Evo liste deset najvažnijih događaja u regionu u 2016. godini...
1. BURNA GODINA U ODNOSIMA BEOGRADA I ZAGREBA
Godinu tenzija u odnosima Beograda i Zagreba obeležio je verbalni "rat" u kom su pominjani NDH i Ante Pavelić, velikosrpska agresija i Slobodan Milošević, Vojislav Šešelj, Velika Srbija, kardinal Stepinac, genocid i Jasenovac… Tenzije su počele u aprilu hrvatskom blokadom otvaranja poglavlja 23 u pregovorima Srbije s EU, najviše zbog spornog srpskog zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, što je izazvalo oštre reakcije u Beogradu. Situaciju su u junu pokušali da poprave predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i premijer Srbije Aleksandar Vučić simboličnim susretom na mostu preko Dunava i potpisivanjem Deklaracije o unapređenju odnosa. Hrvatska je početkom jula dala zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23, ali su nove nesuglasice izbile krajem jula uoči obeležavanja godišnjice vojno-policijske akcije Oluja. Povod su, među ostalim, bile ukinute presude Alojziju Stepincu, a potom i Branimiru Glavašu, kao i paljenje hrvatske zastave u Srbiji. Dve strane razmenile su više protestnih nota i oštrih reči, a pretilo se i prekidom diplomatskih odnosa. Početkom decembra saznalo se za spomen ploču s uklesanim ustaškim pozdravom "Za dom spremni" koju je u centru Jasenovca postavilo udruženje hrvatskih ratnih veterana, a zategnutu atmosferu je dodatno podgrejala afera "Čokolinda" - javno izvinjenje predsednice Hrvatske zbog toga što je deci u Dubrovniku podelila paketiće u kojima su bile i čokoladice proizvedene u Srbiji. Usledila je hrvatska blokada na otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije i EU zbog udžbenika za hrvatsku manjinu, ali je Zagreb krajem decembra povukao protivljenje. Taman kada se učinilo da se strasti smiruju, prepucavanje se nastavilo zbog nabavke ruskih MiG-ova u Srbiji i američkih helikoptera u Hrvatskoj uz burne reakcije na obe strane.
2. HDZ SRUŠIO SOPSTVENU VLADU
Hrvatska je početkom 2016. dobila vladu koja će ostati upamćena po najkraćem trajanju, ali i po tome što je prvi put vladajuća stranka, u ovom slučaju Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), srušila sopstvenog premijera. Najpre je početkom godine, na predlog HDZ, 49-godišnji Hrvat iz Kanade, biznismen Tihomir Orešković postao premijer. U politiku je ušao bez ikakvog političkog iskustva, a na funkciju predsednika vlade došao je s pozicije glavnog finansijskog direktora farmaceutske kompanije Teva. Vladu su od početka pratile afere, ali i žestoke kritike domaće i međunarodne javnosti zbog izbora ministra kulture, kontroverznog Zlatka Hasanbegovića, u javnosti najpoznatijeg po veličanju ustaštva. Zbog nepoverenja između HDZ i Mosta, ali i korupcijske afere vezane uz bivšeg lidera HDZ Tomislava Karamarka, vlada se urušila posle samo pet meseci. HDZ je u parlamentu srušio svoju vladu, ali nije uspeo da okupi novu parlamentar
nu većinu, pa su usledili vanredni parlamentarni izbori u septembru. Na tim izborima ponovo je pobedio HDZ, ali s novim liderom i ponovo je s Mostom formirao vladu. Novi stranački šef i premijer Andrej Plenković najavio je smirivanje tenzija u društvu i otklon od radikalne desnice.
3. IZBORI NISU REŠILI KRIZU U CRNOJ GORI
Politička kriza koja je Crnu Goru zaljuljala tokom prošle godine, nije razrešena oktobarskim parlamentarnim izborima od kojih se to očekivalo, imajući u vidu da ih je pripremala vlada izbornog poverenja u čiji sastav su ušli i opozicioni predstavnici. Vladajuća Demokratska partija socijalista nije uspela da obezbedi stabilnu većinu, već je na tankoj većini formirala vladu s manjinskim partijama kojoj mnogi predviđaju da neće dočekati kraj mandata. Po mišljenju opozicije senku na izborni dan i regularnost izbora bacilo je hapšenje grupe državljana Srbije koja je zajedno s dvojicom ruskih državljana i uz umešanost jednog od čelnika opozicionog, proruskog Demokratskog fronta, navodno planirala nasilno zauzimanje Skupštine i hapšenje i likvidaciju doskorašnjeg premijera Mila Djukanovića. Opozicija zbog toga bojkotuje Skupštinu, traži da se slučaj do kraja rasvetli, da se ponove parlamentarni izbori i održe za jedno s predsedničkim - najkasnije do marta 2018. S državnih funkcija otišao je dugogodišnji premijer Milo Đukanović u trećem pokušaju od 2006. godine. Ovoga puta, po mnogima, to nije bila samo njegova odluka, već je usledila pod pritiskom EU koja je u više navrata nezvanično saopštavala kako Crna Gora ne može u Uniju "ako ne iskusi demokratsku promenu vlasti". Đukanovića je nasledio njemu lojalni, dugogodišnji šef tajne policije Duško Marković, čiji je jedan od ključnih zadataka da konsoliduje problematične javne finansije s 40 odsto naraslim dugom poslednjih godina i da uvede zemlju u NATO, što se i formalno očekuje do sredine 2017.
4. NEIZVESNOST POSLE IZBORA U MAKEDONIJI
U Makedoniji su 11. decembra, posle dva odlaganja, održani vanredni parlamentarni izbori. Umesto da dovedu do početka razrešenja duge političke krize, tesni rezultati izbora su je samo dodatno zakomplikovali. Dve najveće stranke koje pretenduju da formiraju novu vladu su dobile skoro isti broj mandata, ali nijedna dovoljno da vladu formira sama. Dosad vladajuća VMRO DPMNE Nikole Gruevskog je dobila 51, a njen glavni oponent Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva 49 mandata. Gruevski tvrdi da mandat za sastav vlade mora da pripadne njemu kao pobedniku izbora, dok Zaev odgovara da mu se ne sme dozvoliti da formira vladu, jer je upravo njegova desetogodišnja "kriminalna vladavina razlog za vanredne izbore". U slučaju da Gruevski bude sprečen da dobije mandat za formiranje vlade, njegovi saradnici su zapretili "gnevom naroda". Glavnu ulogu u formiranju nove vlade imaće partije Albanca u Makedoniji, DPA, Besa, Alijansa za Albance i DUI, bez kojih je bila kakva postizborna matematika nemoguća. Prema rokovima koji su propisani zakonom, nova vlada Makedonije mogla bi da se očekuje početkom 2017. godine.
5. REFERENDUM U REPUBLICI SRPSKOJ
U Republici Srpskoj je 25. septembra održan referendum na kojem je 99,79 odsto birača podržalo da se 9. januar i ubuduće obeležava kao Dan republike. Na referendum je izašlo oko 60 odsto građana s pravom glasa. Referendum je održan uprkos tome što ga je Ustavni sud BiH 17. septembra zabranio i pored upozorenja Kancelarije visokog predstavnika, kao i ambasada stranih zemalja da je to antiustavni i antidejtonski čin. Održavanje referenduma nije podržao ni zvanični Beograd, dok je Rusija ocenila da građani RS imaju pravo da na referendumu odlučuju o bitnim pitanjima, kao što je Dan republike. Uprkos sprovedenom referendumu, po nalogu Ustavnog suda BiH, RS je morala da proglasi nevažećim odredbe Zakona o praznicima, prema kojem je 9. januar Dan republike. Ustavni sud BiH je u novembru 2015. doneo odluku, prema kojoj je poslava 9. januara kao Dana RS diskriminatorska za građane tog entiteta koji nisu Srbi i pravoslavci, jer se
tada obeležava i krsna slava RS - Sveti Arhiđakon Stefan. Nakon što je Ustavni sud BiH izbrisao 9. januar iz Zakona o praznicima RS, RS je usvojila Zakon o Danu republike, prema kojem će se 9. januar ponovo obeležavati kao Dan RS, ali kao neobavezujući i sekularani praznik. Pošto su Bošnjaci stavili veto na taj zakon u Domu naroda RS, on još nije stupio na snagu. U međuvremenu, Tužilaštvo BiH pokrenulo je proces protiv predsednika RS i članova entitetske Komisije za sprovođenje referenduma, zbog održavanja referenduma koji je prethodno zabranjen.
6. ŠARENA REVOLUCIJA U SKOPLJU
Makedoniju su proletos zahvatili višednevni protesti građana protiv vladavine VMRO DPMNE Nikole Gruevskog, nazvani "šarena revolucija". Protesti su počeli polovinom aprila, kada su na ulice Skoplja i drugih gradova Makedonije izašli građani nezadovoljni odlukom predsednika države Djorđa Ivanova da abolira više od 50 političara i njihovih saradnika kojima su pretile tužbe za kriminal i korupciju. Najveći deo aboliranih su bili funkcioneri vladajućeg VMRO DPMNE, među kojima i lider te stranke Nikola Gruevski. Iako su tokom protesta zahtevi građanskih organizacija koji su ih pokrenuli proširivani, "šarena revolucija" je gubila na masovnosti nakon što je Ivanov početkom juna povukao sve abolicije, a nedugo zatim su protesti prestali.
7. KARADŽIĆ OSUĐEN NA 40 GODINA, MLADIĆ ČEKA PRESUDU
Haški tribunal izrekao je 24. marta prvostepenu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, osudivši ga na 40 godina zatvora. Karadžića (71) koji je u pritvoru od jula 2008, kada je uhapšen u Beogradu, Tribunal je proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Žalbe na presudu uložili su i Karadžić, koji tvrdi da njegova krivica nije dokazana i da je proces bio nepravičan, pa traži oslobađanje, ali i tužioci koji traže da mu bude izrečena kazna doživotnog zatvora i da bude osuđen i za genocid u bosanskim opštinama. Po istoj optužnici, Tribunal je od maja 2012. sudio i Karadžićevom bliskom saradniku, ratnom komandantu Vojske RS Ratku Mladiću. Proces je okončan završnim rečima koje su branioci i tužioci održali od 5. do 15. decembra. Tužioci su tvrdili da su dokazali krivicu generala Mladića (74) po svih 11 tačaka optužnice i zatražili su da mu sudije izreknu kaznu doživotnog zatvora. Odbrana je tražila da Mladić bude oslobođen svih optužbi, ističući da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu van svake sumnje, što je po pravilima njihova obaveza.
8. ŠEŠELJ OSLOBOĐEN
Nesumnjivo najkontroverzniji proces u istoriji Haškog tribunala, suđenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju okončano je oslobađajućom prvostepenom presudom, izrečenom 31. marta u njegovom odsustvu. Šešelj (62) je bio optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Oslobađajuću presudu, na koju se tužilaštvo žalilo, raspravno veće je donelo preglasavanjem - predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti i sudija Mandaje Nijang glasali su da Šešelj bude oslobođen, dok se treći član veća, Flavija Latanci tome oštro protivila. Većina je, u presudi koja ima samo 100 strana, utvrdila da tužioci nisu dokazali da je Šešelj kontrolisao dobrovoljce SRS koje je poslao na ratišta u Hrvatskoj i BiH, niti je njima komandovao u slučajevima kada su oni činili zločine. Kao nedokazan, većina je odbila i navod optužnice da je Šešelj "govorom mržnje" fizički počinio zločine u vojvođanskom selu Hrtkovci i u Vukovaru. U novembru 2014. sudije su Šešelja iz humanitarnih razloga pustile na privremenu slobodu, zato što boluje od kancera jetre, a on nije hteo da se vrati u pritvor ni na izricanje presude. U pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je bio od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je objavljena optužnica protiv njega. Suđenje je, posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, počelo u jesen 2007, a dokazni postupak je bio okončan završnom reči tužilaca u martu 2012.
9. BIH NAPRAVILA KORAK KA EU
Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han uručio je 9. decembra vlastima BiH upitnik Evropske komisije. Vlasti te zemlje imaju rok od šest meseci da odgovore na oko 3.200 pitanja iz ekonomske, političke i pravne oblasti, posle čega počinje proces odlučivanja o dodeli kandidatskog statusa BiH. BiH je u februaru 2016. podnela zahtev za članstvo u EU, a Savet za opšte poslove EU je u septembru dao zeleno svetlo na sednici u Briselu aplikaciji BiH za članstvo u EU. Prema oceni analitičara, pitanje je da li će BiH u datom roku dati odgovore na sva pitanja, ako se ima u vidu njena složena unutrašnja struktura, stalne međunacionalne i političke tenzije. Već sada se zna da BiH ne može dati odgovor u vezi sa popisom stanovništva, jer taj popis nisu priznale vlasti Republike Srpske.
10. UHAPŠEN FAHRUDIN RADONČIĆ
Lider Saveza za bolju budućnost i medijski tajkun Fahrudin Radončić uhapšen je 25. januara u Sarajevu, zbog sumnje da je ometao rad pravosudnih organa u BiH i na Kosovu, odnosno da je vršio pritisak na svedoke u procesu koji se pred prištinskim Sudom vodi protiv narko-bosa Nasera Keljmendija. Tužilaštvo BiH optužilo je Radončića da je vršio pritisak na svedoka Azru Sarić koja je trebalo da svedoči u procesu protiv Keljmendija za ubistvo sarajevskog kriminalca Ramiza Delalića Ćele 2007. Radončić je tri meseca proveo u pritvoru, a potom je pušten uz mere zabrane napuštanja zemlje. Krajem oktobra Radončič je svedočio pred Osnovnim sudom u Prištini u slučaju protiv Keljmendija, navodeći da je za ubistvo Ramiza Delalića Ćele odgovorna "bošnjačka državna mafija", kao i da je po nalogu Stranke demokratske akcije (SDA) Delalić ubio srpskog svata Nikolu Gardovića na Baščaršiji, posle čega je počeo rat u BiH. "U javnosti je postojala verzija da Delalić traži milion maraka od SDA zato što je po njenom nalogu ubio srpskog svata i tako je počeo rat u BiH", rekao je Radončić. Ta njegova izjava zakomplikovala je odnose između njega i Bakira Izetbegovića, lidera SDA, kao i odnose između SBB i SDA, koji su u koaliciji u Federaciji BiH i na državnom nivou.