Šest mitova o spavanju u koje svi verujemo

Autor:

Ako ste mislili da znate sve o spavanju, prevarili ste se.

3
A- A A+
model, spavanje, san, buđenje, krevet Foto: Instagram/stinasanders

  Spavanje je od izuzetne važnosti za zdravlje čitavog organizma, pa je baš zbog toga važno da ne verujemo u mitove o spavanju. Evo u koje mitove smo verovali, a krajnje je vreme da prestanemo.

Ženama treba više sna nego muškarcima

Prošle godine, jedna studija je pokazala da ženama treba više sna nego muškarcima, međutim, nije to sve baš tako. Pol zaista ima ulogu u tome koliko nam je sna potrebno, ali nije baš sve crno-belo. Važnije od toga je šta radimo tokom dana.

"Verovatno je pametnije da se fokusiramo na to šta određuje koliko nam je potrebno sna u određenom trenutku. Potreba za snom je zasnovana na nivou aktivnosti. Ako ste aktivniji, osetićete da vam treba više sna. Ako veći deo dana provodite sedeći ili ležeći, imaćete manju potrebu za snom", kaže profesor dr Kolin Karni.

Dakle, to ne znači nužno da ženama treba više sna zbog biološke razlike, već sve zavisi od toga koliko je ko fizički aktivan.

Svima treba osam sati sna

Godinama nam govore da je osam sati sna idealno trajanje spavanja, ali to nije tačno.

"Ne treba nam nužno osam sati sna. Ako smo već utvrdili da je potreba za snom povezana sa aktivnostima tokom dana, to znači da nam ne treba uvek osam sati sna", kaže dr Karni.

On naglašava da postoje individualne razlike i da je nekim ljudima dovoljno šest, a nekima devet sati sna da se probude odmorni. Takođe, dodaje, držite se toga kako se vi osećate, da li ste umorni i pospani, pre nego pravila o osam sati spavanja.

Možete da "nadoknadite" san

Ako mislite da ćete za vikend dužim spavanjem nadoknaditi nedostatak sna tokom nedelje, varate se. Takođe, dr Karni kaže da ćete, ako pokušate to da nadoknadite za vikend, samo izložiti sebe mogućnosti da vas cele naredne nedelje muči nesanica.

Umesto da nedostatak sna nadoknađujete vikendom (ili bilo kojim drugim danim), dr Karni savetuje da samo pustite da spavanje ide prirodnim tokom - dakle, ne terajte sebe da spavate duže da biste nadomestili san.

Svima treba popodnevna dremka

I to zavisi od potreba svake osobe.

“Popodnevne dremke mogu daimaju negativan uticaj na spavanje, što zavisi od trajanja dremanja, ali i od perioda dana kada dremate”, kaže dr Karni i dodaje da najmanje škode dremke u rano popodne. 

Ovaj stručnjak naglašava da su popodnevne dremke naročito štetne za osobe koje pate od insomnije jer ometaju prirodni sistem za oporavak tela.

"Dremke su kao kolači - sjajni su, ali ne za ljude koji boluju od dijabetesa. Drugim rečima, popodnevne dremke su u redu, ali ne za ljude koji pate od insomnije".

Kasno ustajanje je loše za zdravlje 

Ljudi nisu nikakvom magijom zdraviji jer se bude u zoru. Svi smo različiti, a nekima od nas je lakše da ustaju ranije nego drugima. To je sve individualna stvar.

"Svi u sebi imamo prozor za spavanje koji se naziva hronotip. To je genetika i na to utiču faktori razvoja. Kada smo deca, ranije ležemo u krevet i ranije se budimo. U tinejdžerskom dobu, pubertet dovodi do toga da se spavanje odlaže, a kasnije i ustajemo. Kada smo stariji odrasli, ranije ležemo i ranije ustajemo", kaže dr Karni.

Učenje noću je dobra ideja

Ako povremeno ostanete budni do kasno u noć, to neće škoditi vašem zdravlju, ali to svakako nije preporučljivo.

Takođe, treba pomenuti da nije pametno da ostajete noću budni da biste učili ili radili na nekoj važnoj stvari/projektu. Time se ometa kongitivna funkcija i pamćenje, a studije su pokazale da su ljudi koji noću uče manje efikasni od onih koji uče manje, a ležu u krevet ranije.

Ukratko - naspavajte se, to je dobro za vas.

Tagovi:
Sve vesti