Kada deca treba da počnu da uče strane jezike

Mišljenja u vezi sa tim su podeljena: jedni kažu da deca od samog rođenja mogu da uče dva i više jezika paralelno, a drugi da to nije dobro i da može imati određene negativne posledice. Pitali smo stručnjaka ko je u pravu.

12
A- A A+
strani jezici Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

  "Pliz, mama, kupi mi lutku", govore mnoga deca kada žele nešto da zamole svoje roditelje, a onda, kada to i dobiju, kažu: "Tenks" i "Ćao!". Neka deca su to naučila sasvim slučajno - uz crtane filmove na televiziji, na primer, a neka su išla na kurseve već u najranijem detinjstvu.

Takođe, svi znamo latinsku poslovicu - koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš - ali ne znamo kada je najbolje da počnemo da učimo te jezike?

Mnoga deca od samog rođenja, kod kuće, uz roditelje, uče dva ili više jezika. Da li je to dobar metod ili je bolje da prvo savladaju jedan, pa tek onda neki sledeći jezik?

"Pitanje bilingvizma je izuzetno složeno lingvističko pitanje. Objektivno gledano, dete može naporedo da usvaja dva jezika kao prva, ali stepen znanja i obim upotrebe ta dva, da ih nazovemo maternja jezika, ne može biti istovetan. Ukoliko i stekne maksimalno znanje oba jezika bez velikog mešanja jednog jezika u strukture drugog, postavlja se pitanje da li će ih podjednako upotrebljavati, što će opet zavisiti od raznih socijalnih činilaca. Stoga se sugestija da deca najpre savladaju jedan pa tek onda drugi maternji jezik, može učiniti idealnom. Međutim, jezik je fleksibilan i ne možemo isključiti međusobne interferencije prvog usvojenog i drugog usvojenog jezika ni u ovom slučaju, pa tako ni greške koje se mogu javiti kao posledica njihovog uticaja. S druge strane, ovo bi na neki način bilo i neizvodljivo jer deca iz dvojezičnih porodica imaju potrebu, ili su uslovno rečeno datom situacijom prinuđena da usvajaju oba jezika istovremeno, to nije stvar njihovog ličnog izbora. Zaključak je da su ‘pravi’ bilingvali među decom, za koje možemo reći da su potpuno ovladali svim jezičkim veštinama oba maternja jezika, zaista retkost", kaže za MONDO Dragana Petrašinović profesorka engleskog jezika u Centru za nastavu stranih jezika, u Kolarčevoj Zadužbini u Beogradu.

U kom uzrastu je najbolje da deca (koja nemaju dva maternja jezika) počnu da uče prvi strani jezik?

"Zavisi od više činilaca, od zrelosti samog deteta, zrelosti njegovog govornog aparata, lične zainteresovanosti, jezičkog talenta i slično. Kao pravi trenutak za učenje stranog jezika istakla bih period pre polaska u osnovnu školu, odnosno, predškolski uzrast, kada strani jezik, slično maternjem, može da se usvoji prirodno i neosetno kroz igru, a naročito ako želimo da se kod deteta razvije pravilan izgovor stranih reči. Praksa u našoj školi je, međutim, pokazala da i deca školskog uzrasta u sedmoj, osmoj, ili čak devetoj godini mogu da postignu odlične rezultate iako se tada prvi put sreću sa učenjem stranog jezika."

Izvor: YouTube


Za koji uzrast se kod vas organizuju prvi kursevi, za koje sve jezike i kako izgleda nastava?

"U našoj školi, u Centru za nastavu stranih jezika 'Kolarac', organizujemo tečajeve za decu, takozvane Junior tečajeve engleskog, nemačkog, francuskog i španskog jezika za decu školskog uzrasta, od prvog do četvrtog i od petog do osmog razreda. Junior 1 je namenjen deci nižih razreda osnovne škole koja su u potpunosti ili delimično savladala latinično pismo. Junior 2 je namenjen deci viših razreda osnovne škole, dok Junior 3 pohađaju deca koja su položila klasifikacioni test znanja za ovaj nivo. Jedan tečaj obuhvata 60 časova od 90 minuta, časovi se održavaju subotom i traju dva semestra, tačnije osam meseci, sa pauzama za školske raspuste i praznike. Naš cilj je da motivišemo decu da pre svega razumeju strani jezik i da progovore, kao i da im približimo učenje stranog jezika kroz igru i druženje. Nastojimo da im pomognemo da savladaju gradivo na interesantan način, koristeći savremene metode i međunarodno priznate udžbenike sa audio i video materijalom prilagođenim njihovom uzrastu i nivou znanja. Dete koje je srećno i aktivno na času u učenju vidi igru i zadovljstvo i na taj način najbolje uči."

Za koje jezike se deca (ili bolje reći njihovi roditelji) najviše interesuju, na kojim kursevima imate najviše polaznika?

"Veliko interesovanje vlada za Junior tečajeve engleskog jezika, a posebno za nivoe Junior 1 i Junior 2. Primećujemo da roditelji sve više veruju svojoj deci i podržavaju ih kada je u pitanju njihova želja za učenjem nekog stranog jezika, a ne opterećuju ih ličnim neostvarenim željama i ambicijama."

škola Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock




Kako da znate da je škola jezika dobra...

U Beogradu rade mnoge škole stranih jezika, ali su dobre samo one koje rade po najsavremenijim metodama nastave koje se stalno unapređuju i prilagođavaju potrebama polaznika, gde kvalifikovani profesori posvećuju punu pažnju komunikaciji kroz pismeno i usmeno izražavanje, osposobljavajući polaznike da koriste strani jezik u svakodnevnim situacijama, kao i u svom profesionalnom okruženju.

Da li među polaznicima imate više devojčica ili dečaka, i ko brže uči?

"Grupe Juniora su redovno mešovite, polaznici su i devojčice i dečaci, naročito na nižim nivoima. Veruje se da devojčice imaju razvijeniji rečnik, lepši izgovor reči i da lepše pišu, dok su dečaci aktivniji na času i angažovaniji u aktivnostima. Međutim, sve je individualno, sva deca se razlikuju i na različite načine uče i usvajaju strani jezik. Najvažnije je da kod deteta postoji velika želja za učenjem jezika."

Da li učenje stranih jezika u detinjstvu utiče na kasnija postignuća: na radne navike, školski uspeh, na želju da putuju, upoznaju druge nacije... da li su ta deca, možda, ambicioznija?

"Kroz zabavu i druženje kod dece se budi ili produbljuje motivacija za učenjem ne samo stranih jezika već i drugih predmeta i oblasti, pa samim tim i njihov celokupni školski uspeh postaje bolji. Prednosti i mogućnosti u kasnijem životu su brojne. Sa znanjem jednog ili više stranih jezika osoba dobija veliku šansu da ostvari uspeh na studijama ili u poslovnom svetu ne samo u našoj zemlji već i u inostranstvu, i da na taj način svoju karijeru učini uspešnijom."

Da li učenje stranih jezika ima više veze sa talentom (možda sluhom, sposobnošću da se brže pamti), ili isključivo sa kontinuiranim radom?

"Učenje stranog jezika zavisi od više činilaca i ne zahteva nužno prirodan talenat.Tačno je da su pojedina deca posebno nadarena za učenje jezika, ali i kod njih postoje razlike u jezičkim sposobnostima i savladavanju jezičkih veština jer neko dete je možda uspešnije u govoru ili razumevanju odslušanog teksta, a drugo u pisanom izražavanju. S druge strane, učenje jezika deci može biti lakše zato što su po prirodi ekstrovertna, komunikativnija, samopouzdanija, ili možda poseduju muzički talenat, ali to ne znači da će ona bolje i uspešnije ovladati stranim jezikom od dece koja su recimo tiha i povučena. Naime, kao i prilikom ovladavanja drugim veštinama, i kod učenja stranih jezika za uspeh su zaslužniji uloženi rad i upornost nego talenat. Svako dete može da nauči strani jezik i veoma brzo ostvari zapažene rezultate ukoliko se dovoljno potrudi i kontinuirano radi na nadogradnji svog znanja."

kolarac Foto: MONDO, Petar Stojanović


Šta biste savetovali roditeljima koji žele da njihova deca brže nauče strani jezik, kako da sa njima rade kod kuće?


"Navela bih nekoliko saveta i preporuka za roditelje koji žele da omoguće svojoj deci da uče strani jezik i u kućnom ambijentu. Neophodno je izložiti dete različitim sadržajima na stranom jeziku kao što su melodične dečje pesmice, koje deca lako usvoje ponavljanjem i slušajući ih kao pozadinsku muziku, crtani filmovi bez prevoda sa čijim se junacima deca brzo poistovete i imitiraju ih, kao i zanimljive programe sa interaktivnim pristupom učenju jezika koje nudi Internet. Idealno, dete može da se igra i komunicira sa vršnjakom koji je izvorni govornik jezika koji vaše dete uči."

I na kraju, hajde da apelujemo na one malobrojne roditelje, da im objasnimo zašto je važno da podstiču svoju decu da uče strane jezike?

"Rano učenje stranih jezika omogućilo bi detetu da taj jezik brže i lakše usavrši kada odraste i tako postane tečni govornik datog jezika. U ranom uzrastu deca imaju sposobnost da brzo i spontano usvajaju veliki fond stranih reči i da ih izgovaraju identično maternjem govorniku. Naravno, ima više razloga za učenje stranih jezika koji mogu biti i nejezičke prirode. Jedan od njih je i privikavanje na činjenicu da u svetu postoje multi-kulturalnost i višejezičnost. Kada se mala deca izlože drugim jezicima i kulturama kroz knjige, filmove i dečije pesmice, imaće priliku da se kasnije osećaju udobno i odomaćeno u svetu gde su različiti jezici i kulture stalno u dodiru. Upisivanje dece u školu stranih jezika ima i drugih pozitivnih strana kao što su druženje, igranje i njihovo zbližavanje sa vršnjacima, koji zatim počinju da se druže i van učionice.

Sve vesti