Pre tačno 90 godina u Surčinu je rođen Marko Valok, koji će godinama kasnije ispisati neke od najvažnijih, najznačajnijih stranica u istoriji Fudbalskog kluba Partizan.

"Ono tvoje igranje sa peta ostavi Bobek, a ti Marko gledaj daješ golove", govorio je duhovito, sa pomalo ironije, sa jakim mađarskim akcentom Ilješ Špic, rodonačelnik Partizanove fudbalske škole.

Marko Valok je, u vremenu kada je nosio dres Partizana, bio prototip modernog napadača. Za njega je veliki Stjepan "Štef" Bobek govorio da mu je pomogao da postane ono što jeste bio - majstor.

"Miloš Milutinović je bio igrač velike fudbalske inteligencije, Boba Mihajlović takođe. Ali, mnoge će iznenaditi jedna druga istina: da je Marko Valok bio čovek koji je meni pomogao da se iskažem kao majstor u odigravanju poslednjeg pasa. Niko nije tako, kao Marko, umeo da se pravovremeno demarkira, oseti prostor i takoreći natera da uputim loptu na najbolje mesto. Da postanem strateg igre najviše mi je pomogao Marko. Pogrešno se misli da sam ja Marka napravio igračem. Ne, Špic i ja smo mu samo pomogli da se potpuno izrazi. Sve ostalo je delo njegovog dara, prirodne predispozicije, instikta, osećaja za prostor, driblinga, igre glavom i šuta", govorio je Bobek o Marku Valoku.

Valok je imao sve kao napadač: i nogu i glavu, i dribling, i osećaj za prostor i gol. Sve! Voleo je da se zabavlja na terenu, ali i da zabavlja one koji su ga gledali.

Valok je rođen u Surčinu 1927. godine, a sa 16 godina igrao je za FK Zemun. Posle rata, sa 19 godina, došao je u Partizan, za koji je odigrao 11 prvenstvenih sezona. Odigrao je 470 utakmica (165 prvenstvenih) i postigao je 411 golova (90 prvenstvenih). Sa Partizanom je osvojio jednu šampionsku titulu Jugoslavije u sezoni 1948/49. i tri Kupa "Maršala Tita": 1952, 1954. 1957. godine. U sva tri finala kup Valok je postizao golove.

Bio je i trener u Partizanu, najpre u Omladinskoj školi, a od 1963. do 1967. godine i kao šef stručnog štaba. Osvojio je i titulu šampiona Jugoslavije kao trener prvog tima Partizana u prvenstvu 1964/65. Radio je i u Burmi kao selektor tamošnje fudbalske reprezentacije.

Valok je svojevremeno pričao da je "fudbalski progledao" kada je došao pod komandu palicu Ilješa Špica.

"Kod njega sam na prvom predavanju čuo da lopta nema ni oči, ni mozak i da zato igrač mora da gleda i da misli. Kada se jedan igrač posle utakmice požalio da ga boli noga, Špic mu je odbrusio: ’Tebe posle utakmica treba boli glava, ne boli noga!’", ispričao je Valok.

Iako je imao i armijsku karijeru (penzionisan je kao pukovnik JNA), Valok je govorio da mu je fudbal bio životni izbor. Uz pecanje, najveća ljubav.

Valok je oduvek bio pristalica napadačkog fudbala, protkanog maštom, kreativnošću igrača.

"Maštovita, slobodna, a u isto vreme samodisciplinovana igra čini najbliži izraz našeg mentalnog podneblja. Fudbal apsolutno treba sačuvati kao igru, nadigravanje, a ne kao nadtrčavanje, antiigru. Neka tako ’igraju’ oni kojima nedostaje mašta. Tako treba igrati fudbal, ne samo radi suštine fudbala, nego i radi publike: ona ne želi samo golove, pobede, nego invetivne kombinacije i virtuozne poteze", fudbalska je filozocija Marka Valoka.

Jedan je od najboljih napadača koje je Partizan imao, a i dan danas, iako je igrao 50-ih godina prošlog veka, najbolji je strelac u "večitim derbijima" sa 13 golova.

U Partizanu je danas priređena proslava 90. rođendana Marka Valoka, na koji su pozvani i nekadašnji fudbaleri Crvene zvezde.

"Da se zahvalim i našim prijateljima iz Zvezde sa kojima smo uvek imali plodnu saradnju. Na terenu jeste bilo vatre, ali van terena je bilo najlepše druženje u fudbalskom sportu", rekao je Valok, dirnut celim događajem.



U Partizanu je kao igrač proveo 12 godina, nakon toga je dve godine bio i trener. Bio je pravi izdanak čuvene Partizanove škole Ilješa Špica.

Prvi večiti derbi odigrao je s proleća 1948. godine. Odigrao je ukupno 14 mečeva protiv Crvene zvezde - na 13 je dao gol.


Zanimljivo, igrao je za Partizan i protiv Crvene zvezde u meču u kojem uopšte nije ni trebalo da bude i igra!

Valok je bio jedno vreme u oficirskoj školi u Sarajevu (početkom 50-ih godina), a dobio je, kao i ostali, dva dana slobodno za praznik Prvi maj. Otišao je i do stadiona partizana da gleda utakmicu Partizana i Crvene zvezde, baš na 1. maj. Otišao je do svlačionice da se pozdravi sa igračima, a tamo je bio trener Špic, koji ga je molio da se skine i da odigra utakmicu. Valok je to odbijao, ali je pristao da sedne na klupu.

Nedugo nakon što je utakmica počela, povredio se Mulutinović, a Špic je dobacio Valoku: "Hajhde, Marko, ulaziš u igru!".

Valok mu je odgovorio da je nespreman i da treba da uđe neko drugi.

Špic je, mešutim, insistirao. Onako nezagrejan i nespreman, Valok je rizikovao težu povredu, ali... dao je gol! Na centaršut Branka Zebeca, Valok je glavom ,na drugoj stativi, udario i savladao Srđana Mrkušića.

Valok je sa Partizanom osvojio titulu prvaka Jugoslavije 1949. godine, a 1952, 1954. i 1957. godine Kup maršala Tita. U sva tri finalna meča u kupu Marko Valok je postizao golove. U finalima 1952 i 1954. godine postigo je po dva gola, a u finalu 1957. godine je postigao jedan.

Odigrao je i šest utakmica za reprezentaciju Jugoslavije za koju je postigao tri gola.

Posle igračke karijere, Valok se posvetio trenerskom poslu, bio je u Burmi, potom u Partizanu, podgoričkoj Budućnosti, novosadskoj Vojvodini, Teteksu iz Tetova, zemunskoj Galenici... Bio je i selektor jugoslovenske reprezentacije.

Zanimljivo, Valok je bio šef stručnog štaba jugoslovenske reprezentacije na onoj čuvenoj utakmici protiv Španije kada je Huanito pogođen flašicom u glavu sa tribina stadiona Crvene zvezde (30. novembar 1977. godine).

Valok je došao u Partizan na jesen 1947. godine, na poziv Ilješa Špica, mada nije zbog toga bio presrećan, jer je hteo da bude pilot. Rečeno mu je - ako ga ne prime u pilotsku školu, igraće u Partizanu. Tako je i bilo.

U mnogim intervjuima, Valok je uvek u prvi plan isticao Stjepana Bobeka kao "najboljeg igrača sveta", "genijalca", koga je obožavao.

Jedna od najdražih utakmica u dresu Partizana, Valoku je bila prtiv mađarskog Honveda, koji je 50-ih važio za najbolji evropski tim. Partizan ga je pobedio 3:2, a Valok dao prvi i treći gol, pred 55.000 ljudi na stadionu JNA.   

Valok je bio i učesnik prve utakmice u istoriji Kupa evropskih šampiona (sada Liga šampiona). Bilo je to 4. septembra 1955. godine, kada su igrali Partizan i lisabonski Sporting - 3:3.