Otkud izreka "Bogat kao Rokfeler"

Ko je bio taj Rokfeler po kojem i glasi ova izreka odomaćena na ovom prostoru? Pročitajte priču o Rokfelerovima, najbogatijoj porodici na planeti.

Otkud izreka "Bogat kao Rokfeler" Foto: Spencer Platt/Guliver/Getty Images Pogled sa Rokfekler centra u Njujorku

Najmlađi od šestoro dece, Dejvid Rokfeler (David Rockefeller) rođen je na Menhetnu (Njujork) 12. juna 1915. godine. Njegov otac Džon D. Rokfeler bio je naftni magnat. Njegova majka Ebi, bila je kćerka bogatog američkog senatora.

Porodično bogatstvo Rokfelerovih nastalo je sedamdesetih godina 19. veka. Dejvid Rokfeler je sa braćom i sestrama, odrastao u najvećem privatnom imanju tog vremena. Svake večeri u domu Rokfelerovih kao da je održavano gala veče - svi bi oblačili smokinge i večernje toalete i tako bi sedali za sto.

ROKFELEROVI IZGRADILI ZGRADU UN u NJUJORKU

Rokfelerovi su bili spremni da 1946. godine ustupe deo imanja za sedište Ujedinjenih nacija, ali pošto se smatralo da je suviše udaljeno od Menhetna, porodica je kupila zemljište uz Ist River i kasnije ga ustupila za izgradnju zdanja UN.

Džon D. Rokfeler Stariji je svojevremno osnovao kompaniju "Standar oil", koju je potom preuzeo njegov sin Džon D. Rokfeler Mlađi. On je sa bratom Vilijemom i još dva partnera stvorio imperiju u Klivlendu. Ta kompanija je imala čvrste, a to je tokom godina preraslo u porodične, veze sa bankom "Čejs Menhten", danas pod imenom "Džej-Pi Morgan Čejs".

Kompanija je pokrivala 85% svetske proizvodnje nafte!

Uticaj Rokfelera bio je toliki da se čak i američki predsednik Teodor Ruzvelt uplašio, pa je javno govorio da Rokfeler želi da vlada iz senke.

Šest generacija Rokfelera je napravilo bogatstvo koje svi mi možemo samo da sanjamo.

Zanimljivo, Srbija je još davne 195. godine dodelila Džonu D. Rokfeleruorden Svetog Save u znak zahvalnosti za dobrotvorne akcije Fonda Rokfeler za borbu protiv bolesti u ratom pogođenoj zemlji.

Godinu dana kasnije Fond Rokfeler je objavio da milion dolara dodeljuje kao pomoć ratom pogođenim Srbima, Poljacima, Crnogorcima i Albancima, što je u to vreme bila najveća pojedinačna donacija SAD za pomoć Evropi u ratno doba.

Nakon što mu je kompanija "Standard ojl" sudskim odlukama rasparčana na nekoliko desetina, Džon Rokfeler je godinama kasnije reformisao naftnu industriju i proširio oblike svog delovanja i na politiku i međunarodne odnose, ali i na osnivanje fondova za medicinu, obrazovanje, naučna istraživanja...

Najmlađi sin Džona D. Rokfelera, Dejvid je bio "predodređen" da jednog dana nasledi oca, da bude "patrijarh" porodice. Obrazovao se u Linkoln školi na Menhetnu, koju je osnovao američki filozof Džon Djui i koju je finansirala Rokfeler fondacija. Škola je trebalo da zbliži decu iz različitih socijalnih miljea.

Dejvid Rokfeler, koji je danas preminuo u 102. godini, bio je vodeći njujorški bankar, 20 godina na čelu banke "Džej-Pi Morgan Čejs". Bio je glava porodice i do danas jedan od pripadnika četvrte generacije koju zovu "rođaci". Za svoj 100. rođendan 2015. godine, poklonio je državi Mejn više od 2.000 hektara zemlje pored nacionalnog parka.

Školovao se potom na Harvardu, a potom i u Londonskoj ekonomskoj školi. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu Čikago 1940. godine.

Godine Velike depresije (kako kod kuće, tako i u inostranstvu), Dejvid Rokfeler podržao je takozvani "Nju dil" (New Deal", koji je propagirao američki predsednik Teodor Ruzvelt, inače njegov veliki neprijatelj. To je tada bila velika vest, da jedan Rokfeler zauzme liberalno ekonomsko stanovište.

Dejvid Rokfeler je bio učesnik Drugog svetskog rata u Severnoj Africi i Francuskoj. Prethodno se oženio Margaretom Mekgrat, poznatijoj kao Pegi. Imali su šestoro dece.

Bankarsku karijeru Dejvid Rokfeler počeo je 1946. godine kao pomoćnik menadžera u "Čejs banci", a nakon ujedinjenja sa Bankom Menhetn 1955. godine, ta banka je dobila ime "Čejs Menhetn". Bankarstvo je u to vreme bio gospodski posao, uvek su bili deo krema društva, koristili su lična poznanstva da sklapaju poslove... Dejvid Rokfeler je odlično plivao u tim vodama.

Iskoristio je sve to i da zameni majku u bordu Muzeja modernih umetnosti i potom je postao predsednik. Muzej modernih umetnosti u Njujorku je procvetao pod njegovim vođstvom - dela Pikasa, Matisa, Gogena, Sezana su za vreme njegovog upravljanja ostala u trajnom vlasništvu Muzeja.

Uporedo sa ovim aktivnostima, rasla mu je i karijera bankara. Početkom 60-ih godina bio je predsednik banke "Čejs Menhetn", koji se zauzimao za širenje inostranih "pipaka". Tada se sukobio sa drugom strujom u banci, da bi pobedu odneo Rokfeler. Pobedu je iskoristio da raširi prisustvo banke na svakom kontinetu. Svojim privatnim vezama, diplomatskim aktivnostima, uspeo je i da se probije na kinesko tržište.

"Bilo je mnogo onih koji su me kritikovali zbog svih tih aktivnosti, smatrajući ih neprikladnim i da nije u skladu sa mojom odgovornošću u banci. Apsolutno se ne slažem sa time. Upravo suprotno, to je pomoglo banci, ne samo u finansijskom smislu, već i u smislu prestiža u svetu", napisao je on u memoarima.

Dok se u inostranstvu širila, dokle je, sredinom 70-ih, banka "Čejs Menhetn" bila u nezavidnom položaju na domaćem tržištu, pre svega zbog recesije, a Njujork je tada bio na ivici bankrota. Ali, Rokfeler je uspeo da iz toga ispliva. Najpre je okupio sve značajne ljude Njujorka (grada i države) sa kojima je napravio plan ekonomskog oporavka, da bi i banku podigao na noge.

Početkom 80-ih povukao se sa mesta predsednika banke, ali je ostao u njoj kao prvi savetnik.

Njegovo bogatsvo je 2012. godine procenjeno na 2,7 milijardi dolara. Donirao je desetine miliona dolara Harvardu, Muzeju modernih umetnosti... Do smrti je ostao pasionirani kolekcionar umetničkih dela.

IMANJE ROKFELEROVIH

U istoriji Rofelerovih posebno mesto zauzima imanje u Kajkatu, 40-ak kilometara severno od Njujorka.

Na gotovo 1.400 hektara, u 40 soba kamene kuće u kolonijalnom stilu, na brdu sa čijih obronaka se vidi reka Hadson i linija oblakodera Njujork, tradicionalno se okupljala porodična imperija Rokfelerovih. Tako je od 1913. godine. Mnogi američki predsednici bili su gosti Rokfelerovih na ovom imanju, ali i mnogi svetski državnici poput nekadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana, Nelsona Mendele, Anvara el Sadata...

Rokfelerovi su bili uključeni u izgradnju njujorškog Muzeja moderne umetnosti, Svetskog trgovinskog centra, Empajer stejt plaze, Linkoln centra, Saveta Amerika, Embarkadero kompleksa u San Francisku, istorijskog Vilijamsburga... Osnivači su Rokfeler univerziteta. Zahvaljujući njihovim donacijama stvoren je Univerzitet Čikago gde je ponikao prvi dobitnik Nobelove nagrade za nauku 1907. godine. Finansijski pomažu vrhunskim univerzitetima u SAD, Harvardu, Prinstonu, Stenfordu, Jejlu, MIT, a njihova finansijska pomoć doseže i do prestižnih škola Londona i Pariza. Posvećeni su konzervaciji značajnih građevina, istraživanjima u egipatskom Luksoru, osnivači su Klasičnih studija u Atini, Palestinskog arheološkog muzeja u Istočnom Jerusalimu.

Osim bankarstvom, Dejvid Rokfeler se bavio i međunarodnom politikom. Verovatno nema značajnije političke figure na svetu koga on nije znao ili upoznao. Rokfelerovi su bili ili donatori ili direktni osnivači raznih međunarodnih organizacija i foruma, poput Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Bio je i Amerikanac koji je održavao veze sa "neprijateljskim" zemljama, poput Kube, SSSR. Svojim privatinim avionom leteo bi na susrete sa Fidelom Kastrom, Nikitom Hruščovim, Mihailom Gorbačovim. Govorio je da je veliki prijatelj Henrika Kisindžera, verovatno najvećeg svetskog diplomate 20. veka (i duže).

U svojim "Memoarima", Dejvid Rokfeler je napisao da su ih mnogi smatrali "tajnom organizacijom koja radi protiv interesa SAD".

"Ima onih koji misle da smo mi deo tajne mreže koja radi protiv najboljih interesa SAD, karakterišući moju porodicu i mene kao 'internacionaliste' koji sa drugima u svetu kuju zaveru za izgradnju integrisanije političke i ekonomske globalne strukture - jednog sveta, ako hoćete. Ako su to optužbe, priznajem krivicu, i ponosan sam zbog njih", pisao je Dejvid Rokfeler u "Memoarima".

Dejvid Rokfeler je jedini od Rokfelerovih koji je objavio memoare. Upitan zašto je to uradio, odgovorio je:

"Pa, jednostavno mi je palo na pamet da sam vodio zanimljiv život".

Sve vesti