DOLAZAK (FILMSKA RECENZIJA)

Film za pet zvezdica, jedan od najboljih u 2016, ali sa jednim velikim problemom!

Arrival (2016)

Režija: Denis Vilnev

Uloge: Ejmi Adams, Džeremi Rener

Distributer: CON Film

Prošlu godinu sam u filmskoj kolumni zatvorio Star Wars nastavkom i bio sam ubeđen da će to postati tradicija – nisam ni sumnjao da će Dizni svaki sledeći nastavak ili spinof plasirati negde oko Božića – ali eto, tradicija nije opstala. Prošlog decembra je to super ispalo – veliki naslov, pet zvezdica za praznične dane, optimizam i slično. Naravno, i ovog decembra je Star Wars i u našem gradu, ali ove zime će, barem u mojoj kolumni, morati da sačeka prvi januarski tekst. Razlog je jednostavan i jak: u gradu se pojavio još jedan SF film za pet zvezdica.

Izvor: YouTube

Istina, ovaj film nije baš ona tipična, praznična space-opera u kojoj duhoviti i simpatični likovi i još duhovitiji i simpatičniji roboti spasavaju Galaksiju od zlikovaca svih vrsta. Ovo nije film na koji možete i svoju sitnu decu da povedete. Ovo je film za odrasle i to one malo zahtevnije, ali to ne znači da vas i junaci filma "Dolazak" neće uzbuditi i pokrenuti vaše moždane vijuge. Jedino što će njihov uticaj na vas biti mnogo duži i opipljiviji nego što je to slučaj sa gledanjem neke holivudske konfekcije, pa makar ona bila i spektakularna kao što su to obično Star Wars filmovi.

"Dolazak" svoj filmski život pre svega duguje jednoj genijalnoj priči Teda Ćanga pod imenom "Priče tvog života", iz istoimene zbirke objavljene i kod nas (ne mogu više preporučiti ovu SF knjigu, naročito onima koji vole lingvistiku, pa i matematiku - od osam priča, najmanje su dve istinska remek-dela, uključujući i tu naslovnu). Ćangova pripovetka je kratka, nekih 50 strana samo, ali je toliko snažna da ćete, pošto je završite, momentalno poželeti da je odmah ponovo pročitate. Ja vam to i preporučujem, ali smatrajte obaveznim i odlazak u bioskop, jer je Denis Vilnev ("Sicario", "The Prisoners") od ove kratke pripovetke napravio neverovatan dvosatni psihološki SF film.

Na Zemlju su stigli vanzemaljci. Dvanaest ogromnih svemirskih brodova stiglo je na 12 punktova ove naše planete, ali iz brodova niko ne izlazi. Kontakt uspostavljaju sve zemlje na čijim su se teritorijama pojavili gosti iz Galaksije i svi pokušavaju da ostvare kontakt. Kada postane očigledno da govorom niko neće uspeti da pronađe zajednički jezik sa došljacima, lingvisti pokušavaju da proniknu u njihovo pismo i da na taj način pokušaju da shvate šta ova civilizacija izuzetno napredne tehnologije radi na našoj planeti. Da li je u pitanju priprema za invaziju ili se tu možda dešava nešto potpuno nepredvidivo? Luiz Benks (Ejmi Adams) je na pravom putu da razreši ovu misteriju.

Denis Vilnev je, reklo bi se, ključni sastojak recepta koji je proizveo ovaj film. Iako se "Dolazak" gleda kao bilo koji mejstrim SF spektakl (zabavno, uzbudljivo), Vilnev se potrudio da on na svaki način podseća i na one umetničke SF spektakle od "Bliskih susreta" pa do "Gravitacije". "Dolazak" je u isto vreme i komplikovan i pitak, a slagalica (neko bi rekao i psihološka manipulacija poznatija i kao mindfuck) čiji se obrisi samo naziru do poslednjih 15-ak minuta filma, eksplodira kada se poslednji elementi uklope na svoje pozicije. Finalni rezultat je neverovatan.

Glupo bi bilo ne pomenuti i Ejmi Adams (jedna od najskupljih glumica današnjice) koja je ovde morala da se suoči sa dvostrukom ulogom majke koja mora da se izbori sa svojim demonima i naučnice pred kojom je zadatak od kojeg, možda, zavisi i sudbina celog sveta. Njena kreacija je apsolutna i potpuna. Zahvaljujći njoj, uspevamo da poverujemo da ovo nije samo film o kosmičkoj sudbini. Ili da nije uopšte o tome.

Svako ko je gledao spektakularni "Sicario" nije mogao da ne bude fasciniran načinom na koji je Islanđanin Johan Johanson muzikom obojio i nadgradio taj krimi-triler, pa je Vilnev i u ovoj situaciji posegao za očiglednim rešenjem kada se bavio muzikom. Rezultat je istovetan. Perfektan.

Ali naravno, uvek se nađe neko ko će da pokuša da pokvari savršen bioskopski trenutak. Ovog puta je to distributer ovog filma koji je odlučio da prevođenje poveri nekom ko je serijom nerazumnih rešenja proizveo jedan od idiotskijih momenata u skorom pamćenju. Ja se sećam mnogo toga, pa čak i legendarnih prevoda legendarnog Krune Simona koji je u SFRJ vremena "surfing" prevodio sa "daskanje", "Blow me" sa "zasviraj mi u klarinet", a "Life savers" bombone sa "Bronhi", ali prevodilac "Dolaska" je briljirao na zaista neverovatan način. Tako je komediografski duo Abot i Kostelo (nadimak koji dobijaju vanzemaljci) u ovom tragičnom prevodu postao Betmen i Robin, dok je pop zvezda iz 80-ih Šina Iston prevedena sa Sting! I to je samo deo vatrometa gluposti koje smo dobili od strane distributera kroz jebene titlove. Pretpostavljam da je prevodilac mislio da pomenuti likovi nisu dovoljno ili uopšte poznati našoj publici, pa je rešio da nam ih "približi". Ne zna se šta je tu pogrešnije, da li sama potcenjivačka ideja da je publika nesposobna i nedorasla ovako komplikovanim metaforama (naročito publika koja dolazi na ovakav film) ili sam izbor prevoda. Jedan od najboljih filmova 2016. to svakako nije zaslužio.

Ali ništa nije u stanju da pokvari utisak koji "Dolazak" na kraju proizvodi. Ovaj film je mnogo zabavniji nego što se to čini, naročito kada se toliko pominju lingvistika i pojmovi kao što su egzistencijalno, psihološki, filozofski ili introspektivno. Ali zabavno ili ne, sigurno je da će vas "Dolazak" preplaviti emocijama pre svega. Ne znam da li je za fenomenalnog Denisa Vilneva ovaj film samo trening za nastavak Blade Runner-a koji je već najavljen za 2017. godinu, ali je u svakom slučaju idealan momenat da se oprostimo od ove godine koja nam je donela malo toga dobrog i na globalnom i na lokalnom nivou. Zato nada i humanost koje ovaj film projektuje predstavljaju dobar način da se konačno izađe iz još jedne užasne kalendarske godine. Srećna nova.

ocena:

Ja: *****


Sve vesti