Da li i Srbiji preti epidemija malih boginja?

Autor:

U Rumuniji "bukti epidemija" malih boginja. Koliko je obolelih u Srbiji?

4
A- A A+
boginje Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

  U Srbiji se registruju samo pojedinačni slučajevi obolelih od malih boginja, izjavila je za Tanjug doktorka Dragana Dimitrijević, šef Odeljenja za epidemiloški nadzor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Btut".

Prema njenim rečima, u poslednjih deset dana nije bilo novoobolelih.

Istovremeno, međutim, u Rumuniji "bukti epidemija" malih boginja. U toj državi je do sada registrovano više od 3.000 obolelih od malih boginja i 16 smrtnih ishoda, podaci su Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti.

Dimitrijevićeva kaže da je vakcinacija najbolja prevencija od ove bolesti.

Koliko je ta bolest opasna

Male boginje su osipna groznica, visoko zarazna bolest dečjeg uzrasta, od koje ne oboljevaju samo osobe koje su imunizovane bilo da su dobile vakcinu, bilo da su prethodno imale tu bolest i da su je prebolele. Procenat komplikacija kod malih boginja ume da bude dosta veliki. Najteže su upale mozga - encefalitisi, ali se mogu javiti i komplikacije na plućima.

"U Srbiji smo krajem februara imali sedam prijavljenih slučajeva obolevanja od malih boginja na teritoriji Rasinskog okruga. U poslednjih 10 dana nije bilo prijava novoobolelih od ove bolesti", rekla je Dimitrijević.

Ona je objasnila da je obuhvat vakcinacijom u Srbiji različit, te da je za vakcinaciju MMR-om (male boginje, zauške, rubeola) u drugoj godini života deteta obuhvat 81 odsto, a u sedmoj godini života (revakcinacija) obuhvat 91 odsto.

"Važno je da naglasimo da u odnosu na prethodnu godinu, 2015. godinu, imamo porast obuhvata vakcinacijom u sedmoj godini sa 87,5 odsto na 91 odsto, što je značajno i važno u ovom trenutku", naglasila je Dimitrijević.

Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS Goran Stevanović kaže da se od uvođenja vakcinacije protiv malih boginja u Srbiji beleži sve manje oboljevanja od te bolesti, te da su to danas sporadični slučajevi.

"Zadnji put je bilo više obolelih početkom devedesetih godina i od tada imamo pojedinačne slučajeve oboljevanja. Nekada su to manje grupe koje su međusobno povezane, do desetak ljudi, ali ne više od toga", rekao je Stevanović za Tanjug.

On kaže da je jedina zaštita od malih boginja imunizacija i da za lečenje malih boginja ne postoji specifičan lek.

"Kada bolest napadne mi nemamo ništa što bi direktno moglo da deluje na virus. Jedino je prevencija nešto što nas sve zajedno štiti", rekao je Stevanović.

On je pozvao roditelje da vakcinišu svoju decu, jer se na taj način štiti sopstveno dete, ali i druga deca koja su u kontaktu sa njihovom decom, a iz medicinskih razloga ne mogu da budu vakcinisana ili i pored vakcinacije nisu strekla dovoljnu zaštitu.

"Jedino ako smo svi dodovoljno dobro imuni možemo da se suprostavimo svakom virus", zaključio je direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti.

Simptomi malih boginja:

Period inkubacije traje 10 do 12 dana, od trenutka kad je organizam zaražen virusom. Nakon toga, bolest počinje vrlo visokom temperaturom (najčešće između 38 i 40 stepeni), koja je praćena glavoboljom i jezom. Zaražena osoba je malaksala i uznemirena.

Tokom narednih nekoliko dana, oboleloj osobi počinju da suze oči, smeta mu svetlo, javlja se sekrecija iz nosa, praćena bolovima i grebanjem u grlu.

Javlja se suv, uporan kašalj, a ponekad može doći i do bolova u stomaku i proliva.

Siguran znak da su u pitanju male boginje su crvene fleke u usnoj duplji. U pitanju su Koplikove mrlje. Sluzokoža je jarkocrvena, i izgleda kao da je posuta grizom.

Ako se pojave Koplikove mrlje, on eće biti uočljive dok ne izbije ospa.

Temperatura koja se u međuvremenu spustila ponovo raste (opet na 38 do 40 stepeni) i ostaje visoka sve dok ospe izbijaju, što traje dva do tri dana.

Ospice izbijaju određenim redom: prvo se pojavljuju iza ušiju, zatim na kosmatom delu glave, licu i vratu. U naredna dva, tri dana, spuštaće se po trupu i nogama.

JAKO JE VAŽNO da znate da ako temperatura OSTANE VISOKA i nakon što ospe prestanu da izbijaju ili ako se TEMPERATURA javi TREĆI PUT, to znači da je DOŠLO DO KOMPLIKACIJA.

Ospice su ovalne, ružičaste ili svetlocrvene boje. Mogu se javiti mestimično, a mogu biti i toliko guste da se dodiruju.

Ospe se zadržavaju između tri i šest dana, a povlače se istim redom kojim su se pojavljivale, tako što prvo postaju svetlobraonkaste, pa žućkaste, a kad se sasvim povuku na njihovim mestima ostaju tamnije flekice koje će nestati za desetak, petnaest dana perutranjem kože koje ne mora biti upadljivo.

Sve vesti