Evropska unija ispituje plan izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte, u okviru kineskog železničkog projekta "Jedan pojas, jedan put", zbog mogućeg nepoštovanja evropskih propisa, piše danas Fajnenšel tajms.
Evropski zvaničnici izjavili su za taj list da se ispituje finansijska održivost 2,89 milijardi dolara vredne pruge i da li se time krše zakoni EU prema kojima za velike saobraćajne projekte moraju da budu raspisani javni tenderi.
"Službe komisije procenjuju usklađenost projekta sa zakonima EU. U toku je dijalog s nacionalnim vlastima", izjavila je portparolka Evropske komisije.
Brza pruga, duga 350 kilometara, koja bi povezala glavne gradove Srbije i Mađarske, predviđena je projektom kineskog predsednika, vrednim 900 milijardi dolara, čiji je cilj izgradnja infrastrukture i povezivanje Kine s Evropom, Bliskim istokom i Afrikom.
Istraga Evropske komisije je više usmerena na Mađarsku, pošto kao članica EU mora strogo da se pridržava evropskih zakona o nabavkama, dok za Srbiju, kao kandidata za članstvo, važe blaža pravila, navodi FT.
Nepoštovanje evropskih zakona o tenderu može biti kažnjeno novčanim kaznama i nalogom da se sprovedu procedure kojima bi se poništile povrede propisa.
"Ako se ispostavi da su Mađari dodelili ugovor o javnim radovima određene veličine bez tendera, onda će naravno prekršiti zakone EU", izjavio je visoko evropski zvaničnik.
Za mađarski deo železnice do sada nije objavljen nikakav ugovor, ali sporazum Mađarske i Kine od prošle godine predviđa da kompanije koje odrede dve vlade treba da "sarađuju u razvoju" projekta.
Mađarska vlada je u petak saopštila da je potpisala sporazume s Kinom, uključujući aneks u kojem se objašava na koji način je projekat usaglašen sa zakonima EU, posle konsultacija s Briselom.
Državni kineski mediji su pisali da je ugovor o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta potpisan tokom samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Letoniji prošlog novembra.
Brza pruga, kojom bi vreme putovanja između srpske i mađarske prestonice bio skraćen sa osam na tri sata, ima veliki značaj i zato što je deo ekspresne linije kopno-more koja bi povezala Kinu s grčkom lukom Pirej koju su Kinezi kupili. Peking se o izgradnji te linije dogovorio s Mađarskom, Srbijom i Makedonijom 2014. godine.
Bez železničke veze Beograda i Budimpešte, Kina bi imala problem da izvozi proizvode železnicom do Pireja, a zatim odatle preko mora u druge evropske i afričke zemlje.
