Suđenje optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu svedočenjem nekadašnjeg pripadnika Zemunskog klana, Miladina Suvajdžića, i penzionisanog načelnika UKP Rodoljuba Milovića.
Suvajdžić, svedok-saradnik u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića rekao je da je u junu 2002. saznao da je trebalo da pripadnici zemunskog klana ubiju Miroslava Kuraka i Ratka Romića, optužene za ubistvo Ćuruvije.
On je, na pitanje zamenika tužioca Milenka Mandića rekao da je to saznao od pripadnika zemunskog klana Miloša Simovića kao i da je potom čuo da se od ubistva Kuraka i Romića odustalo.
"Simović je došao kod mene i tražio specijale (mobilne telefone) i rekao je da su tražili da ubiju ljude koji su ubili Ćuruviju", rekao je Suvajdžić.
On je rekao i da se od tih ubistava odustalo, kako je čuo, jer se Kurak dogovorio sa komandantom JSO Miloradom Ulemekom Legijom, a Legija sa šefom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem.
Suvajdžić je rekao i da je njegova uloga u tom ubistvu trebalo da bude nabavljanje manjih automobila.
Suvajdžić, poznat pod nadimkom "Đura Mutavi", nalazi se na nepoznatoj lokaciji pod zaštitom policije a na početku svedočenja je naveo da je promenio ime.
MILOVIĆ: DOSTA INFORMACIJA I POLUINFORMACIJA ALI NE I DOKAZA
Penzionisani načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović izjavio je danas da je posle petoktobarskih promena 2000. godine bilo "dosta informacija i poluinformacija" o potencijalnim ubicama novinara Slavka Ćuruvije ali ne i dokaza.
Ubistvo Ćuruvije: Pratnji iz DB rekli "Beži"
Hadži Antić naručio tekst "Ćuruvija dočekao bombe"
Milović, koji je bio član policijske grupe POSKOK je u nastavku suđenja optuženima za ubistvo Ćuruvije rekao i da su se neke od tih informacije odnosile na Luku Pejovića, Mila Todorovića i Peju Jokića a neke na Miroslava Kuraka i Ratka Romića.
On je u Specijalnom sudu rekao i da je razgovarao s Pejovićem koji je bio uplašen i da je dogovoreno da se ponovo vide, ali je Pejović ubrzo potom ubijen.
Milović je svedočio i da je i Jokić ubijen a da je Todorović napustio zemlju i otišao u Pariz.
"Telefon sam razgovorao s Todorovićem i on je rekao da se plaši da se vrati u Srbiju ali da možemo da dođemo u Pariz a što nam nije odobreno", rekao je Milović koji nije mogao da se seti ko tadašnjim operativcima nije dozvolio odlazak u Pariz.
Milović je rekao i da ne zna ko je tada i na osnovu kojih dokaza odlučio da se protiv Pejovića ne podigne krivična prijava, a da bude podneta protiv Romića i Kuraka.
On je rekao i da su u to vreme "postojale priče" da je postojala i "kontra pratnja" ljudi iz DB koji su pratili Ćuruviju ali da ne zna da li je to tačno ili je "samo pušteno u etar"
Na insistiranje advokata odbrane i sudije Snežane Jovanović, Milović je objasnio da "kontra pratnja" znači da one koji nekoga prate, takođe prate druge osobe kako bi utvrdile šta tačno rade.
Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014.
Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili svaku povezanost s tim zločinom.
