PODELJEN (FILMSKA RECENZIJA)

Split (2017)

Distributer: Taramount

U situaciji kada je ponuda u bioskopima bogata i raznovrsna kao sada (La La Land, Kineski zid, Trejnspoting 2, Lego Betmen...), nije lako opredeliti se za favorita. Ja, svejedno, nisam imao mnogo dilema u odabiru ovonedeljnog filma zbog kojeg ću morati da pretrpim i žrtvu koja uključuje odlazak u šoping mol "Ušće" – izbor je pao na mali, jeftini psihološki triler/horor "Podeljen", meni vrlo dragog M. Najta Šajmalana. Ovaj tip baš i nije omiljeni filmski autor većeg dela ljudi sa kojima se ja družim, tako da u mom svetu potpada pod kategoriju ’guilty pleasure’, ali bez obzira na sve to G. je bez mnogo razmišljanja pristao da mi pravi društvo. Na kraju se nije pokajao, rekao bih. Možda je u svojoj oceni bio malo strožiji, ali sam ja zato bio malo darežljiviji.

Manoj (otud M.) je američki reditelj indijskog porekla koji vam je poznat ako ne po imenu, onda sasvim sigurno makar po filmu "Šesto čulo", ali i po još nekim filmovima iz domena natprirodnog, obično sa iznenađujućim obrtima i završecima (Unbreakable, Signs, Village...), ali i kao autor koji će vam, ako ste nekim čudom holivudski producent, verovatno zagorčati život ako mu date mnogo novca ili vas iznenaditi ogromnom zaradom ostvarenom uz pomoć filma sa mikrobudžetom. Mada, raznih je situacija bilo u Šajmalanovom opusu.

Ipak, poslednja dva filma spadaju u ovu kategoriju zvanu low budget – "The Visit" je koštao mizernih pet, a doneo oko 100 miliona dolara, dok je "Podeljen", koji je i tema današnje kolumne, koštao nešto više, oko devet miliona, ali je, eto, već zaradio blizu 175 miliona. No, koga još briga za astronomske zarade – ono što bi trebalo da nam je zaista bitno je odnos kvaliteta filma prema ceni bioskopske karte. Karta kod nas košta basnoslovno pa bi, realno, za te pare morali svaki put da gledamo remek-dela moderne umetnosti, ali to baš nije ni slučaj, a ni tema današnje kolumne. Ukratko, "Podeljen" možda i nije nikakav masterpiece, ali je u svakom slučaju film posle kojeg vam neće biti žao ni tanjeg novčanika ni vremena potrošenog u tržnom centru. To važi čak i za mrzitelje lika i dela Manoja Šajmalana.

Tri devojke su kidnapovane usred bela dana i odvedene na nepoznatu lokaciju. Njihov otmičar je Denis, samo jedan od 23 različita lika koja obitavaju u nesrećnom Kevinu Vendelu Krambu (zapamtite to ime, možda vam zatreba), nekada zlostavljanom dečaku, danas pacijentu sa DID sindromom. I dok Kevin uz pomoć svoje doktorke pokušava da uspostavi red u svojoj glavi, kidnapovane tinejdžerke moraju da nauče kako da se ophode prema različitim ličnostima koje izlaze iz Kevinovog unutrašnjeg sveta. Iako je situacija više nego komplikovana, stvari ne deluju nerešivo sve dok se ne pojavi i 24. stanovnik Kevinovog uma. No da li je samo um taj koji se neprekidno menja?

Kao i obično, Šajmalan u svom rukavu ima pregršt trikova uz pomoć kojih uspeva ne samo da nas zabavi, iznenadi i uplaši, već i natera na razmišljanje ili makar maštanje, ali i da zabašuri mnoge propuste, aljkavosti i proizvoljnosti kojih u filmu ima i više nego što mu priliči. Tako, recimo, prilično klaustrofobična i jezovita atmosfera uspeva da nadomesti neuravnotežen tempo koji film diktira. Zanimljivi likovi, ali i spektakularni glumci nekako izlaze na kraj sa nedorađenim scenarijom i, naročito, povremeno izlizanim dijalozima.

Gledanje filmova o zatočenim, nevinim ljudima uvek izaziva neku vrstu mučnine i nelagode, pa ni "Podeljen" tu nije nikakav izuzetak.

Specifičan način na koji je Šajmalan slikao i dizajnirao kidnapovane tinejdžerke, ali i ostale likove, verovatno predstavlja izvestan omaž 80-im godinama i sličnim filmovima koji su se bavili natprirodnim i neobjašnjivim fenomenima, ali i pojačava taj osećaj nelagodnosti dok gledamo očajne devojke koje nisu ni svesne šta ih je snašlo.

Mekavoj (u svetu mutanata poznatiji i kao Profesor X) je apsolutno neverovatan, sa magnetskim svojstvima u smislu privlačenja vašeg pogleda i pažnje. Njegov spektakularni doprinos filmu je nemerljiv, a na svu sreću i ostali glumci mu daju podršku, pre svega takođe fantastična Beti Bakli u ulozi psihijatra koji se brine o Kevinu. Oboje zaslužuju ozbiljna priznanja za svoje kreacije.

Pred kraj filma, Šajmalan kao da pomalo gubi nit koja ga je do tada vodila i "Podeljen" lagano odlazi u besmisao, ali to se realno tiče samo poslednjih, u konačnom bilansu nebitnih sekvenci kada naš reditelj pokušava da se referiše i na neke svoje prethodne filmove/svetove, ali i da nagovesti mogućnost novog zapleta.

Psihološke zavrzlame, dileme i zagonetke ostaju još izvesno vreme tema razgovora ili razmišljanja, ali ovaj mali mind fuck od filma u svakom slučaju funkcioniše i kao zabava. Još više i važnije od toga – "Podeljen" na scenu definitivno vraća ne samo Em Najta Šajmalana kao autora, već i brend koji je ovaj tip uspeo da razvije svojim filmovima. Uskoro, dakle, možemo očekivati ne samo mogući nastavak filmova "Unbreakable" i "Split", već i neke sasvim nove i originalne, ali ipak prepoznatljive teme uz specifičan stil ovog osporavanog autora.

ocena:

Ja: ****

G: ***1/2

Split (2017)

Distributer: Taramount

U situaciji kada je ponuda u bioskopima bogata i raznovrsna kao sada (La La Land, Kineski zid, Trejnspoting 2, Lego Betmen...), nije lako opredeliti se za favorita. Ja, svejedno, nisam imao mnogo dilema u odabiru ovonedeljnog filma zbog kojeg ću morati da pretrpim i žrtvu koja uključuje odlazak u šoping mol "Ušće" – izbor je pao na mali, jeftini psihološki triler/horor "Podeljen", meni vrlo dragog M. Najta Šajmalana. Ovaj tip baš i nije omiljeni filmski autor većeg dela ljudi sa kojima se ja družim, tako da u mom svetu potpada pod kategoriju ’guilty pleasure’, ali bez obzira na sve to G. je bez mnogo razmišljanja pristao da mi pravi društvo. Na kraju se nije pokajao, rekao bih. Možda je u svojoj oceni bio malo strožiji, ali sam ja zato bio malo darežljiviji.

Manoj (otud M.) je američki reditelj indijskog porekla koji vam je poznat ako ne po imenu, onda sasvim sigurno makar po filmu "Šesto čulo", ali i po još nekim filmovima iz domena natprirodnog, obično sa iznenađujućim obrtima i završecima (Unbreakable, Signs, Village...), ali i kao autor koji će vam, ako ste nekim čudom holivudski producent, verovatno zagorčati život ako mu date mnogo novca ili vas iznenaditi ogromnom zaradom ostvarenom uz pomoć filma sa mikrobudžetom. Mada, raznih je situacija bilo u Šajmalanovom opusu.

Ipak, poslednja dva filma spadaju u ovu kategoriju zvanu low budget – "The Visit" je koštao mizernih pet, a doneo oko 100 miliona dolara, dok je "Podeljen", koji je i tema današnje kolumne, koštao nešto više, oko devet miliona, ali je, eto, već zaradio blizu 175 miliona. No, koga još briga za astronomske zarade – ono što bi trebalo da nam je zaista bitno je odnos kvaliteta filma prema ceni bioskopske karte. Karta kod nas košta basnoslovno pa bi, realno, za te pare morali svaki put da gledamo remek-dela moderne umetnosti, ali to baš nije ni slučaj, a ni tema današnje kolumne. Ukratko, "Podeljen" možda i nije nikakav masterpiece, ali je u svakom slučaju film posle kojeg vam neće biti žao ni tanjeg novčanika ni vremena potrošenog u tržnom centru. To važi čak i za mrzitelje lika i dela Manoja Šajmalana.

Tri devojke su kidnapovane usred bela dana i odvedene na nepoznatu lokaciju. Njihov otmičar je Denis, samo jedan od 23 različita lika koja obitavaju u nesrećnom Kevinu Vendelu Krambu (zapamtite to ime, možda vam zatreba), nekada zlostavljanom dečaku, danas pacijentu sa DID sindromom. I dok Kevin uz pomoć svoje doktorke pokušava da uspostavi red u svojoj glavi, kidnapovane tinejdžerke moraju da nauče kako da se ophode prema različitim ličnostima koje izlaze iz Kevinovog unutrašnjeg sveta. Iako je situacija više nego komplikovana, stvari ne deluju nerešivo sve dok se ne pojavi i 24. stanovnik Kevinovog uma. No da li je samo um taj koji se neprekidno menja?

Kao i obično, Šajmalan u svom rukavu ima pregršt trikova uz pomoć kojih uspeva ne samo da nas zabavi, iznenadi i uplaši, već i natera na razmišljanje ili makar maštanje, ali i da zabašuri mnoge propuste, aljkavosti i proizvoljnosti kojih u filmu ima i više nego što mu priliči. Tako, recimo, prilično klaustrofobična i jezovita atmosfera uspeva da nadomesti neuravnotežen tempo koji film diktira. Zanimljivi likovi, ali i spektakularni glumci nekako izlaze na kraj sa nedorađenim scenarijom i, naročito, povremeno izlizanim dijalozima.

Gledanje filmova o zatočenim, nevinim ljudima uvek izaziva neku vrstu mučnine i nelagode, pa ni "Podeljen" tu nije nikakav izuzetak.

Specifičan način na koji je Šajmalan slikao i dizajnirao kidnapovane tinejdžerke, ali i ostale likove, verovatno predstavlja izvestan omaž 80-im godinama i sličnim filmovima koji su se bavili natprirodnim i neobjašnjivim fenomenima, ali i pojačava taj osećaj nelagodnosti dok gledamo očajne devojke koje nisu ni svesne šta ih je snašlo.

Mekavoj (u svetu mutanata poznatiji i kao Profesor X) je apsolutno neverovatan, sa magnetskim svojstvima u smislu privlačenja vašeg pogleda i pažnje. Njegov spektakularni doprinos filmu je nemerljiv, a na svu sreću i ostali glumci mu daju podršku, pre svega takođe fantastična Beti Bakli u ulozi psihijatra koji se brine o Kevinu. Oboje zaslužuju ozbiljna priznanja za svoje kreacije.

Pred kraj filma, Šajmalan kao da pomalo gubi nit koja ga je do tada vodila i "Podeljen" lagano odlazi u besmisao, ali to se realno tiče samo poslednjih, u konačnom bilansu nebitnih sekvenci kada naš reditelj pokušava da se referiše i na neke svoje prethodne filmove/svetove, ali i da nagovesti mogućnost novog zapleta.

Psihološke zavrzlame, dileme i zagonetke ostaju još izvesno vreme tema razgovora ili razmišljanja, ali ovaj mali mind fuck od filma u svakom slučaju funkcioniše i kao zabava. Još više i važnije od toga – "Podeljen" na scenu definitivno vraća ne samo Em Najta Šajmalana kao autora, već i brend koji je ovaj tip uspeo da razvije svojim filmovima. Uskoro, dakle, možemo očekivati ne samo mogući nastavak filmova "Unbreakable" i "Split", već i neke sasvim nove i originalne, ali ipak prepoznatljive teme uz specifičan stil ovog osporavanog autora.

ocena:

Ja: ****

G: ***1/2

Split (2017)

Distributer: Taramount

U situaciji kada je ponuda u bioskopima bogata i raznovrsna kao sada (La La Land, Kineski zid, Trejnspoting 2, Lego Betmen...), nije lako opredeliti se za favorita. Ja, svejedno, nisam imao mnogo dilema u odabiru ovonedeljnog filma zbog kojeg ću morati da pretrpim i žrtvu koja uključuje odlazak u šoping mol "Ušće" – izbor je pao na mali, jeftini psihološki triler/horor "Podeljen", meni vrlo dragog M. Najta Šajmalana. Ovaj tip baš i nije omiljeni filmski autor većeg dela ljudi sa kojima se ja družim, tako da u mom svetu potpada pod kategoriju ’guilty pleasure’, ali bez obzira na sve to G. je bez mnogo razmišljanja pristao da mi pravi društvo. Na kraju se nije pokajao, rekao bih. Možda je u svojoj oceni bio malo strožiji, ali sam ja zato bio malo darežljiviji.

Manoj (otud M.) je američki reditelj indijskog porekla koji vam je poznat ako ne po imenu, onda sasvim sigurno makar po filmu "Šesto čulo", ali i po još nekim filmovima iz domena natprirodnog, obično sa iznenađujućim obrtima i završecima (Unbreakable, Signs, Village...), ali i kao autor koji će vam, ako ste nekim čudom holivudski producent, verovatno zagorčati život ako mu date mnogo novca ili vas iznenaditi ogromnom zaradom ostvarenom uz pomoć filma sa mikrobudžetom. Mada, raznih je situacija bilo u Šajmalanovom opusu.

Ipak, poslednja dva filma spadaju u ovu kategoriju zvanu low budget – "The Visit" je koštao mizernih pet, a doneo oko 100 miliona dolara, dok je "Podeljen", koji je i tema današnje kolumne, koštao nešto više, oko devet miliona, ali je, eto, već zaradio blizu 175 miliona. No, koga još briga za astronomske zarade – ono što bi trebalo da nam je zaista bitno je odnos kvaliteta filma prema ceni bioskopske karte. Karta kod nas košta basnoslovno pa bi, realno, za te pare morali svaki put da gledamo remek-dela moderne umetnosti, ali to baš nije ni slučaj, a ni tema današnje kolumne. Ukratko, "Podeljen" možda i nije nikakav masterpiece, ali je u svakom slučaju film posle kojeg vam neće biti žao ni tanjeg novčanika ni vremena potrošenog u tržnom centru. To važi čak i za mrzitelje lika i dela Manoja Šajmalana.

Tri devojke su kidnapovane usred bela dana i odvedene na nepoznatu lokaciju. Njihov otmičar je Denis, samo jedan od 23 različita lika koja obitavaju u nesrećnom Kevinu Vendelu Krambu (zapamtite to ime, možda vam zatreba), nekada zlostavljanom dečaku, danas pacijentu sa DID sindromom. I dok Kevin uz pomoć svoje doktorke pokušava da uspostavi red u svojoj glavi, kidnapovane tinejdžerke moraju da nauče kako da se ophode prema različitim ličnostima koje izlaze iz Kevinovog unutrašnjeg sveta. Iako je situacija više nego komplikovana, stvari ne deluju nerešivo sve dok se ne pojavi i 24. stanovnik Kevinovog uma. No da li je samo um taj koji se neprekidno menja?

Kao i obično, Šajmalan u svom rukavu ima pregršt trikova uz pomoć kojih uspeva ne samo da nas zabavi, iznenadi i uplaši, već i natera na razmišljanje ili makar maštanje, ali i da zabašuri mnoge propuste, aljkavosti i proizvoljnosti kojih u filmu ima i više nego što mu priliči. Tako, recimo, prilično klaustrofobična i jezovita atmosfera uspeva da nadomesti neuravnotežen tempo koji film diktira. Zanimljivi likovi, ali i spektakularni glumci nekako izlaze na kraj sa nedorađenim scenarijom i, naročito, povremeno izlizanim dijalozima.

Gledanje filmova o zatočenim, nevinim ljudima uvek izaziva neku vrstu mučnine i nelagode, pa ni "Podeljen" tu nije nikakav izuzetak.

Specifičan način na koji je Šajmalan slikao i dizajnirao kidnapovane tinejdžerke, ali i ostale likove, verovatno predstavlja izvestan omaž 80-im godinama i sličnim filmovima koji su se bavili natprirodnim i neobjašnjivim fenomenima, ali i pojačava taj osećaj nelagodnosti dok gledamo očajne devojke koje nisu ni svesne šta ih je snašlo.

Mekavoj (u svetu mutanata poznatiji i kao Profesor X) je apsolutno neverovatan, sa magnetskim svojstvima u smislu privlačenja vašeg pogleda i pažnje. Njegov spektakularni doprinos filmu je nemerljiv, a na svu sreću i ostali glumci mu daju podršku, pre svega takođe fantastična Beti Bakli u ulozi psihijatra koji se brine o Kevinu. Oboje zaslužuju ozbiljna priznanja za svoje kreacije.

Pred kraj filma, Šajmalan kao da pomalo gubi nit koja ga je do tada vodila i "Podeljen" lagano odlazi u besmisao, ali to se realno tiče samo poslednjih, u konačnom bilansu nebitnih sekvenci kada naš reditelj pokušava da se referiše i na neke svoje prethodne filmove/svetove, ali i da nagovesti mogućnost novog zapleta.

Psihološke zavrzlame, dileme i zagonetke ostaju još izvesno vreme tema razgovora ili razmišljanja, ali ovaj mali mind fuck od filma u svakom slučaju funkcioniše i kao zabava. Još više i važnije od toga – "Podeljen" na scenu definitivno vraća ne samo Em Najta Šajmalana kao autora, već i brend koji je ovaj tip uspeo da razvije svojim filmovima. Uskoro, dakle, možemo očekivati ne samo mogući nastavak filmova "Unbreakable" i "Split", već i neke sasvim nove i originalne, ali ipak prepoznatljive teme uz specifičan stil ovog osporavanog autora.

ocena:

Ja: ****

G: ***1/2