Čudo s Hilandara: Tri zrna grožđa za potomstvo

Autor:

Loza Sv. Simeona jedna je od najvećih srpskih svetinja...

23
A- A A+
hilandar sveta gora Foto: Thinkstock

"Prema jednom predanju ona je nikla iz Nemanjinog groba, 40 dana posle njegove smrti, znači negde krajem marta 1200. godine (pod uslovom da je Simeon umro 1200. a ne 1199. kako se navodi u nekim izvorim).

Prema drugom predanju loza je nikla na tom istom mestu, ali sedam godina kasnije, kad su svečeve mošti odnesene u Studenicu, kao znak njegovog zaveštanja, da će ona 'bezdetnim roditeljima pomagati da dobiju dete'.

Bilo kako bilo ona rađa grožđe do dana današnjeg i to grožđe je, ako je verovati mnogim svedočanstvima, zaista čudotvorno, jer pomaže da žene nerotkinje zatrudne"

Tako je Novo Tomić, novinar i književnik, u svojoj knjizi "Svetilišta i nadališta" (izdavač, Laguna), opisao deo priče o čudotvornoj hilandarskoj lozi. Osim Hilandara Tomić je posvetio pažnju i velikom broju drugih čudotvornih mesta na kojima su Srbi još od davnina tražili spas i nadu, a tu je traže i dan danas, verujući u čudotvornu moć materijalnih stvari koje su bile u dodiru s višim silama.

Pola Srbije traži spas u selu kod Valjeva

"Nedavno sam na TV slušao enologa profesora Nebojšu Markovića, koji brine o hilandarskom vinogradu, da je lično desetak puta donosio u Beograd ta tri zrna grožđa i komadić loze, te da lično zna da se posle toga rodilo sedmoro ili osmoro dece, ne sećam se više, koliko je tačno rekao", rekao je Tomić na promociji svoje knjige "Svetilišta i nadališta" u Beogradu.

Autor knjige "Svetilišta i nadališta" Novo Tomić Foto: MONDO, Lana Stošić Autor knjige "Svetilišta i nadališta" Novo Tomić

"A uputstvo za upotrebu je sledeće: Tri zrna grožđa, obično suvog, i malo orezane loze. Najpre je neophodna iskrena molitva Sv. Simeonu Mirotočivom. Zatim se parče orezane loze stavlja u litar osvećene vode i tu vodu piju oba supružnika pomalo pre svakog jela tokom 40 dana. Za to vreme oni se uzdržavaju od svoje supružničke postelje, poste i čine svakodnevno 50 poklona, 25 ujutro s molitvom: 'Prepodobni oče Simeone, moli Boga za nas'. Broj poklona može, po želji, da se udvostruči, to jest da se doda još pedeset dnevno s molitvom: 'Presveta Bogorodice spasi nas'.

Kad tih četrdeset dana prođu, supružnici se ispovede i pričeste. Posle toga suprug uzima jedno zrno grožđa, a supruga preostala dva i odlaze u bračnu postelju. I to je sve.

Još jedna obaveza čeka ih posle začeća. Tokom trudnoće i dojenja deteta, kad se ono rodi, moraju da potpuno prestanu sa supružničkim odnosima i da 'žive celomudreno - u moralnoj čistoti'.

Mnoga su svedočenja kako je čudotvorna loza besplodnim supružnicima darovala porod. Najstarije datira iz 16. veka, kada je jedan bogati solunski paša, blagodareći ovom grožđu, dobio naslednika. U znak zahvalnosti, on je 1582. godine obdario Hilandar velikim imanjem zvanim Kakovo, koje je izvan granica Svete gore. S njega Hilandar i danas dobija najveće prinose. Paša je, čak kazuje predanje, svog sina poslao u Hilandar, želeći da se on zamonaši, ali su ga Hilandarci od toga odgovorili , videći da mu to ne bi bilo milo".

Ovo je deo čudotvorne priče iz knjige "Svetilišta i nadališta", a autor Novo Tomić kaže da je o čudotvornoj hilandarskoj lozi saznao još nešto, ali tek kada je objavio knjigu.

svetilišta i nadališta Foto: MONDO, Lana Stošić

"Kad sam već završio i objavio knjigu o ovoj lozi saznao sam nešto što ranije nisam znao. Profesor Marković je u pomenutoj emisiji rekao i ovo: Na svetu je poznato oko 1.600 vrsta vinove loze, čini mi se da je pomenuo baš tu brojku, loza Sv. Simeona nije nijedna od njih", rekao je Tomić.

Da li i vi verujete u čuda?

Manastiri, vodice, crkve, mošti, čudotvorne ikone i statue okupljaju vernike na čudotvornim mestima širom Srbije u potrazi za nadom i spasom. Da li ste i vi među njima?

Nada je ta koja poslednja umire, a to najbolje znaju oni kojima ona jedino preostala.

Čudotvorni izvor u Železniku: Vernici hrle po spas

Još od davnina ljudi s teškim mukama tražili su spas na čudotvornim mestima. Kod Srba jedno od najvećih svetilišta je manastir Ostrog u Crnoj Gori, u koji idu ljudi svih vera i iz svih krajeva sveta u potrazi za verom, nadom i ljubavi.


Mnogi su se, kako je zapisano u manastirskim spisima, tamo izlečili, mnogi nepokretni prohodali, a slepi progledali, a Ostrog je samo jedno od mnogobrojnih svetih srpskih mesta.

"Na kraju kad nešto ne ide, ostaje nam nada. I ljudi pokušavaju da urade bilo šta da bi sebi pomogli. Posle sedam godina, koliko je trajalo pisanje knjige, mislim da ljudi kad odu na tako neko mesto stvarno veruju da će im to mesto pomoći da ta vera u njima samima nešto promeni i da se onda dogodi neko čudo koje mi ne možemo da shvatimo", rekao je Tomić.

On je posebnu pažnju posvetio čudotvornim izvorima i to onima koji nose ime najvažnije srpske svetiteljke i zaštitnice žena - Svete Petke.

Ovo su najveće srpske svetinje (FOTO)

Na Kalemegdanu gde se nalazi crkva Svete Petke svake godine možemo videti iste prizore - hiljade vernika u redu strpljivo čeka da se pomoli ovoj svetiteljki, najpoznatijoj srpskoj čudotvorki.

Prema rečima autora knjige, iste takve prizore mogli ste da vidite i u 18. veku.

"Narod je u redovima čekao, čak su se i tukli u tom redu, pa je i intervenisala policija", kazao je autor.

Čudotvorki u čast: Hiljade vernika na Kalemegdanu

Ovu i slične priče o čudesnim mestima širom Srbije i regiona, možete pročitati u "Svetilištima i nadalištima", u izdanju Lagune.

(L.S)

Sve vesti