Dinar nezaustavljivo pada, a koliko je stanje sa domaćom valutom ozbiljno najbolje govori podatak da su se ulični dileri, kao u najgore vreme devedesetih, ponovo pojavili i počeli da trguju devizama. "Ulični kurs" ispred Poštanske štedionice u Beogradu juče je bio 99 dinara za evro, a za 100 evra plaćali su 10.000 dinara!
"Devize, devize", čulo se juče na nekoliko mesta u centru Beograda. Dileri su sveže odštampanim novčanicama kupovali evre od zainteresovanih građana po kursu nešto malo višem od onog u bankama i menjačnicama, pa su za 100 evra nudili okruglo 10.000 dinara.
Šta će biti sa dinarom u ovom trenutku niko ne zna. Nepoverenje u centralnu banku, dugogodišnja precenjenost dinara i visoka inflacija "najzaslužniji" su za istorijski pad domaće valute, smatraju ekonomisti.
Oni ističu da dinaru nema spasa i da bi agresivnije trošenje deviznih rezervi, za šta se zalaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić, samo odložilo neminovni scenario - dalje slabljenje dinara.
Ministar Dinkić je pre dva dana istakao da je zabrinut za sudbinu domaće valute, posebno u situaciji kada su plate u javnom sektoru i penzije zamrznute.
"Narodna banka bi morala jače da interveniše, pogotovo što imamo visok nivo deviznih rezervi. To je potrebno zbog građana i privrede, koji imaju kredite u evrima", smatra Dinkić.
Međutim, guverner NBS Radovan Jelašić se ne slaže sa ministrom ekonomije. On ističe da je centralna banka nezavisna institucija i da ne sme da prihvata sugestije Vlade. Jelašić tvrdi da je zadatak NBS ciljana inflacija i da ona nije ugrožena.
"NBS interveniše na deviznom tržištu u slučaju prevelikih dnevnih oscilacija, malog prometa ili ugrožavanja ciljane inflacije. U januaru je inflacija u odnosu na isti mesec 2009. bila 4,8 odsto, i pri takvoj inflaciji pad životnog standarda biće znatno manji nego što na njega utiče kurs", naglašava Jelašić.
"Devize, devize", čulo se juče na nekoliko mesta u centru Beograda. Dileri su sveže odštampanim novčanicama kupovali evre od zainteresovanih građana po kursu nešto malo višem od onog u bankama i menjačnicama, pa su za 100 evra nudili okruglo 10.000 dinara.
Šta će biti sa dinarom u ovom trenutku niko ne zna. Nepoverenje u centralnu banku, dugogodišnja precenjenost dinara i visoka inflacija "najzaslužniji" su za istorijski pad domaće valute, smatraju ekonomisti.
Oni ističu da dinaru nema spasa i da bi agresivnije trošenje deviznih rezervi, za šta se zalaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić, samo odložilo neminovni scenario - dalje slabljenje dinara.
Ministar Dinkić je pre dva dana istakao da je zabrinut za sudbinu domaće valute, posebno u situaciji kada su plate u javnom sektoru i penzije zamrznute.
"Narodna banka bi morala jače da interveniše, pogotovo što imamo visok nivo deviznih rezervi. To je potrebno zbog građana i privrede, koji imaju kredite u evrima", smatra Dinkić.
Međutim, guverner NBS Radovan Jelašić se ne slaže sa ministrom ekonomije. On ističe da je centralna banka nezavisna institucija i da ne sme da prihvata sugestije Vlade. Jelašić tvrdi da je zadatak NBS ciljana inflacija i da ona nije ugrožena.
"NBS interveniše na deviznom tržištu u slučaju prevelikih dnevnih oscilacija, malog prometa ili ugrožavanja ciljane inflacije. U januaru je inflacija u odnosu na isti mesec 2009. bila 4,8 odsto, i pri takvoj inflaciji pad životnog standarda biće znatno manji nego što na njega utiče kurs", naglašava Jelašić.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da poslovne banke više nemaju poverenje u politiku guvernera Jelašića.
"To se najbolje vidi u izveštaju NBS o inflaciji, u kom je prikazana devizna likvidnost banaka. Naime, procena banaka je da je bolje da drže devize nego dinare.
To znači da one nemaju poverenja u NBS kao instituciju. Dokle god je inflacija visoka, nema poverenja. Ne može ga ni biti kada je NBS dala procenu da će do kraja ove godine evro biti 100,4 dinara, a on je za samo dva meseca prešao tu cifru", navodi Nikolić.
On naglašava da u Srbiji generalno ne postoji poverenje u institucije i ekonomsku politiku.
"Generatori inflacije su javni sektor i javna preduzeća. U 2009. godini inflacija je bila 6,6 odsto, a od toga 60 odsto se odnosi na cene koje kontroliše država", kaže Nikolić.
On smatra da je kurs dinara slika realnog stanja i prilagođavanja naše privrede. Nikolić, ipak, kaže da bi NBS jačim trošenjem deviznih rezervi samo odložila slabljenje dinara.
"Kada bismo ostali bez deviznih rezervi, morali bismo da sklopimo nov aranžman s MMF-om, koji bi bio rigorozniji i nepovoljniji. Zaduživanje bi bilo otežano, a država ne bi imala odakle da vraća kredite. To bi dovelo do devalvacije dinara, evro bi preko noći vredeo 300 dinara, a u tim uslovima niko neće ništa da uvozi u Srbiju. Takođe, veliki deo rezervi su depoziti građana, a oni ne bi mogli da podignu svoju ušteđevinu", kaže Nikolić.
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da je dinar godinama bio precenjen i da su ga održavale strane investicije, doznake i novac od privatizacije.
"Imali smo slabu privredu, mali izvoz, a jaku valutu. Krajnje je vreme da se dinar vrati na nivo kome pripada. Ali, to će imati dosta loših posledica, a najgora je sve veća obaveza privrede koja je prezadužena u stranoj valuti. Slabljenje dinara odraziće se na bilanse mnogih preduzeća, koja će biti na gubitku", kaže Madžar.
On smatra da dinar mora da depresira, a da bismo trošenjem rezervi na odbranu valute imali dva zla, umesto jednog.
"Agresivnije trošenje rezervi samo bi na kratak rok odložilo pad dinara, a tada bismo došli u još goru poziciju, imali bismo slabu valutu i bili bez rezervi. Izgubilo bi se poverenje investitora, država ne bi imala čime da garantuje zajmove, ni da plaća dospela potraživanja", kaže Madžar.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić smatra da je NBS imala priliku da brže reaguje i spreči drastičniji pad dinara, ali da to više nije slučaj.
"Izgleda da je NBS digla ruke od kursa. Kako navodi Jelašić, sad vodi računa samo o uticaju na inflaciju. Stalni tok laganog klizanja dinara je izvestan. Tako domaća valuta svaki dan slabi po malo, za 20 ili 30 para, a tim tempom će za tri meseca evro otići daleko iznad 100 dinara", kaže Dugalić za "Press".
(MONDO/Foto: Diler na ulicama Beograda, Raste rata za kredit, foto: "Press")
"To se najbolje vidi u izveštaju NBS o inflaciji, u kom je prikazana devizna likvidnost banaka. Naime, procena banaka je da je bolje da drže devize nego dinare.
To znači da one nemaju poverenja u NBS kao instituciju. Dokle god je inflacija visoka, nema poverenja. Ne može ga ni biti kada je NBS dala procenu da će do kraja ove godine evro biti 100,4 dinara, a on je za samo dva meseca prešao tu cifru", navodi Nikolić.
On naglašava da u Srbiji generalno ne postoji poverenje u institucije i ekonomsku politiku.
"Generatori inflacije su javni sektor i javna preduzeća. U 2009. godini inflacija je bila 6,6 odsto, a od toga 60 odsto se odnosi na cene koje kontroliše država", kaže Nikolić.
On smatra da je kurs dinara slika realnog stanja i prilagođavanja naše privrede. Nikolić, ipak, kaže da bi NBS jačim trošenjem deviznih rezervi samo odložila slabljenje dinara.
"Kada bismo ostali bez deviznih rezervi, morali bismo da sklopimo nov aranžman s MMF-om, koji bi bio rigorozniji i nepovoljniji. Zaduživanje bi bilo otežano, a država ne bi imala odakle da vraća kredite. To bi dovelo do devalvacije dinara, evro bi preko noći vredeo 300 dinara, a u tim uslovima niko neće ništa da uvozi u Srbiju. Takođe, veliki deo rezervi su depoziti građana, a oni ne bi mogli da podignu svoju ušteđevinu", kaže Nikolić.
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da je dinar godinama bio precenjen i da su ga održavale strane investicije, doznake i novac od privatizacije.
"Imali smo slabu privredu, mali izvoz, a jaku valutu. Krajnje je vreme da se dinar vrati na nivo kome pripada. Ali, to će imati dosta loših posledica, a najgora je sve veća obaveza privrede koja je prezadužena u stranoj valuti. Slabljenje dinara odraziće se na bilanse mnogih preduzeća, koja će biti na gubitku", kaže Madžar.
On smatra da dinar mora da depresira, a da bismo trošenjem rezervi na odbranu valute imali dva zla, umesto jednog.
"Agresivnije trošenje rezervi samo bi na kratak rok odložilo pad dinara, a tada bismo došli u još goru poziciju, imali bismo slabu valutu i bili bez rezervi. Izgubilo bi se poverenje investitora, država ne bi imala čime da garantuje zajmove, ni da plaća dospela potraživanja", kaže Madžar.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić smatra da je NBS imala priliku da brže reaguje i spreči drastičniji pad dinara, ali da to više nije slučaj.
"Izgleda da je NBS digla ruke od kursa. Kako navodi Jelašić, sad vodi računa samo o uticaju na inflaciju. Stalni tok laganog klizanja dinara je izvestan. Tako domaća valuta svaki dan slabi po malo, za 20 ili 30 para, a tim tempom će za tri meseca evro otići daleko iznad 100 dinara", kaže Dugalić za "Press".
(MONDO/Foto: Diler na ulicama Beograda, Raste rata za kredit, foto: "Press")
Partizan pao u Turskoj, prosuo sve u poslednjoj četvrtini: Osmani presudio crno-belima
Zvezdu njen div vodi u Top 10 Evrolige! Džoel Bolomboj se vratio u Arenu i odmah srušio Makabi
Sa Bolombojem je druga priča! Vojnik Zvezde se vratio, a jedan važan detalj može da "pogura" tim do plej-ofa
Partizan je u problemu, a postoji samo jedno rešenje: Prvi ispit je pao, vreme je za popravni!
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!