Ser Majkl Kejn koji je svoju karijeru počeo dalekih šezdesetih godina prošlog veka, uspeo je da svojim šarmom i glumačkom harizmom postane jedan od retkih glumaca koji je apsolutni miljenik publike bez obzira na to u kom "veku" živite i kakav filmski žanr preferirate.

Da je glumačka energija Majkla Kejna još uvek blistava kao pre gotovo pola veka, dokaz je i uloga u rimejku filma "Njuškalo" Keneta Brane, koji se od skora nalazi na redovnom repertoaru u domaćim bioskopima a u kojem pored filmske legende igra i Džud Lou.

Kejn je daleke 1972. godine u "originalu" filma Džozefa Mankijeviča - "Njuškalo", glumio rame uz rame sa velikanom Lorensom Olivijeom.

" Olivije je bio glumačka ikona britanskog pozorišta i ne krijem – moj idol. Kada je svojevremeno osvanula vest da ćemo igrati zajedno u Mankijevičevom filmu, iako sam već bio dovoljno poznat, svi su pa i ja tu vest komentarisali kao moju veliku privilegiju i pitali se da li ću tokom snimanja oslovljavati Olivijea sa 'ser'. On je još prvog dana snimanja tu dilemu otklonio rečima: ' Molim te da me zoveš Leri'. Tako sam ga i zvao", kaže Kejn u intervjuu "Politici".

Inteligentan, ciničan i zabavan, ser Majkl Kejn (1933) iza kojeg je danas više od 130 televizijskih i filmskih uloga i dva Oskara, na prošlogodišnjem Venecijanskom festivalu na kojem je rimejk filma imao svetsku premijeru, komentarisao je odnos "starih i mladih glumaca".

" Ja ne dolazim iz kakve više klase u odnosu na te mlade ljude. Ako na mene gledaju kao na starijeg glumca, onda će upravo to i videti kod mene! Ponekad nailazim na glumce koji su iz nekog razloga uznemireni kada rade sa mnom, i tada se potrudim da problem brzo rešim jer onda oni mene čine nervoznim!".

Razlozi zbog kojih je Majkl Kejn na samom glumačkom vrhu je, po njemu, "vrlo jednostavan".

" Oduvek sam imao dve životne filozofije. Prva je da se ne takmičim sa kolegama već isključivo sa samim sobom, a druga da kada budem sasvim ostario, želim da sedim i žalim za stvarima koje sam učinio, a ne za stvarima koje nisam učinio! Tako sam se ponašao i tako se ponašam čitavog života".

Glumac priznaje da je u svojoj dugogodišnjoj karijeri, pored uspeha sa filmovima "Alfi" i "Strogo poverljivo", imao i "apsolutnih promašaja" poput filma "Ajkula: Osveta" iz 1987. godine.

" Kada glumim glavnu ulogu, preuzimam odgovornost, ali ako sam u filmu samo deset minuta, ni za šta me ne optužujte".

Tokom svoje dugogodišnje karijere, Kejn je osvojio i dve nagrade Oskar, za koje kaže da potpuno menjaju glumačku karijeru, za filmove "Hana i njene sestre" i "Kućna pravila".

Tokom intenzivne i bogate filmske karijere, ser Majkl Kejn je kao glumac sarađivao sa mnogim legendarnim filmskim rediteljima, ali, kako kaže, najveći utisak na njega ostavio je Džon Hjuston.

" Tokom snimanja filma 'Čovek koji je želeo biti kralj' (1975), pitao sam ga u čemu je umetnost režiranja. ' U odabiru glumaca. Ako pravilno odabereš glumce, nećeš se mučiti tokom snimanja' , odgovorio mi je jednostavno, umesto kakve važne životne filozofije kako sam, zanesen, očekivao. I zaista, tokom snimanja, Hjuston često nije progovarao ni reč, ali me je jednom prilikom prekinuo usred monologa povikavši 'rez'. Nije mi bilo jasno gde sam pogrešio, a on mi je mirno rekao: ' Možeš da pričaš brže jer glumiš poštenog čoveka'. Od tog trenutka veoma sam sumnjičav prema ljudima koji sporo govore..."

(MONDO)