Američki glumac Džoni Dep bez premca je ličnost o kojoj se trenutno najviše priča u Srbiji.

Njegov boravak na 3. međunarodnom festivalu Kustendorf na Mećavniku, gde je dobio i svoju statuu privukao je veliku pažnju medija, koji se trude da o njemu saznaju još neki podatak koji do sada možda nisu znali.

A Dep je Srbiji već uzvratio komplmentima, rekavši da kod ove nacije najviše ceni njen ponos, a poručio je i da mu se dopadaju trubači, koji su ga i dočekali na Mećavniku i da će se truditi da nauči da igra srpsko kolo.

U razgovoru sa novinarima pričao je i o Kustdendorfu, Mećavniku, koje je "magično mesto za filmski festival", svojim političkim stavovima, saradnji sa Emirom Kusturicom, o tome koliko voli da čita knjige...

"Oduševljen sam pejsažom i naseljem Drvengrad. Ne mogu da zamislim lepše i magičnije mesto za jedan festival", rekao je Dep na konferenciji za novinare u četvrtak uveče.

Dep je izjavio da mu se veoma sviđa koncept Kustendorfa, koji spaja afirmisane autore i studente filmskih akademija iz sveta.

"Za mene je impresivna mogućnost susreta sa dolazećim autorima", rekao je Dep, koji je tokom dana održao radionicu zatvorenog tipa, samo za mlade reditelje, učesnike takmičarskog programa ovog festivala.

Dep je prvi put u Srbiji bio još 1992. godine, kao gost Beograda tokom FEST-a.

"Momentalno sam zavoleo ovdašnji narod i kulturu, osetio sam neku povezanost i bliskost", rekao je on.

Na pitanje šta je za njega sreća, kratko je odgovorio: "Moja porodica".

Zamoljen da prokomentariše antiglobalističke stavove svog domaćina i prijatelja Kusturice, rekao je da se ne bavi politikom.

"Ja sam pešak i samo se trudim da hodam dalje. Osećam nepoverenje u odnosu na stvari koje su u vezi sa politikom. Međutim, kao Amerikanac mogu iskreno da kažem da sam osetio mogućnost velike nove šanse kada je Džordž Buš napustio ofis", izjavio je Dep.

"Novi predsednik Barak Obama je doneo nadu i ja sam optimista u vezi sa tim. On je pristojan čovek i on je snažan. Istina je da je mnogo toga isto kao i pre godinu dama, ali suštinske promene se ne mogu napraviti u tako kratkom roku, naročito ne nakon ogromne štete koju je proizveo njegov prethodnik", ukazao je Dep.

KUSTURICA: PANČO VILJA JE MOJ IDOL

Na pitanje o narednim filmskim projektima istakao je da ih ima nekoliko, a da je među njima sada sasvim izvestan film "Pančo Vilja" koji će režirati Kusturica, kao međunarodnu koprodukciju.

"Počašćen sam što ću igrati naslovni lik", rekao je Dep.

U razgovor se uključio Kusturica najavljujući da će to biti ekranizacija knjige "Sedam prijatelja Panča Vilje", tako da će i film biti sastavljen iz sedam delova.

"Nisam zainteresovan za istorijski aspekt, već za ličnost tog meksičkog borca . On je bio najveći heroj i idol u mom životu", izjavio je Kusturica i dodao da će u stilskom smislu pokušati da ovaj film liči na dela Serđa Leonea, koje je zavoleo u mladosti i "koji su nosili humanost, emociju i snagu umesto praznine blokbastera koji nam danas truju dušu".

Kusturica je istakao da je srećan što će ponovo raditi sa Depom, koji je vrhunski umetnik a istovremeno pristojan i dobar čovek, neko ko se bori da bude autonoman kao ličnost.

"Njegov koncept života, to što čuva svoju personalnost, to je ono zbog čega ga vole milioni", rekao je Kusturica.

Dep je uzvratio da se njihova saradnja bazira na poverenju i da je to najbitnije.

"Kada smo snimali Arizonu drim (1993.) osećao sam se udobno i sigurno. Emir mi je dao potpunu umetničku slobodu da probam bilo šta, da istražujem, pa i da pogrešim i to je za mene bila velika inspiracija".

Dep je dodao da će ponovo raditi sa Timom Bartonom, koji je pored Kusturice i Džima Džarmuša, među njegovim najdražim rediteljima.

"Njihovi su pristupi različiti, ali ono što ih povezuje jeste to što kao umetnici nikada ne pristaju na kompromise", istakao je on.

Na pitanje kako je kreirao čitavu galeriju specifičnih likova - od nevinog Aksela iz filma Arizona drim ili Edvarda Makazorukog, preko Čarlija iz Fabrike čokolade, paklenog Svinija Toda, do šarmantnog pirata Džeka Speroua i istorijske ličnosti, gangstera Džona Dilindžera, Dep je odgovorio da mu se dok čita scenario spontano javljaju slike.

"Možda vidim osobu koju sam poznavao ili psa iz detinjstva i onda od te slike gradim dalje. Što teže, to bolje, s tim da uvek imam intenciju ka humornoj strani lika", primetio je on.

"Važno je imati čvrstu osnovu, naći bazu od koje će se graditi karakter, istražiti sve detalje o tom liku, ali i biti spreman da to sve baciš, da se na snimanju prepustiš intuiciji i onda se desi magija. Nekada to uspe, nekada ne, ali bitno je nastojati", rekao je Dep.

Povodom ocena da u pravom životu podseća na lik Petra Pana rekao je da oseća kako je deo njega stalno "zaključan" u 17. godini.

"To je doba kada ste već odrasli, ali je sve u životu još ispred vas. Tada možete upasti i u neku nevolju, ali još niste u opasnosti od zatvora".

Upitan kako se oseća kao popularni seks simbol primetio je da ga to zbunjuje i da i dalje misli da je to neko šala.

Na pitanje o omiljenim piscima, naveo je Bodlera, Poa, Bukovskog, Keruaka, Barouza...

"Ja sam ovisnik o knjigama. Čitam i po dve tri istovremeno i nikada ne mogu da se zasitim", dodao je on.

Dep, odlazi u petak iz Srbije, ali nije propustio priliku da kaže i da je uživao i u muzičkom delu festivala (dočekali su ga trubači iz Guče) i da radi na tome da nauči da igra srpsko kolo.

(Tanjug/MONDO)