Dvogodišnji pilot projekt među medicinskim sestrama u Getenborgu pokazao je da je šestosatno radno vreme povoljno uticalo na zdravlje radnika i smanjilo bolovanja,učinilo efikasnijim brigu o pacijentima, ali sve zajedno mnogo košta
Upravo bi ova poslednja stavka, piše "Indipendent", mogla biti kobna za celi koncept šestosatnog radnog vremena.
Pilot projekt odnosio se na 68 medicinskih sestara u jednom staračkom domu u Getenborgu.
Smanjenjem radnog vremena zaposleni su, pokazalo je istraživanje, bili zadovoljniji, zdraviji, a briga o pacijentima je bila bolja.
Ali grad je morao da zaposli dodatnih 17 osoba, a to je koštalo preko milion i po evra, objavio je Blumberg. Grad je sad odlučio da se eksperiment ne nastavlja jer se boje da bi troškovi mogli izmaći kontroli, prenosi Index.
"To je vezano za visoke troškove. Previše je skupo generalno skratiti radno vreme", kaže Danijel Bernar, lokalni političar s leve strane političkog spektra.
On kaže kako i dalje veruje u postepeno smanjivanje broja radnih sati, jer naprosto, smatra on, država je sve bogatija pa će nešto tako u budućnosti moći da priušti.
To nije jedini primer velikog eksperimenta sa skraćenim radnim vremenom.
Filimundus, kompanija iz Stokholma koja programira aplikacije, takođe je uvela šestosatno radno vreme.
"Osmosatno radno vreme nije efikasno kako ljudi misle", rekao je Linus Felt, direktor kompanije.
"Veliki je izazov ostati na nešto fokusiran osam sati. Mi smo miksali rad i pauze kako bi učinili radni dan što podnošljivijim", rekao je on.
Još pre 13 godina kraće radno vreme uvela je švedska podružnica Tojote. To im je donelo veću produktivnost i porast prihoda pa nikada od tada radno vreme radnika nisu dizali.
