 uzoraka, a godišnje cak više od 30.000 uzoraka koje treba pregledati", istakla je Jana Antonijevic, veštak za narkotike i toksikološka veštacenja.
Slucajevi koji su šokirali veštake:
"Prošle nedelje su nam stigle pomorandže iz jednog zatvora, jer su sumnjali da je neko špricem ubrizgao u njih ilegalne supstance. Otkrili smo da postoje tragovi uboda i nakon cedenja i ekstrahovanja došli do zakljucka da je u pomorandže ubrizgan metadon koji je neko na taj nacin pokušao da dostavi zatvoreniku", rekla je Antonijevic.
Prema njenim recima, najviše vole kada im stižu stvari s aerodroma.
"Tu svacega ima. Stižu nam kilogrami kokaina sakriveni u dupla dna kofera koji su pomešani sa vatom, pa tek nakon ekstrahovanja dolazimo do supstance koju su hteli da prokrijumcare. Ono što nikako ne volimo i cemu se niko ovde ne raduje je kada nam šalju uzorke koje su ljudi pokušali da prokrijumcare u sebi. U filmovima i serijama se ti ljudi zovu 'mule'. Oni mogu da u kesicama progutaju i do pola kilograma kokaina. Možete samo da zamislite koliko je to iskustvo neprijatno vam stigne paket iz necijeg želuca...", ispricala je Antonijevic.
Specijalnim aparatima u laboratiriji narkotici se prepoznaju tako što svaki u odredenoj hemijskoj reakciji sa jedinjenjima dobijaju specificnu boju. Tako je na primer kokain plave boje, amfitamin je narandžast, a crna boja je oznaka za MDMA, koji vodi poreklo od ekstazija.
S obzirom na to da im je marihuana najcešci “posetilac” nije bilo iznenadujuce što se u odredenim prostorijama može osetiti miris kanabisa.
TRAGOVIMA DO KRIMINALACA
Veštacenja trasologije su u vezi s tragovima alata, gazece površine obuce, tragova nastalih prilikom saobracajnih nezgoda, veštacenja video snimaka i odredivanje visine izvršioca nekog dela.
"Trasologija je nauka o tragovima, pa se u ovom odseku bave nastankom odredenih tragova nadenih na mestima nezgoda i zlocina. Trasolozi se bave i pitanjima poput: zašto je voz iskocio iz šina, da li je sajla pukla pod pritiskom ili ju je neko namerno otkinuo, zašto je pao meteor i zapalio neku njivu...", istakao je Predrag Korac, veštak trasolog.
U prostoriji koju smo mi posetili vodi se evidencija o dve vrste tragova – tragova gazecih površina obuce i tragova alata na cilindricnim ulošcima brava (na taj nacin se istražuju izvršioci obijanja i pljackanja).
"Alat, izmedu ostalog, poseduje i identifikacione karakteristike, jer izvršioci kriminalnih dela ove vrste imaju tendenciju ka tome da koriste jedan alat za sve svoje poduhvate pošto taj alat smatraju 'srecnim'. Svaki alata ostavlja specifican trag na cilindrima brava, pa je onda lako napraviti patern i izdvojiti seriju dogadaja od strane istog izvršioca. Pre nekoliko godina smo uhvatili obijaca koji je 136 dela izvršio jednim istim alatom”, rekao je Korac.
Što se tice otisaka obuce, MUP ima specijalnu bazu u koju unosi sve vrste tragove koje nadu u toku istrage, pa na taj nacin uporeduju i sužavaju izbor osumnjicenih. Specijalnim softverom se odreduje tacan vrsta i marka obuce na osnovu otiska dona, a pri nalaženju osumnjicenih, ukoliko se neki otisak poklopi s obucom u njihovom posedstvu, to znaci da su našli pravog krivca.
Gde god da zgazimo, ostavljamo trag koji je cesto nevidljiv golim okom. Veštaci takozvanim “dust lifterom” (“podizac prašine”) uspevaju da nadu te nevidljive tragove. Dust lifter radi tako što se ispod specijalne folije, malo udaljene od površine zemlje, pusti elektricitet, pa se sva prašina s poda automatski zalepi za foliju i na mestima gde je neko zakoracio jasno se vide otisci obuce.
Nije neko krivac ako poseduje istu marku obuce nadenu na mestu uvidaja, vec samo ukoliko se specificne oznake na donovi stopostotno uklapaju. Ako nema tih malih oštecenja koja prave distinkciju izmedu donova obuce iste vrste, onda ne postoji ni dokaz koji usmerava na tog pocinioca.
FALSIFIKOVANJE DOKUMENATA
Ovaj odeljak NKTC-a podrazumeva proveru validnosti bilo koje vrste dokumenata i rukopisa – od pasoša, licnih karata i vozackih dozvola, pa do validnosti autobuskih karata koje se ilegalno kopiraju da bi se koristile više puta, testamenata, fakultetskih diploma...
Glavni cilj grafoskopskog veštacenja je zaštita dokumenata za šta se koriste izuzetno skupe mašine. Veštak za rukopise i dokumenta Snežana Maricic istice da su falsifikatori cesto uglavnom tehnološki ispred onoga cime centar raspolaže, a trudi se da ide u korak sa njima.
"Ovde se ispituje stepen zašticenosti dokumenta. Mi ne možemo da ispitujemo neki ugovor koji je na komercijalnom papiru kupljenom u knjižari, vec one koji poseduju specijalne oznake cesto nevidljive golim okom. Elementi provere zaštite su UV niti, vrsta štampe, vodeni znak, opticke varijable, kinegram, hologram. Moramo da znamo šta taj dokument poseduje od ovih elemenata zaštite, pa da to uporedujem s onim šta nam je dostavljeno. Najcešci slucajevi kojima se ovaj odsek bavi je zamena identiteta kada je važno naci oštecenja i neregularnosti na licnim dokumentima”, istakla je Maric.
Ona istice da je važno imati na umu da veštaci ne ucestvuju u istrazi, vec samo dobiju delove koji spadaju u njihovu oblast specijalizacije u okviru celokupnog slucaja.
Imali smo prilike da vidimo kako naša licna dokumenta izgledaju ispod UV svetla i šta se krije u papiru što se ne može videti golim okom. Papir od kojeg se, na primer, pravi pasoš, nije “regularan”, vec je pomešan s pamukom i još nekim sastojcima koje nisu mogli da nam otkriju.
Kada se naizgled prazan list pasoša stavi pod UV lampu može se jasno videti vodeni žig na poslednjoj strani, specijalno crveno vlakno koje se nalazi na sredini pasoša, kao i takozvane polikarbonatske i pamucne višebojne zaštitne niti koje su rasporedenje u vidu malih linija na svakoj strani pasoša na nasumicnim mestima. Na taj nacin je svaki dokument jedinstven i zašticen, pa ne postoji patern (šablon, matrica) po kojem se olakšava posao falsifikatorima dokumenata.
BALISTIKA - NAJVIŠE KRIVICNIH DELA POCINJENO VATRENIM ORUŽJEM
Kriminalisticka balistika je kolokvijalni naziv za metodu kojom se u kriminalistici vrši ispitivanje vatrenog oružja i municije, ali i drugog vrsta oružja koja se mogu iskoristiti za krivicna dela.
"Mahom ovde radimo razlicite vrste ispitivanja u vezi sa oružjem, ali najviše radimo funkcinionalnu ispravnost oružja i utvrdivanje kojoj vrsti oružja pripada konkretna puška, pištolj, itd. Važno je da se utvrdi tacna vrsta oružja jer na taj nacin optuženom može da se primeni odgovarajuca krivicna mera. Druga stvar je identifikacija vatrenog oružja, odnosno, da li je neko oružje korišceno prilikom izvršenja krivicnog dela. To se radi poredenjem caura i projektila koji su pronadeni na licu mesta sa caurama i projektilima koji se ispaljuju iz konkretnog oružja koje ispitujemo”, objasnio je Stojan Kostic, veštak balisticar.
U odseku balistike gde je prostorija zatrpana vatrenim oružjem razlicitih vrsta, knjigama o oružju i specijalnim mikroskopima pod kojima se ispituju caure, radi se i uvtrdivanje fabrickog broja na oružju kada je on uništen, rekonstrukcija u smislu utvrdivanja putanje projektila radi sudskih veštacenja, kao i kompletne rekonstrukcije.
"Ovo cime se bavimo je izuzetno važno, jer se i dalje najveci broj krivicnih dela izvrši upravo vatrenim oružjem”, istakao je Kostic.
Pored vatrenog, ovde se istražuje, izmedu ostalog, i gasno i vazdušno oružje.
