Sa nacionalističkim smutnjama, ekonomskom krizom i podelama, EU danas, 25 godina posle potpisivanja sporazuma u Mastrihtu, liči na Jugoslaviju krajem 1980-ih, piše "Dojče vele".

Nemački portal tvrdi da je ujedinjena Nemačka u Mastriht donela kao miraz ne samo svoju ekonomsku silu već i istorijski uslovljenu slabost, te da je, kao "politički patuljak", prenela tu osobinu i na EU, a kao primer navodi odsustvo doslednog spoljnopolitičkog stava na Balkanu.

"Možda niko i nije bio u stanju da u godinama posle Mastrihta odmah shvati kakve su greške Evropskoj uniji stavljene još u kolevku, ali ako one budu ignorisane, to bi moglo dovesti do kraja Unije", upozorava se u tekstu.

DV ocenjuje da je "jedan od prastarih grehova EU bila nesposobnost da pravilno proceni jugoslovensku krizu, da preventivno deluje i spreči rat ili da izvrši ozbiljan mirotvoran uticaj posle izbijanja sukoba".

Kako ukazuje, upravo je Evropska zajednica u vreme raspada južnoslovenske države - a to je bilo vreme rođenja EU - bila nedosledna u zastupanju proklamovanih vrednosti.

Ovaj portal ističe da je u vreme hladnog rata Zapadna Nemačka bila "i privredni div i politički patuljak".

"Ta osobina se u Mastrihtu prenela i na EU. Za ovih 25 godina patuljak nije ni malo porastao. Potpuno su zakazale i povremene terapije s bezbednosnim i spoljnopolitičkim hormonima rasta. Recimo, još uvek ne postoji konsekventna spoljnopolitička linija na Balkanu. A takozvani Zapadni Balkan, prepušten sebi, periodično se vraća svojim tribalnim korenima", ističe se u tekstu.

Na unutrašnjem planu, ocenjuje DV, Uniji nedostaje sposobnost postizanja konsenzusa.

"Tvrd stav Nemačke u svetskoj finansijskoj krizi kao i velikodušnost Berlina za vreme izbegličke krize možda jesu proizvod trenutne nemačke finansijske i humanitarne logike. Ali, nemačka doslednost u toj logici deluje na očuvanje mira u kući kao trajni toksin", objašnjava portal.

Toksičnost se, ukazuje DV, mogla razviti jer su oba stava došla na kraju, a ne na početku lošeg razvoja događaja, a kao primer navodi to da su prilikom prijema Grčke u Evrozonu zapadne zemlje Atini glatko progledale kroz prste, a isto se desilo prilikom prijema Bugarske, Rumunije i Hrvatske u EU.

"Dablinski sporazum po kojem izbeglice mogu tražiti azil samo u zemlji u koju su prvi put krocili na tlo EU godinama je štitio Nemačku preopteretivši sredozemne zemlje. Tvrdoglavo ignorisanje te činjenice napravilo je od Mediterana masovnu grobnicu, a od sirijske tragedije - evropsku izbegličku dramu", navodi se u tekstu.

Konstatujući da aktuelno stanje EU sve više podseća na Jugoslaviju uoči raspada, DV navodi da, ako se katastrofa u bivšoj Titovoj državi može svesti na jednu formulu, onda ona glasi: permanentna redukcija jugoslovenskog društva na navodne zajednice porekla u kombinaciji sa ekonomskom krizom.

"Političke i ekonomske protivrečnosti su se preko noći vulgarno etnicirale. Tada je to u očima zapadnih posmatrača izgledalo kao atavizam, odstupanje od glavne struje istorijskog napretka. Nažalost, 25 godina posle svega mora se konstatovati da je raspad Jugoslavije označio početak, a ne kraj jednog kobnog trenda", ističe nemački portal.