Pijemo po 23 kutije leka godišnje

U proseku je svaki pacijent u Srbiji za godinu podigao 23 kutije leka na recept, pišu "Večernje novosti". Da li nam lekari propisuju antibiotike i kada za to nema potrebe?

0
A- A A+
lekovi, šaka Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock

U Srbiji je prošle godine propisano 5,75 odsto recepata više i izdato 5,4 odsto više kutija lekova nego godinu dana ranije, pa je samo potrošnja lekova na recept, o trošku osiguranja, ne računajući one koji su građani sami kupovali, dostigla 84,2 miliona pakovanja medikamenata.

To znači da je svaki od 3.608.860 osiguranika koji su, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, uzimali terapiju o trošku RFZO, za godinu dana, podigao po 23 kutije leka. Ali, to je prosek, što znači d aje neko podigao samo jedno pakovanje, a drugi više od 40 kutija!

Aplikacija za proveru dejstva

I lekar koji propisuje terapiju, i farmaceut koji izdaje lek, trebalo bi da provere interakcije sa lekovima kojie pacijent već uzima", kaže profesor Janković. "To je sada lako zahvaljujući pouzdanim softverima za proveru interakcija, koji se mogu deponovati na smartfone. Kao načelnih Službe kliničke farmakologije u Kliničkom centru Kragujevac koristim svaku priliku da o tim mogućnostima upoznam lekare i farmaceute na specijalizaciji ili na obaveznom stažu. Treba na nacionalnom niovu uložiti više napora da se svi lekari i farmaceuti edukuju o pomenutim mogućnostima".

Stalno povećanje potrošnje lekova, a time i troškova terapije, iako se oni obezbeđuju po nižim cenama od maksimalnih koje je odobrila država, pa je RFZO prošle godine za medikamente na recept platio 27,8 milijardi dinara, što je 12 odsto više nego godinu dana ranije, stručnjaci objašnjavaju porastom obolevanja od gotovo svih hroničnih bolesti. Ali, ima i onih koji upozoravaju da se kod nas lekovi propisuju "široke ruke", često i bez obziljnije analize da li neki od lekova koje pacijent dobija uzajamno daju "kontra efekat".

Jedno istraživanje pokazalo je, recimo, da se antibiotici u našoj zemlji skoro pet puta više propisuju nego u Holandiji, četiri puta više nego u Švedskoj, dva i po puta više nego u Velikoj Britaniji i duplo više nego u Nemačkoj!

"Najviše novca RFZO izdvaja za lekove koji se koriste za lečenje kardiovaskularnih oboljenja (oko 26 odsto ukupnih sredstava za lekove na recept), zatim za lekove iz terapijske grupe alimentarni trakt, koji pre svega uključuju lekove za lečenje dijabetesa (oko 23 odsto), za lekove za lečenje neurološko-psihijatrijskih oboljenja, dok se najmanja sredstva izdvajaju za dermatološke lekove i antiprotozoike (oko 0,3 odsto)", objasnila je za "Novosti" dr Verica Lazić, v.d. direktora RFZO.

"Tako nas prosečan recept košta 450 dinara".

Doktor Slobodan Janković, klinički farmakolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, kaže da Srbija, recimo, po potrošnji antibiotika jeste u gornjoj polovini evropske liste, ali da ovu grupu lekova više nego mi troše pojedine zemlje EU. Za ostale grupe lekova ne može da se napravi paralela jer ne rade sve zemlje evidenciju po broju definisanih dnevnih doza leka potrošenih na dan za 1.000 stanovnika.

Uzimanje više različitih lekova istovremeno povećava rizik od uzajamnih reakcija ovih preparata.

"Čim se uzima pet ili više lekova, to se može okvalifikovati kao polifarmacija", kaže profesor Janković.

"Sa svakim dodatnim lekom raste rizik, ali to se može izbeći pažljivim odabirom lekova i usklađivanjem doza. Uvek postoji mogućnost da je neki lek nepotrebno propisan, tako da je redovna revizija terapije veoma korisna. Na svu sreću, u skoro svim gradovima Srbije u bolnicama ima bar po jedan specijalista kliničke farmakologije, koji može prekontrolisati propisanu terapiju i ukazati na eventualne opasnosti ili greške lekarima koji su terapiju propisali".

Sve vesti