Volela bih da dođem u Srbiju!

Zvezda serije "Ljudska bića" ekskluzivno za MONDO uoči večerašnje premijere druge sezone

Humanoidni sintovi (sinteticka bica) postala su neizostavni deo ljudskog društva, i poslušno služe i štite populaciju. Ali, šta se dogodi kada oni dobiju pravo na svest i slobodnu volju? Nisku je publika upoznala kao sinta koji ne veruje ljudskim bicima i ne voli ih, što je kulminiralo kada je ubila jednog od "klijenata" u sint-bordelu u kom je bila primorana da radi. Kroz Džordža Milikana i porodicu Hokins, uspela je da uvidi da ljudska bica imaju i drugu stranu, i da možda nisu bezvredna bez izuzetka. Sada Niska krije izvanrednu tajnu, opasnija je nego ikada i mora da odluci šta ce uciniti sa mocu da promeni svet.

Kako si prihvatila ulogu Niske?

"Procitala sam scenario i oduševila se, jer cesto ženske likove gledamo samo kao necije 'simpatije'. Niska je lik koji ima svoje misli i namere, ona je nestabilna i ponekad nasilna, ali ne možemo reci da je zlikovac. Veoma je kompleksna, baš kao i ljudska bica, ima mnogo slojeva i samim time nije definisana ni kao 'junakinja', ni kao zlica," rekla je Emili za MONDO.

Šta je najteže u ulozi koju tumaciš?

"Definitivno održavanje njene fizicke pojave. Niska, kao i svi sintovi, ima neprirodnu nepomicnost u licu, telu i glasu, i izazov je prikazati taj robotski 'mir', a u isto vreme uspeti da prikažeš ljudski nivo emocija. Ona misli i osecanja ne izražava kao ljudsko bice, i ukoliko ne pogodiš pravi nacin izraza, publika nece moci da u potpunosti shvati šta se u njoj dešava. Otkrila sam da je trik u tome da misliš njene misli, da ti bukvalno njena osecanja prolaze kroz glavu dok snimaš, i publika ce uspeti da prepozna šta se iznutra odvija."

Beringtonova niže glumacke uspehe, ali je njena prva ljubav geografija koju je studirala, a zatim se oprobala u politickim vodama! Radila je za Laburisticku partiju u britanskom parlamentu, pre nego što se posvetila glumi.

Najpre geografija, pa politika, kako si završila u glumi?

"Uvek sam uživala u glumi kao hobiju, i smešno je, kao da nisam bila sigurna kako neko POSTANE glumac. Mislila sam da je nemoguce probiti se u taj svet, ali sam tokom rada za laburiste shvatila da je i politika svet u kojem se teško probijaš, i ako sam tu uspela, šta me sprecava da se oprobam i u glumi? Probala sam i uspela."

U prvoj sezoni serije, Niska je radila u sint-bordelu, pa je Emili snimala brojne scene sa "klijentima", mada misli da je to bilo traumaticnije za glumce, nego za nju.

"Bilo mi ih je žao, tih glumaca koji samo dolaze da odrade neki posao, ni ne poznaju me a odjednom moraju da odglume neko užasno nasilje i iživljavanje. Mislim da je njima bilo teže, da im je bilo mnogo neprijatnije, ali svi smo morali da iznesemo brojne slojeve tih scena."

Niski je na kraju prekipelo i ubila je jednog od nasilnih "klijenata". Da li je bilo teško snimati scene nasilja?

"Pa, jeste, sa cisto tehnicke strane – mora da izgleda kao da zaista želiš da unakaziš drugo ljudsko bice, a sa druge strane, paziš da ne povrediš glumca. Za mene, koja se nikada niasm tukla niti bilo koga udarila, bilo je zaista uvrnuto, jer mi je nasilje potpuno strano. Srecom, imali smo odlicne koordinatore kaskadera i scena borbi, pa je sve dobro prošlo."

Šta misliš, šta je najveca razlika izmedu sintova i ljudskih bica?

"Uh, to je zaista dobro pitanje. Rekla bih da je najprimetnija razlika u cinjenici da su sintovi, da tako kažem, nepobedivi. Oni nemaju fizicka ogranicenja, niti strah od smrti, povrede, bola… Ljudska bica su mnogo ranjivija, jer kad su ona u opasnosti, ZAISTA su u opasnosti."

A šta bi bila najveca slicnost?

"Kao što smo videli u prvoj sezoni, i jedni i drugi pokazuju izraženu želju da zaštite one koji su im dragi."

Nisku cemo u drugoj sezoni zateci u Berlinu, gde je pobegla sa kodom za osvešcavanje sintova. Kakvo je bilo snimanje u Berlinu?

"Jao, bilo je opcinjavajuce! Nikada ranije nisam bila u Berlinu i zaljubila sam se u taj grad. Srecom, imali smo i glumce iz Nemacke, pa su znali gde da me vode, bilo na klopu ili na provod. Osetila sam cari noci u Berlinu. Obišla sam i mnoge istorijske spomenike, ja sam pomalo 'štreber' za istoriju, volim sve da vidim i naucim, i sjajno sam se provela."

Pa, dodi onda u Beograd, vodicemo te mi ovde i u obilazak i u provod!

"Volela bih! Znam da mnoge svetske produkcije trenutno snimaju u Beogradu, i mislim da je Srbija sjajno mesto. Pošto volim istoriju, znam dosta toga o dešavanjima u skorijoj evropskoj istoriji, i volela bih da naucim još toga. Nedavno sam snimala u Rumuniji i saznala svašta o njihovoj istoriji,l a Srbija mi je definitivno na listi mesta koja bih volela da obidem."

Serija "Humans" postavlja jedno zanimljivo pitanje – da li smo mi, kao ljudska rasa, previše zavisni od tehnologije? Likovi u seriji koriste sintove za sve, dok moderni covek ne može bez Interneta, gedžeta…

"Iskreno, licno sam svakako zavisna od tehnologije. I zaista me to ponekad izluduje. 'Poludim' ako mi se ugasi telefon, ako nemam više baterije, a 'moram' nešto da obavim. Primetila sam da sam zbog tehnologije izgubila brojne veštine koje sam ranije imala. Ne snalazim se dobro u prostoru, ne moram da zapamtim adresu ili ulicu, vec samo gledam mapu na telefonu. I ako mi 'crkne' baterija, potpuno sam bespomocna. Tako da, definitivno mislim da sam licno previše zavisna, ali i mi kao rasa, i to je veoma zabrinjavajuce."

Zbog cega?

"Pa, najpre, zavisimo od necega što ne razumemo. I samim time, nemamo kontrolu nad time. Evo, ja recimo zaista ne znam kako funkcioniše moj wireless. Znam da ga imam i da radi, ali ne znam šta se tu tacno odvija. Cudno je i to, i cinjenica da tehnologija sada vrši brojne zadatke koje su ranije vršili ljudi, i za to bili placeni. Danas kada odem u supermarket, na normalnoj kasi sa kasirkom vidim dvoje ljudi, a na kasi na kojoj sami skenirate robu, njih osmoro ili cak desetoro. Trebalo bi da budemo svesni toga," zakljucila je glumica.

Novu sezonu serije "Ljudska bica" (Humans) možete pogledati premijerno od 23. februara na AMC kanalu. Pogledajte trejler!