Kada bi sportski novinari iz Srbije, koliko i košarkaški "storytelleri", napisali ovako nešto, to nikako ne bi bilo netačno – jer se ipak radi o faktima – ali bi verovatno bilo shvaćeno kao pristrasno i navijački.

Srećom, košarkaški potencijal Nikole Jokića prepoznaju i van naše granice, a konkretno Majkl Džejkoks (Michael Jaycox), koji za "Mile High Sports" pomno prati sportske organizacije iz Denvera i Kolorada, stvari vidi još jasnije, jer ih posmatra iz prvog reda.

Utoliko, prevešćemo njegovu kolumnu posvećenu Jokiću, Denver Nagetsima i treneru tog tima Majklu Malounu, od početka do kraja, sa naznakom – "drugi pišu".

"Nikola Jokić je superstar, a Nagetsi da tretiraju prljavo.

Branio sam Majkla Malouna i ovu organizaciju dugo. Prelazio sam preko nekih stvari, pružao sam im izgovore. Ali, gotovo je s tim.

Ovo je sramota.

Jedna stvar je izgubiti, a druga gubiti dok vam je najbolji igrač, vaš nadolazeći superstar, ignorisan na klupi, igrajući 23 minuta u korist Jusufa Nurkića, koji je drugi najgori startni centar u NBA ligi prema indeksu korisnosti.



To je otprilike apsurdno kao kada bi Timbervulvsi počinjali sa Adrijenom Pejnom pre nego Karlom-Entonijem Taunsom, jer Pejn hoće da bude starter, a Tauns je previše fin da bi rekao: 'Ne'.

To se upravo događa u Denveru. Niko, ništa, nijedan statistički parametar, nijedna brojka, ma ništa ne govori o tome da je Nurkić bolji igrač ili veći potencijal od Jokića, ali on počinje jer Nagetsi znaju da će on napraviti dar-mar u toj malignoj svlačionici ukoliko bude poslat na klupu.

Baš loše.

Ako Maloun, odrastao čovek i prvi trener NBA tima, ne može da kaže 21-godišnjem klincu da zalepi svoje dupe za klupu jer je uzrok najgore startne petorke u NBA ligi, šta onda može da uradi?

I, ponovo, ne mogu ovo da ponovim dovoljno puta – Jokić nije samo još jedan talenat u nizu. On možda ne izgleda tako – 'panja' je možda najbolji pridev koji opisuje njegovu pojavu i ponašanje – ali Jokić je legitimno sjajan!

Ove sezone, on beleži prosečno 11 poena, 7,3 skoka i 2,9 asistencije po utakmici, ali to ni približno ne govori istinu o njemu. Ako želite da razumete kakav uticaj Jokić ima na ekipu, morate da imate imate dve stvari na umu: (1) Prvih mesec dana proveo je igrajući van svoje pozicije, na mestu krilnog centra odmah pored Nurkića, što nikako nije funkcionisalo, (2) on i dalje igra manje od 24 minuta po utakmici.

To jeste mali prosti primer, ali Jokić je u poslednja četiri nastupa, tokom kojih je igrao 25,4 minuta po utamici (bolje, ali nedovoljno) beležio prosečno 18 poena, 9,8 skokova i 3,5 asistencija.



Da bismo bolje razumeli Jokićev uticaj na igru po minutu provedenom na parketu, najbolje je da izmerimo njegov prosek na minutaži od 36 minuta – e tu je više nego impresivan. Samo jedan igrač u NBA ligi trenutno može da se meri sa njegovih 16,5 poena, 11 skokova, 4,4 asistencije na (hipotetičkih, prim. aut) 36 minuta – a to je kandidat za MVP igrača, Rasel Vestbruk.

To nije nikakvo iznenađenje u Vestbrukovom slučaju, momku koji beleži prosečno tripl-dabl ove sezone, ali za Jokića – igrača na drugoj godini kojeg se većina prosečnih navijača ne bi setila u nabrajanju – to je suludo. Zapravo, samo četiri centra u istoriji NBA lige su donosili takve brojke: Vilt Čemberlejn dva puta, Karim-Abdul Džabar dva puta, Bil Volton dva puta i Nil Vok.

Molim vas, zapamtite to.

Ne postoji nijedno razumno objašnjenje zbog čega Jokić igra samo 24 minuta po utakmici ulazeći s klupe. Nijedno. Zero. Zilch. Nada. On je istinski superstar u nastajanju, on je uveliko jedan od najboljih univerzalaca u NBA ligi i velika je sramota za tu organizaciju što ga tretira na tako jadan način.

Denver Nagetsi su trenutno na 9-15, dok sve nade o pojavljivanju u plej-ofu polako izmiču, ali ako nas smo nešto naučili tokom ovog niza od 24 utakmice je to da je Jokić, uz Džamala Mareja, budućnost ovog tima.

Tako da, Maloune, možete li molim vas da prestanete tako da ga tretirate?", napisao je Majkl Džejkoks u kolumni na "Mile High Sportsu".

Dodati bilo šta na ovo je – suvišno.