Poslednja nedelja pred Veliki post se zove "bela nedelja", a poslednji dan ove nedelje su "bele" ili "sirene" poklade. One se obeležavaju danas, a od sutra počinje veliki Vaskršnji post.
Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba uci bez greha. U domacinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, narocito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povecanom opasnošcu od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolicne nacine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri. Na Bele poklade je postojao obicaj da se gata, narocito pomocu jaja.
Najzastupljeniji obicaj je da se na današnji dan opraštaju svade i uvrede. Sinovi i kceri sa porodicama obilaze roditelje, nose im na dar flašu pica i razne poklone.
Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži oprost da može casno da zapocne post. Kada ude u kucu, ljubi ruku tastu i govori:
"Oprostidedo", a tast mu odgovara: "Neka ti je prosto sinko".
Bele poklade su praznik, i tog dana se svi medusobno druže i cašcavaju. Veselje traje do ponoci, a u ponoc nastupa post.
U Pcinji na današnji dan naprave velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica.
Na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove "macka".
U Podrinju se igraju "lubacke" i "pauka", i to samo mladi decaci, obuceni kao junaci, okiceni oružjem.
U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune.
Obicno po trojica obilaze kuce, igraju kolo, rvu se, govore izveštaceno i "plaše" malu decu, koja cice od veselja kad ih ovi pojure.
Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmicenja nastavljaju.
U Velikoj Plani, predvece pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.
Bratimljenje kod Srba: Šta kažu crkva i tradicija
Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolacima, ali najcešce jajima.
Ucesnici povorke bi najcešce predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladici, a rede i devojke.
Slicni obicaji postoje medu Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke "meckara", što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.
Inace, poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleca.
Mladenci: Vencani u crkvi, trebalo bi da znate...
Poklade se obicno smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, picu i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.
VELIKI POST
Za pravoslavne vernike sutra pocinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Casni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom.
Datum pocetka Casnog posta zavisi od datuma praznovanja najveceg hrišcanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek proslavljaju u nedelju punog meseca posle prolecne ravnodnevnice.
Prva nedelja posta zove se Cista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Precista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.
Prema pravoslavnom ucenju, Veliki post nas uci pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini doceka najveci hrišcanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišcanstva.
Veliki ili Casni post, koji je ime dobio prema Casnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio cetredest dana i noci, nakon cega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio sotona.
Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pricešce.
Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad culima i za hrišcanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
