Nenad Lalatović: Ne vole me, jer kažem šta mislim

Nenad Lalatović, trener Čukaričkog, za MONDO odigrao kartašku igru "Tarot". "Kad sam pobedio Partizan, hteo sam da poletim od sreće". Možda sve ovo niste znali o temperamentnom srpskom treneru.

Nenad Lalatović: Ne vole me, jer kažem šta mislim Foto: MONDO/Nebojša Petrović

Mogu da mu zamere zbog temperamenta. Ili da se ne slažu sa njegovim političkim stavovima. Prozivaju zbog izjava ili kažnjavaju zbog isključenja. Ali, jedno ne mogu da mu ospore. Zna posao i ume sa ekipom. Gde god je radio, imao je rezultat. I nema dlake na jeziku. Idealan za rubriku Fudbalski TAROT.

"Verujem u subinu", priznaje Nenad Lalatović dok se priprema za seansu, nestrpljiv da sazna šta mu karte proriču na početku nove trenerske avanture.

"Ne volim da se kockam. Dok sam bio igrač, umeo sam da odigram partiju tablića, ali onako rekreativno. Mrzim da gubim i nije me zanimalo da učim igre zbog kojih su neki moji saigrači umeli i po čitavu noć da provedu za stolom. Pjanović je bio neprikosnoven, ali je u Vidaku Bratiću imao dostojnog konkurenta. Vida (Nemanja Vidić, prim.aut) i ja smo više voleli šetnju i lagane razgovore. Imali smo zajedničke teme i bukvalno se nismo razdvajali u karantinu. Svaki put kad bi nas sreo, trener Filipović je imao isto pitanje ’Da li ste vas dvojica blizanci?’. Jednostavno, nalazili smo sebe u tim pričama i nisu nas zanimale karte“.

Sad nema kud. Pristao je na Tarot i mora da otvori špil. Idemo redom...

4-1-4-1

SEKS - SREĆA, POROCI, MEDIJI, KUĆNI LJUBIMCI - PORODICA - NOVAC, OSTALI SPORTOVI, DETINJSTVO, RELIGIJA - CRTANI FILMOVI.

Možda tu ima igrača koji se ne uklapaju u njegovu koncepciju.

"Imam puno poverenje u startnu postavu. Odričem se prava na tri izmene. Šta god da promenim, neko će pogrešno da protumači. Kao i uvek kada sam ja u pitanju", već u startu stavlja da znanja da će igrati "otvorenih karata".

SEKS (Prvo, pa muško!):

"Nemam ništa protiv seksa dan pre utakmice. Ipak, kada bih vodio reprezentaciju na neko veliko takmičenje, ne bih dozvolio prisustvo supruga i devojaka u hotelu. Bar tih mesec dana mogu da se suzdrže od toga. Bitno je da između sebe uspostave dobru atmosferu i da dišu kao jedan. Ovako u klubu, zavisi od individue. Mogu ja da im zabranim šta hoću, oni će da rade onako kako im se sviđa. Za sve imam razumevanje, ako je u granicama normale. Ako im prija da vode ljubav uoči važne utakmice, nema problema. Tokom igračke karijere nisam ni ja vodio računa. Ne sećam se tačno da li je to bilo baš dan uoči meča, ali nije ni važno. Smatram da seks ne može da škodi i da niko zbog njega neće igrati lošije ili bolje. Retko koji čovek ima odnose svaki dan. Tako se i ja ponašam. Ako mi se... radi, ja radim“.

SREĆA

"Poslednji put sam eksplodirao od radosti kada sam sa Vojvodinom pobedio Partizan. Sada će opet mnogi da shvate pogrešno, ali to je bilo samo tri dana nakon trijumfa u Brestu protiv Dinama i plasmana u plej-of Lige Evrope. Vratili smo se mrtvi umorni, otišli u Humsku i slavili 3:1. Da sam tada umeo da mašem rukama, mislim da bih poleteo od sreće“.

POROCI

"Laže svako ko kaže da ih nije imao. Voleo sam kao mlađi da izađem i da se provedem. Umeli smo neku važnu pobedu da proslavimo u gradu, ostanemo do kasno, ali nikada fudbal nije trpeo zbog toga. Povremeno, morate sebi da date oduška. Nikada nisam pušio. Ne zanimaju me tompusi i kafa“.

Nenad Lalatović Foto: MONDO/Nebojša Petrović



PROPOZICIJE TAROTA

Od 25 karata, igrač izvlači 11 i formira tim u omiljenom sistemu. Zatim, poput trenera na klupi, ima pravo da izvrši tri izmene. Svaka karta predstavlja određenu temu koja nema ama baš nikakve veze sa fudbalom. Dužan je da o svakoj kaže po nešto. Nema preskakanja igre. Sitnim vezom dolazi se u zonu šuta. Tarot je uspeo samo ako se maksimalno iskreno odgovori svakom zadatku na tabli.

MEDIJI

"Moram da ih poštujem jer svi mi zavisimo od medija. Kao i oni od nas. Ali, boli me kada prepoznam zlu nameru. Meni uglavnom izvlače negativne stvari. Niko nije napisao da sam u poslednje dve godine najuspešniji trener u Srbiji. Uzeo sam Srem i spasao ga ispadanja iz lige. Sa Proleterom ostvario najbolje rezultate u istoriji kluba. Lansirao Miću Ivanića koji na prvom treningu kod mene nije mogao da stoji na nogama, a sada ga smatram najboljim veznim igračem koga sam trenirao u životu. Preuzeo Voždovac i dobio informaciju da Marušića šalju na pozajmicu u BASK. Slučajno sam video u svlačionici kako je građen i rekao ’ovaj ne ide nikuda’. Preporodio sam ga za šest meseci, život mu se promenio posle gola Zvezdi i danas je rešio svoju egzistenciju. Sa Napretkom sam tukao Partizan sa Lazovićem, Škuletićem, Drinčićem i sa poslednjeg stigao do šestog mesta na tabeli. Prihvatio sam Zvezdu u trenutku kada bi samo lud čovek došao na Marakanu. Da izvrši samoubistvo. Bez struje, bez tima. 90 odsto igrača dovela Uprava bez moje saglasnosti. Bio sam spreman da radim dve godine džabe, jer volim Zvezdu. Iskreno i bez interesa. Tražio sam da mi dovedu Čavrića, Stojiljkovića, Krunića i Srnića, da mi ostave Milijaša i Pečnika i garantovao sam titulu i 20 miliona profita. Obećali su i ništa od toga nisu ispunili. Lansirao sam klince koje bi oni verovatno poslali na pozajmicu u Spartak ili Čuku i kasnije plaćali 300-400.000 evra obeštećenja za njihov povratak u klub. Bio sam hrabar i Zvezda danas živi od prodaje tih igrača. Kada sam odlazio, niko od članova rukovodstva mi se nije našao pri ruci. Samo ja znam kako sam se osećao kao neko kome je Zvezda u krvi. Došao sam i otišao u stanju totalnog haosa. Ubedio sam sebe da sam vodio Real ili Barsu i pitao se šta bi bilo da me sada pozove Selta. Naravno da bih išao. Zato sam u prihvatio ponudu Borca. Oni su mi bar ispunili želju i doveli pojačanja koja sam tražio. Vratio sam im drugim mestom u jesenjoj polusezoni. Ušli smo u anale kluba. Sa Vojvodinom doživeo da meni kao zakletom zvezdašu, Karađorđe skandira ’Lalo majstore, vodi nas do titule’. E, to su sve mediji morali da napišu. Ne zameram im, jer za razliku od drugih nemam nikoga ko stoji iza mene“.


KUĆNI LJUBIMCI

"Kao mali, imao sam dva psa koje sam mnogo voleo. Bili i Roki. Vučjak i rotvajler. Živeo sam sa roditeljima i nije bilo problema. Sada imam svoju decu i nemam uslove za kućne ljubimce. Voda me opušta i nabavio sam ribice. Za akvarijum uvek ima mesta u kući“.

PORODICA

"Najvažniji faktor. Nije ni čudo što se našla na ključnoj poziciji u timu. Daje ti snagu. Ja to osetim kad dođem kući. Radio sam u Čačku, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici... takav je trenerski posao. Čim se završi trening, u auto pa za Beograd. Oni najviše pate. Supruga Iva, kćerkica Ina i sinovi Marko i Vanja. Oni su mi sve u životu. Kad smo igrali u Belorusiji, Ina je slavila sedmi rođendan. Okupila se cela porodica, a ja daleko od kuće. Hteo sam da poludim. Zato je pobeda protiv Dinama bio moj rođendanski poklon. Deca su bogatstvo. Trošim se mnogo. Treninzi, utakmice, sastanci... Svu pozitivinu energiju koju nakupim od svoje dece, prenosim na igrače da naprave rezultat“.

NOVAC

"Ljudi misle da sam finansijski obezbeđen i da mi je lako da budem autonoman u poslu. Nije tako. Jesam zaradio tokom karijere, ali nisam zbrinuo dve-tri generacije. Da sam samo ja, bilo bi dovoljno za lep i lagodan život. Ovako, moram da razmišljam o deci koja rastu i koja treba da se školuju. Novca nikad dosta. Takav sam. Da nemam prebijene pare u džepu, bio bih isti. Čovek mora da ima stav i karakter da bi uspeo u životu. Volim fudbal, ali želim i da zaradim kako bih svojoj porodici omogućio bolji život. Nadam se da će i moja deca sutra razmišljati tako. Radim u klubu u kome novac nije problem. Ako je prvi u nedelju, gazda uplati novac u petak. To mora da se poštuje. Gospodin Obradović zaslužuje svaki respekt države i FSS. Toliko daje sebe klubu i igračima da ja u životu nisam sreo nekoga ko je više posvećen fudbalu. Takve ljude treba da čuvamo i da se trudimo da ih bude što više. Kod nas je sve nenormalno. Svuda u svetu se plata dobija na vreme. U Srbiji ako je dobiješ u januaru, pa u martu tražiš februarsku, oni te pitaju ’gde si potrošio tolike pare’. Šta tebe briga gde sam ih potrošio! Ako sam je pošteno zaradio, plata je prvog i hoću je tada na računu. Ima čelnika koji ti skidaju glavu zbog jednog poraza, a klubovi im nemaju lopte, igrači gladuju, dugovi do guše... Čuka je druga priča i tražim od svojih igrača da cene ono što imaju. Želim glad u njihovim očima. Živkovića sam trenirao u Borcu kad nije imao za kafu. Sada hoću da izađe na teren i da gine za klub koji mu je sve omogućio. Isto mislim i za reprezentaciju. Kada obučeš dres Srbije, shvati ga kao svetinju. Budi gladan majstore kao što si bio u Ofki, Radu, Zvezdi, Voši... Ali, gladan za uspehom“.

OSTALI SPORTOVI

"Bog mi je dao talenat za sve sportove sa loptom. Obožavam stoni tenis. Igram ga i ovde na Kipru. Volim odbojku, bilijar, košarku. Jutros sam istrčao 7 km. Imam visinu za basket (1,92m), ali sam za ovih 39 godina samo dva puta otišao na košarkašku utakmicu. Možda odem ukoliko Zvezda uđe u TOP 8. Momci zaslužuju naklon. Radonjić i Čović funkcionišu besprekorno i to je model kako bi i fudbal mogao da nam krene napred. Dokaz da su treneru neophodni vreme i kontinuitet da bi osmislio ideje i sproveo ih u delo“.

DETINJSTVO

"Na Karaburmi sam odrastao i proveo prvih osam godina života. Bilo je to naselje sa 20-ak kuća, kao u kocki. Živeo sam sa pokojnom majkom, ocem i bakom. Imao sam puno drugara. Sa bratom sam gajio zečeve i kokoške u dvorištu. Jedno bezbrižno detinjstvo. Posle smo se preselili na Dorćol koji je definitivno imao najjači uticaj na formiranje moje ličnosti. Družim se i dan danas sa drugarima iz kraja. Neki su krenuli fudbalskim putem, neki ne. Ali znam, ako mi se sutra ne daj Bože nešto desi, oni će biti uz mene. Ne priznajem prijateljstva iz koristi. Ako si ti bogat i uspešan, možemo da napravimo posao i da ja zaradim milione, ja ću te pozvati za kuma da mi krstiš decu. A posvađaćemo se posle prvog posla. To ne. Priznajem samo drugove iz detinjstva, sa kojima sam 20 godina nerazdvojan. Mnogi su mi zamerali ’šta ćeš sa njim, on je na lošem glasu’. Šta mene to briga. On je moj drug, odrasli smo zajedno, prošli sve i svašta u životu i bitno je da mi prija u njegovom društvu. Retko kad je neko nov ušao u moj život. Družio sam se sa uspešnim i moćnim ljudima, ali znam ko mi je iskren prijatelj i ko bi život dao za mene. Bitno je poteći iz dobre porodice. Roditelji su mi pružili svu ljubav ovoga sveta i žao mi je što nisam stigao svojoj majci da se odužim na pravi način. Da joj vidim sjaj u očima zbog saznanja da je njen sin uspeo u životu. Bio sam igrač i kapiten  Zvezde, dao gol u Derbiju, bio trener Zvezde i Vojvodine, vodio čak i reprezentaciju u jednoj utakmici. Ništa od toga ona nije doživela, ali znam da je gore negde, da sve vidi i da je ponosna na mene“.

RELIGIJA

"Verujem u Boga i svake nedelje bar jednom odem u Crkvu“.

Nenad Lalatović Foto: MONDO/Nebojša Petrović

CRTANI FILMOVI

"Ogromna je razlika između crtaća koje sam ja gledao i ovih danas. Za mene je to bio ritual. Svako veče, oko 7.15h, zauzmem mesto ispred TV-a i ne trepćem pred avanturama Duška Dugouška, Paje Patka, mornar Popaja i drugih. Posle toga dolaze mama i tata i počinje Dnevnik. Odrastao sam uz svoje junake. Danas deca rastu uz igrice na internetu, fejsbuk i I-ped. To nije dobro. Pitamo se gde su talenti. Eno ih po sobama, zgureni za kompjuterom. Ja sam kao klinac imao dva treninga dnevno, a vreme između provodio u parku. Izađemo nas trojica napolje sa loptom, ispred zgrade tri klupe i svako brani svoju. Ko primi tri gola, ispada. Nema više fudbala na betončetu. Kao što nema ni legendarnih glasova Nikole Simića, Đuze Stojiljkovića ili Dragana Lazovića u crtanim filmovima“.

I tako... Ofanzivno i bez respekta. Za gol više. Jedanaest karata, kao 11 razjarenih bikova. Sa glađu u očima. Nije hteo izmenu, ali mu namećemo jednog igrača.

BES

"To je moj način života. Uvek ću reći ono što mislim. Ako je bio penal, kazaću ’bio je penal’. I gotovo. Ako smo primili gol iz ofsajda, ’gospodo, oštećeni smo zbog čistog ofsajda’. Pitali su me posle Rada, zašto igra nije bila na evropskom nivou. Pa zato što nam je u Evropi sudio Italijan Taljavento koji je pustio da se igra. Nije svirao 40 faulova kao Nikolić. On sačeka prvu priliku da mi se osveti i otera me na pravdi Boga. Da sam mu stvarno nešto rekao, sada bih se javno izvinio. Pogrešio sam i kraj. U Nišu isto. Došao čovek u restriktivni prostor, uvredio mene i moju pokojnu majku. Zar treba da mu ćutim? ’Ja ću tebi...’. Ma i ja ću tebi, bre. Duplo! Ko si ti? Neka kažu da sam primitivac, ali neću da ćutim. Šta ovi što su fini i kulturni imaju od toga. Mene mogu da vređaju navijači koji su platili ulaznicu. I niko više. Naravno, u Srbiji jedva dočekaju da te uzmu na zub. Zamislite da sam skočio na četvrtog sudiju kao Klop. Ili da sam ošamario svog pomoćnika što je požurio sa izmenom. Kao Simeone. Proglasili bi me ludim i poslali na psihijatriju. Jednostavno, nisam tip trenera pokojnog Lobanovskog. Kad bih kao on ceo meč presedeo na klupi, ne bih osvojio pet bodova za čitavo prvenstvo. Ne poznajem predsednika Komisije Žarka Stevanovića, ali ga javno pitam zašto me nije kaznio dok sam bio u Vojvodini. Tada sam i zaradio isključenje. Zašto je čekao da potpišem za Čukarički? Možda me Obradović ne bi ni angažovao da je znao za suspenziju. Neška kazne 20.000 dinara zbog dva isključenja, mene 4 utakmice za jedno koje nisam ni zaslužio. Dele nagrade trenerima, a ja ih tukao gde sam i kako sam stigao. Sa Borcem i Voždovcem. Više je nego providno. Ne uklapam se u sistem, jer govorim ono što mislim. I nikada se neću promeniti. Neka im bude jasno. Vama sam dozvolio da mi ’ugurate’ ovog igrača, ali to vam je poslednje“.

Zvuči kontradiktorno, ali sistem je jedino što će možda menjati. Na terenu, ne na Terazijama. 4-1- 4-1. Za sada omiljena varijanta. Izrazito ofanzivna i fleksibilna. Začas pređe u 4-3- 3.

"Prija mi jer sam pristalica napadačkog fudbala. Nikada nisam rekao ’molim te Bože, samo da ne izgubim’. Uvek pravim formaciju da pobedim. Zato su mi ova dva prednja vezna, igrači ofanzivnih karakteristika. Sa njima i taj centralni napadač ima lakši zadatak. Nije odsečen, može da odigra iz prve, da komunicira povratnim pasovima. Tako ga rasteretim. Ako ga pustim da se bije sa štoperima, istroši se i nemam ga svežeg u završnici. Ko će da mi da gol. Čak u nekim mečevima protiv slabijih rivala, odustanem i od tog jednog defanzivnog veziste. U mojoj koncepciji, jedini klasični defanzivci su dva štopera. Svi ostali imaju ofanzivne zadatke. U poslednje vreme ne menjam taktiku ni protiv Zvezde i Partizana. Fudbal se igra za navijače. Nikada nećete čuti da sam zadovoljan nerešenim rezultatom“.

Nisu slučajno "crtaći" na poziciji špica. Malo spanaća i sve dolazi na svoje. Mornar Lala dobija 11 Popaja na terenu. Tada ni Kup nije toliko daleko.
-----------------------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA

Sve vesti