The Show Must Go On

"Teško je i pričati o tome, teško mi je da pronađem reči".

"Videli smo te stvari mnogo puta na TV-u, ali je sve bilo daleko, daleko od nas, čak i kada se događalo u Istanbulu, u mojoj zemlji, za Novogodišnju noć. Bilo je blizu, ali i veoma daleko od nas a te večeri smo osetili kako izgleda biti u takvim situacijama i ne želim nikome nikada više da doživi isto".

"Sve dok nisam istrčao na teren u drugom poluvremenu, nisam ni mislio na fudbal, da budem iskren. Te večeri nisam boi svestan šta se zapravo dogodilo, ali kada sam stigao kući i video suprugu i sina kako me čekaju ispred vrata, osetio sam neizmernu sreću što sam bio tu".

"Znam da je fudbal veoma važan. Volimo fudbal, odričemo se zbog fudbala, ali i volimo fudbal. Znam i da zarađujemo mnogo novca, da imamo privilegovane živote, ali smo mi i dalje samo ljudska bića. Postoji toliko toga još pored fudbala na ovom svetu i te noći nam je tek to postalo jasno".

"Naježim se svaki put kad pomislim na ono što se dogodilo. Nikada neću zaboraviti naša lica dok smo bili u autobusu te noći. Nikada u životu ta lica neću zaboraviti. Kada sam video Marka... I kada sam pogledao Šmelcera u lice, sedeo sam pored njega. I dalje mi je teško da poverujem".

Poslušajte ga, sve i ako ne razumete engleski. Drhtav glas nekad kaže više od samih reči.

Poput ostalih igrača Borusije, naređeno mu je da već narednog dana, u sredu u 18:45, mora da igra utakmicu sa Monakom, kao da se klupski autobus "čuknuo" na raskrsnici sa drugim vozilom ili sleteo s puta i porušio par žardinjera.

Javnost, sve dok trener Borusije Tomas Tuhel nije otkrio neke od detalja koji su se odigrali te večeri u Dortmundu, ali i na "vezi" sa sedištem UEFA u Nionu, nije znala ni koliko je taj teroristički napad bio ozbiljan, ni kroz šta su tačno fudbaleri i stručni štab Borusije prošli, ni šta im je sačuvalo živote (blindirana stakla).

Tek kada su jedan za drugim, trener i fudbaleri Borusije počeli da pričaju šta se zaista dogodilo, kao i kada je policija priznala da je napad bio planiran, da je korišćeno ozbiljno oružje i da je na mestu pokušaja masakra ostavljeno i pismo, u kom je stajalo da "svi nevernici moraju pomreti", prave razmere ovog događaja počele su da se naziru i posle svake nove "sitnice" bivalo je sve jasnije i jasnije da utakmice nepun dan kasnije nije smelo da bude, kao i da Tuhelovi momci nisu za tako nešto mogli da budu psihički pripremljeni.

Utoliko, poraz od 2:3 od Monaka za njih nije i ne bi smeo da bude neuspeh, jer je samo po sebi pobeda to što su tu i što i dalje mogu da se bave fudbalom.

Ali, iako nadležni iz UEFA tvrde da je Borusija pristala na novi termin (sreda, 18.45 - a on je utvrđen svega sat i po vremena nakon što su bombe eksplodirale, kada nije bio poznat ni delić zastrašujućih saznanja o ovom terorističkom aktu), nemoguće je ne zapitati se - šta je potrebno da se dogodi da bi neko, bar na kratko, stavio ljudski život iznad milijardi dolara vrednog biznisa zvanog fudbal?

Šef FIFA tela zaduženog za bezbednost, Helmut Špan, ponudio je odgovor u kratkom intervjuu za "Frankfurter alemajne cajtung", dan nakon što je izbegnuta tragedija.

"Da je bilo žrtava, naravno da meč me bi bio odigran", rekao je hladnokrvno Špan, koji poput mnogih birokrata u organizacijama koje upravljaju vrhunskim sportom nikada nije bio sportista.

"Ako bismo stali, to bi bilo upravo ono što su ti kriminalci želeli", ponudio je obrazloženje.

Ako posle svega fudbaler Borusije, Sokratis Papastatopulos, kaže da ih je UEFA tretirala kao životinje, ne možemo reći da je u nečemu preterao, osim u iskrenosti.