To je rečeno danas na predstavljanju istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Svaki četvrti građanin smatra da će Kosovo biti nezavisno, svaki peti misli da će ostati deo Srbije, isti udeo smatra da će biti podeljeno između Albanije i Srbije, dok skoro svaki 10. smatra da će se ujediniti sa Albanijom, a manje od svakog trećeg kaže da ne zna, rezulati su istraživanja "Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom".
Direktorka centra Sonja Stojanović Gajić navela je da grupu od 20 odsto građana koji smatraju da će Kosovo ostati deo Srbije čine oni sa osnovnom školom, školom za radnička zanimanja, ali i članovi Srpske radikalne stranke.
Tri četvrtine građana podržava dijalog sa Prištinom, a samo je devet odsto za prekid, mada građani smatraju da Albanci imaju veće koristi od dijaloga, a BCBP navodi da istraživanje na KiM pokazuje da Albanci veruju da Srbi imaju više koristi.
Prema rezultatima istraživanja, tri četvrtine građana ne smatra da je opravdano ući u oružani sukob da bi KiM ostali u sastavu Srbije, svaki 10. smatra da je opravdano, a 14 odsto nema stav po ovom pitanju.
"Najratoborniji su oni koji nikada nisu ratovali - mladi od 18 do 29 godina i to u procentu od 15 odsto. Zato bi stariji trebalo da im objasne da rat nije romantičan već ogroman gubitak za sve strane", rekla je Sonja Stojanović Gajić.
Prema njenim rečima, među zagovornicima rata najviše ispitanika je sa samo osnovnom školom ili nezavršenim fakultetom.
Suprotno od te grupe građana, najmanje onih koji tvrde da bi se pridružili oružanom sukobu ima među glasačima SNS, i to tri odsto, dok ih među glasačima DS nema.
"U rat bi najradije išli radikali i pristalice DSS, ali sa njima bi bili njihovi politički protivnici iz LDP i DJB, dok su pristalice DS i SNS one koje su najmanje spremne da uzmu oružje u ruke", rekla je Stojanović Gajić.
Istraživanje pokazuje da ubedljiva većina građana nema nikakve lične veze s Kosovom - 78 odsto nema rođake i prijatelje na Kosovu, 80 odsto se tokom poslednje godine nije susrelo ili razgovaralo sa osobom albanske nacionalnosti, a 65 odsto nikada nije bilo na Kosovu, pri čemu je nakon 1999. na KiM bilo samo sedam odsto ispitanika.
Kada je reč o prihvatljivom rešenju za KiM, skoro trećina građana smatra da je svaki dogovor po pitanju Kosova u redu, ukoliko nema formalnog priznanja Kosova (31 odsto), a sličan udeo (30 odsto) smatra da je dobar svaki dogovor koji obezbeđuje zaštitu Srba, svaki 10. podržava podelu Kosova (11 odsto), svaki 12. podržava nezavisnost ako bi dovela do stabilnosti i ubrzala razvoj Srbije (osam odsto).
Istraživanje se sastojalo od 135 pitanja, sprovedeno je od 26. decembra 2016. godine do 14. januara 2017, na reprezentativnom uzorku od 1.403 punoletnih građana.
Prema rečima direktorke, anketa je sprovedena pre "čuvenog voza"koji je krenuo ka Kosovu 14. januara i razmene pretnji između elita iz Prištine i Beograda.
