Među najvećim gubitnicima lepih dana biće Rio de Žaneiro, Majami i veliki deo Afrike, dok će Evropa i Sijetl dobiti više lepog vremena, pokazalo je novo istraživanje.

"To je vreme kada možeš da ideš napolje i uživaš. Nije ni suviše hladno, ni pretoplo. Nije prevelika vlaga", definisala je lepo vreme vodeći autor studije Karin van der Vil (Karin van der Wiel), meteorolog istraživač na Univerzitetu Prinston i u američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu.

U poslednje tri decenije u svetu su beležena u proseku 74 dana s lepim vremenom. Međutim, do 2035. broj takvih dana opašće na 70 i zatim na 64 u poslednje dve decenije 21. veka, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Klimatske promene.

Danima s lepim vremenom smatraju se oni s temperaturom između 18 i 30 stepeni, kada vlažnost nije velika i nema kiše.

Promene zavise od mesta gde neko živi i od doba godine. Tako će SAD izgubiti u proseku devet blagih letnjih dana, ali će najveći deo povratiti uz pomoć više lepih dana u zimu, proleće i jesen.

Istraživanje je pokazalo da će Vašington, Čikago, Njujork i Dalas izgubiti dve nedelje prijatnog vremena leti ali će nešto povratiti uz prijatno vreme u drugo doba godine.

Najveći gubitnici lepog vremena biće tropski krajevi i gotovo cela Afrika, istok Južne Amerike, jugoistočna Azija i severna Australija.

Rio de Žaneiro će ostati bez 40 dana lepog vremena godišnje, dok će Majami do 2100. godine izgubiti blage letnje dana i gotovo mesec dana lepih dana proleća i jeseni.

"Promene su mnogo dramatičnije u delovima sveta u razvoju u kojima je koncentracija populacije visoka", istakla je koautorka istraživanja Sara Kapnik (Sarah Kapnick) iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.

Istovremeno će neki profitirati, odnosno dobiti lepo vreme koje će izgubiti tropi, a posebno će na dobitku biti razvijene zemlje na severu.

Među najvećim dobitnicima biće Engleska i severna Evropa.

Takođe bi Sijetl do kraja veka trebalo da dobije devet dana lepog vremena a Los Anđeles, koji i tako obiluje lepim vremenom, dobiće još šest dana.

Klimatolozi se inače obično fokusiraju na ekstremne vremenske prilike - rekordno visoke temperature, tropske oluje, suše, poplave, i na to kako će one biti sve gore sa globalnim otopljavanjem.

Kapnikova je rekla da je želela da se bavi lepim vremenom jer je prijatelji stalno pitaju kada će biti lepo vreme za venčanje na otvorenom.

Tim naučnika koristio je srednji scenario globalnog otopljavanja koji ne podrazumeva ni ekstremno zagađenje ugljenikom, ni znatno smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte, nastojeći da kroz različite kompjuterske simulacije vidi šta može da se desi.

Rezultati pokazuju da ne samo da će biti manje lepih dana za uživanje, nego će to naneti i ozbiljnu štetu poljoprivrednoj proizvodnji i omogućiti insektima koji prenose bolesti da opstanu duže i na više mesta, rekao je profesor meteorologije sa Univerziteta Džordžija Maršal Šeperd (Marshall Shepherd).

Istraživač američke Uprave za okeane i amosferu Džerald Mil (Gerald Meehl), koji se bavio ekstremnim vremenskim prilikama, kaže da smanjenje broja dana sa lepim vremenom možda baš neće imati ekonomsku i zdravstvenu cenu ali da može da utiče na turizam "ili jednostavno na uživanje ljudi".