Deset "dinosaurus" atletskih rekorda

U iščekivanju dvoranskog Evropskog prvenstva u Beogradu prisetimo se najstarijih rekorda Starog kontinenta

Deset "dinosaurus" atletskih rekorda Foto: Guliver/Getty images/Trevor Jones Jarmila Kratofilova

Beograd će od 3. do 5. marta biti prestonica evropske atletike. U Kombank areni u glavnom gradu Srbije okupiće se najbolji atletičari na dvoranskom prvenstvu kontinenta.

Srbija će imati svojih 12 aduta, pre svih Ivanu Španović u skoku u dalj, koja će pokušati da ostvari još jedan sjajan rezultat i možda sruši neki rekord.

U iščekivanju najvećeg sportskog događaja u našoj zemlji u 2017. godini, prisetimo se deset najstarijih atletskih evropskih rekorda, koji su na snazi uprkos napretku tehnologije, sofisticiranom dopingu, drugačijem pristupu i treninzima.

Najstariji rekord u Evropi ostvaren u dvorani datira iz 1973. godine. Manfred Kokot, sprinter tadašnje Istočne Nemačke zabeležio ga je u trci na 50 metara i iznosi 5,61 sekund, a uspeo je da ga izjednači 2000. godine britanski atletičar na takmičenju u Madridu.

Drugi ukupno "po stažu", a najstariji u konkurenciji atletičarki postignut u dvorani je rezultat Helene Fibingerove, tadašnje reprezentativke Čehoslovačke u bacanju kugle. Ona je u februaru 1977. godine u Jablonecu zabeležila hitac od 22,50 metara, što do danas nijedna atletičarka nije uspela da nadmaši.

Drugi u konkurenciji dama, a treći ukupno je gotovo nestvarni rekord Jarmile Kratofilove u trci na 400 metara, zabeležen na Evropskom prvenstvu u Milanu 1982. godine.

Takođe Čehoslovakinja je 7. marta pre 35 godina istrčala krug za 49,59 sekundi. To je drugi najstariji važeći rezultat u evropskoj ženskoj atletici.

Na četvrtom mestu je rezultat Irca Emona Koglana. On je na trci u SAD, u Istočnom Raterfordu pre 34 godine postavio rekord u trci na jednu milju koji je i danas aktuelan. Koglan je zabeležio vreme 3:49,78 minuta.

Godina 1988. bila je berićetna za evropsku atletiku. Tada su zabeležena četiri rekorda koja su još uvek na snazi. Tri od ta četiri rekorda zabeležili su atletičari Istočne Nemačke, u kojoj je dokazano da je godinama sprovođen sistemski doping.

Hajke Dreksler Foto: Guliver/Getty images/Clive Mason

Jedan od njih je u skoku u dalj u konkurenciji atletičarki (7,37 metara), koji će baš biti izazov za Ivanu Španović na predstojećem Evropskom prvenstvu u dvorani u Beogradu, a zabeležila ga je Hajke Dreksler u februaru 1988. godine na takmičenju u Beču.

Samo osam dana kasnije u Berlinu njena koleginica iz reprezentacije Kornelija Oškenat ostvarila je fantastičan rezultat u trci na 50 metara prepone (6,58 sekundi) koji je najbolji do danas i pitanje je da li će ikada i biti oboren.

I njihov zemljak Tomas Šenlebe tada je ostvario rezultat za istoriju u trci na 400 metara. On je pretčao stazu za 45,05 sekundi u Sindelfingenu u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj.

Te 1988. zabeležen je još uvek aktuelni rekord u skoku u vis. Atletičar iz Zapadne Nemačke Karlo Tranhart je u zapadnom delu Berlina pre 29 godina skočio 2,42 metra, ali je njegov rezultat uspeo da izjednači Rus Ivan Uhov na mitingu u Pragu 2014. godine.

Najbolji rezultat u dvorani u konkurenciji muškaraca u bacanju kugle star je 28 godina. Na takmičenju u Senftenbergu reprezentativac Istočne Nemačke Ulf Timerman ostvario je hitac od 22,55 metara, koji do danas nijedan atletičar nije uspeo da nadmaši.

Listu deset najdugovečnijih evropskih rekorda u zatvorenom zaokružuje britanska muška štafeta na 4x200 metara. Sprinteri Linford Kristi, Daren Brejtvajt, Adeoje Mafi i Džon Ridžis u Glazgovu u martu 1991. istrčali su štafetnu trku za 1:22,11 minuta što je najbolji rezultat u dvorani na Starom kontinentu svih vremena.

Ben Džonson Foto: Guliver/Getty images/Mike Powell Ben Džonson

NAJSTARIJI SVETSKI REKORDI U DVORANI

Na listi "dinosaurus" svetskih rekorda u zatvorenom nalazi se i nekoliko već pomenutih koji su ostvarili evropski atletičari, pogotovo u ženskoj konkurenciji, poput rezultata Jarmile Kratofilove na 400 metara, Kornelije Oškenat na 50 metara prepone, Hajke Dreksler u skoku u dalj, ili Helene Fibingerove u bacanju kugle.

Većina aktuelnih najboljih rezultata u dvorani postignuta je devedesetih godina prošlog veka.

1. Karl Luis (SAD) skok u dalj – 8,79 metara (Njujork, 27. januar 1984)

2. Mark Mekoj (Kanada) 50 metara prepone – 6,25 sekundi (Kobe, 5. mart 1986)

3. Ben Džonson (Kanada) 50 metara – 5,55 sekundi (Otava, 31. januar 1987)

4. Rendi Barns (SAD) bacanje kugle – 22,66 metara (Los Anđeles, 20. januar 1989)

5. Havijer Sotomajor (Kuba) skok u vis – 2,44 metra (SP u Budimpešti, 4. mart 1989)

6. Irina Privalova (Rusija) 60 metara – 6,92 sekunde (Madrid, 11. februar 1993)

7. Marlen Oti (Jamajka) 200 metara - 21,87 sekundi (Lievin, 13. februar 1993)

8. Ljudmila Narožilenko (Rusija)60 metara prepone – 7,63 sekundi (Sevilja, 4. mart 1993)

9. Kolin Džekson (Velika Britanija) 60 metara prepone – 7,30 sekundi (Sindelfingen, 6. mart 1994)

10. Irina Privalova (Rusija) 50 metara – 5,96 sekundi (Madrid, 9. februar 1995)

Sve vesti