Stižu bolji dani za srpsko zdravstvo

Autor:

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar o planovima za školovanje nove genracije stručnjaka koji će "razmišljati drugačije", nabavci savremene opreme, listama čekanja... Stižu bolji dani za zdravstvo u Srbiji.

5
A- A A+
Lekar, tablet.jpg Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

  Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da je cilj ministarstva da se u narednih pet do deset godina stvori nova generacija mladih lekara, vrhunskih stručnjaka, koji drugačije razmišljaju i mogu da zamene one koji odlaze u penziju.

U intervjuu za Tanjug Lončar govori i o tome šta bi nam značilo da nabavimo sajber najf, da se nađemo na Eurotransplant listi, o kliničkim centrima, listama čekanja, ali pre svega o tome kakvi su nam stručnjaci potrebni i šta možemo da im ponudimo.

Kako navodi, konkurs za 500 zdravstvenih radnika, čije je zapošljavanje odobreno krajem godine, biće raspisan tokom januara, te naglašava da više neće moći da se ide strategijom da neko ode u penziju, pa tek onda da se zapošljavaju novi kadrovi.

"U penziju ode specijalista sa ogromnim iskustvom, a mi na birou nemamo nekog sličnog njemu, već ljude koji su tek završili fakultete", naveo je Lončar, dodajući da se mora razmišljati o tome ranije kako se ne bi desilo da se uloži novac u nove bolnice i opremu, a da tu nema ko da radi.

Podseća da je za manje od dve godine zaposleno 3. 384 medicinska radnika od toga više od 1.600 lekara, a odobreno je više od 4.000 specijalizacija, te da će taj trend zapošljavanja biti nastavljen i dalje.

"Cilj je da se stvori nova generacija lekara koji će da razmišljaju drugačije. Ne možemo da im omogućimo plate koje bi imali da rade u inostranstvu, ali možemo dobre uslove za rad", precizirao je Lončar i naglasio da će, u skladu sa najavama premijera, kako se bude oporavljala državna kasa plate zaposlenima u zdravstvu biti povećavane.

Govoreći o zdravstvenom budžetu dobijenom za ovu godinu on kaže da je u skladu sa mogućnostima ove vlade i da je dovoljan za sve ono što je Ministarstvo zdravlja planiralo.

Tako je za metaboličke retke bolesti izdvojena 1,1 milijarda dinara, što je skoro deset puta više novca nego u 2012. godini, planirano je više od dve milijarde dinara za najsavremeniju opremu za KC Niš, a planiran je završetak implmentacije novog zdravstvenog informacionog sistema, čiji je sastavni deo i Nacionalni kol centar za zakazivanje pregleda kod lekara koji sada dnevno pozove oko 2.000 pacijenata.

Kad je reč o rekonstrukciji preostalih kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, ministar je rekao da se početak radova očekuje na proleće, jer su prevaziđeni postojeći problemi.

"Imamo čvrst dogovor da će se procedura biti ispoštovana u najkraćem mogućem roku. April, maj je vreme kada bi radovi mogli da počnu u Beogradu, ali mislim da će u sličnom periodu krenuti i KC Vojvodina u Novom Sadu", kazao je on i dodao da je rok za završetak dve-tri godine.

Upitan kako će biti rešen problem s listama čekanja, kaže da je "izuzetno ljut što još nije završena centralna lista čekanja", na kojoj bi bili svi pacijenti koji čekaju na dijagnostiku i određene operacije i koja bi mogla svakodnevno da se prati.

Pojašnjava da su boljom organizacijom smanjene liste, da su za KC Niš nabavljeni nova magnetna rezonanca i dva aparata za zračnu terapiju, u KC Kragujevac aparat za zračenje, te da su smanjene liste čekanja za dijagnostiku i zračenje.

Ovih dana, kaže ministar, treba da bude raspisan tender za nabavku još šest linearnih akceleratora za zračnu terapiju, a kada za godinu dana počne sa radom neće više biti listi čekanja za zračenje kod onkoloških pacijenata.

Kako navodi, danas problem prave česti kvarovi aparata pa se dešavalo da u jednom danu pokvare tri skenera i jedna magnetna rezonanca, ali da je napravljen i pomak kako bi se aparati brže popravljali.

"Do sada smo mi uplaćivali novac zdravstvenoj ustanovi koja raspisuje tender, pa se čeka da se sprovede tender, pa žalbe.... Sada smo se dogovorili da ćemo mi direktno finansirati", pojašnjava Lončar.

Ima primera da je boljom organizacijom napravljen veliki iskorak, te su na Očnoj klinici u Nišu rađene neke vrste operacija dve nedeljno, a da se sada rade četiri dnevno.

"To je ozbiljna organizacija, što dokazuje da mnogo toga zavisi od ljudi. Zamenjena je direktorka Očne klinike i sada bolje funkcioniše. Dakle, ono gde smo menjali daje rezultate", kaže Lončar.

Najavljuje i da ministarstvo razmišlja o nabavci sajber najfa - aparata koji tretira tumore u celom organizmu, koji nisu pristupačni za operaciju, nalaze se na takvom mestu gde ne mogu bezbedeno da se uklone.

"Nabavkom sajber najfa i sa novim akceleratorima mogli bismo da zaokružimo priču za onkologiju i da budemo u samom vrhu i omogućimo našim pacijentima ono što je standard u visokom zdravstvu", poručio je Lončar.

Nabavci mora prethoditi ozbiljan elaborat kojim treba da se definiše koji model je potreban srpskom zdravstvu, a od toga zavisi i cena. Napominje da aparat nije jeftin, da je skuplji od gama noža, te da će da se uradi zgrada, obuči kadar, kako bi se stvorili preduslovi čim se aparat nabavi da može da počne da radi.

Za pacijente koji čekaju na transplantaciju organa od ogromnog značaja bi bilo da Srbija postane član Eurotransplanta, a odluka o tome biće doneta 25. januara kada zaseda komisija te međunarodne organizacije.

"Mnogo bi značilo za nas kada bismo pristupili Eurotransplantu. Imali bismo sigurnost za naše pacijente koji hitno moraju na transplantaciju, koji u kratkom roku moraju da dobiju organ. Tu postoji solidarnost i prvi organ koji se pojavi u Eurotranplantu bio bi upućen za našeg pacijenta", pojašnjava Lončar.

Poručuje da će kontrole u bolnicama i domovima zdravlja biti nastavljene i da će biti svakodnevne, jer jedino tako može da se uspostavi sistem.

U Srbiji, pojašnjava Lončar, postoji pogrešno shvatanje da je funkcija direktora, ministara neko zanimanje, te da kada jednom dođete na to mesto tu treba da ostanete dok vi mislite.

"Nije tako, to je funkcija koju obavljate dok neko ko vas je postavio na to mesto misli da vaši rezultati zadovoljavaju. Molim sve da tako shvate, jer ja tako shvatam", kaže Lončar i dodaje da je do sada smenjeno oko 15 direktora u zdravstvenim ustanovama, ali da to nije konačan broj.

Govoreći o Fondu za lečenje dece u inostranstvu ministar kaže da je deset puta povećan broj dece koji su otišli u inostranstvo na lečenje preko fonda ili preko RFZO.

Pacijenti se šalju na dijagnostiku, lečenje u inostranstvo, a ministar kaže da u dečje klinike dolaze strani stručnjaci da leče male pacijente i da će se na tome i ubuduće raditi jer je korist višestruka - pomaže se deci, ali i obučavaju naši lekari.

On je pozvao sve koji imaju potrebnu dokumentaciju da ne gube vreme i da se jave fondu za pomoć, a o tome ko može na lečenje u inostranstvo poslenju rec daje struka.

Upitan za uvođenje inovativnih lekova na pozitivnu listu, ministar kaže da se pravi plan za naredne četiri godine, kako bi imali sigurnost i niže cene.

"Zdravstvo  je skupo i hajde da ga održimo", kaže ministar i dodaje da u razvijenim zemljama, poput SAD-a, svaki treći stanovnik nema potrebno zdravstveno osiguranje i da ostaju ispred bolnice kada im je pomoć potrebna.

"Sistem koji imamo hajde da unapredimo da bude još bolji. Nigde nije sjajno. To je relnost u svetu i kod nas. Hajde da održimo ovog vrapca u ruci, da ne jurimo goluba na grani jer izgubićemo i vrapca", zaključio je Lončar.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.

Sve vesti