Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je danas povodom najave da će se sadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić kandidovati za predsednika da će Hrvatska biti otvorena i "pozdraviti bilo kakvu bolju saradnju".
Ona je ocenila da su izbori stvar unutrašnjih odnosa u Srbiji, ali je dodala i da Srbiji želi mirnu i prosperitetnu buducnost.
Izrazila je nadu da ce nakon izbora novog predsednika Srbije doci i do poboljšanja odnosa kao i razmene poseta izmedu Srbije i Hrvatske na predsednickom nivou, kako bi se razgovaralo o otvorenim pitanjima izmedu dveju zemalja, prenela je Hina.
Grabar-Kitarovic je izjavila da se nada konacno susretima na predsendickom novou izmedu Srbije i Hrvatske, "ali da oni ne budu protokolarni, da ne budu zabava za javnost, nego konkretni, da na njima raspravljamo o konkretnim pitanjima, posebno rešavanju otvorenih pitanja koja vec dugo cekaju za šta je potrebna hrabrost, vizija".
Obracajuci se novinarima povodom dve godine od inauguracije, ona je navela i da u završnici to ne bude neka vrsta sporova na putu Srbije u clanstvo EU jer misli "da bi trebalo da budemo dovoljno zreli sa jedne i druge strane granice da to u medusobnom razgovoru rešimo kao bilateralna pitanja".
Na pitanje novinara, da li veruje da ce, ako Vucic pobedi na izborima, doci do bolje saradnje nego što je ima sa aktuelnim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolicem, Grabar-Kitarovic je rekla da je sa predsednikom vlade Srbije Aleksadrom Vucicem imala korektne odnose, prenela je Hina.
ISTORIJSKI SUSRET: Deklaracija o boljim odnosima
"Konkretno, kod saradnje oko Suboticke deklaracije - on je zaista izvršio nekoliko vrlo bitnih obecanja usmerenih na poboljšanje konkretnog života i uslova rada hrvatske manjine u Srbiji", rekla je Grabar-Kitarovic govoreci o susretu sa premijerom Srbije sredinom 2016. u Hrvatskoj i Srbiji tokom kojeg je potpisana Deklaracija o unapredenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja izmedu Hrvatske i Srbije.
Ta Deklaracija predvida rad na poboljšanju zaštite manjina, rešavanju pitanja nestalih osoba, uredenju granicnih sporova, sukcesiji, borbi protiv terorizma i migrantske krize te zajednickim razvojnim i prekogranicnim projektima EU-a.
