“Muka mi je! Ne znam gde mi je glava, ne mogu ni da zamislim šta me čeka kod kuće”, utučen, poznati crnogorski rukometaš Petar Kapisoda (33), Filipov brat od strica, jedva je smogao snage da za "Novosti" izgovori nekoliko rečenica o tragediji u stanu na Voždovcu.

Vest o pogibiji brata i njegove devojke Ksenije Pajčin zatekla je Kapisodu kasno u utorak u Sarajevu, po završetku treninga tamošnje Bosne, čiji dres Petar sa uspehom nosi već nekoliko sezona.

“Kada sam uključio mobilni telefon video sam ‘milion’ propuštenih poziva. Odmah sam znao da je bila neka frka - u sredu oko podneva rekao je Kapisoda, dok je vozio od Sarajeva prema rodnom Cetinju.

Petar je bio veoma blizak sa Filipom. Njegovi uspesi na rukometnom terenu učinili su da ga skoro 11 godina mlađi brat od strica gleda kao idola i, istovremeno, motivisali da kao dečak i sam počne da sa bavi isti sportom.

Niko u prestonom crnogorskom gradiću gde sneg još nije okopnio, u sredu nije imao nijednu ružnu reč za mladića koji se tu rodio i odrastao.

“Ne zato što se o pokojnicima sve najlepše govori, već zato što je to istina”, kaže Jovan Markuš, ugledni Cetinjanin i bivši predsednik opštine.

“Potiče iz ugledne porodice, poznajem dobro njegove roditelje koji su divni ljudi i koji su ga vaspitavali, oboje su Cetinjani. Poznavao sam i njega. Tih, miran i izuzetno vaspitan mladić, što inače nije uobičajeno za ovdašnje mlade. Svi smo se ovde iznenadili kada smo videli da učestvuje u ‘Velikom Bratu’, jer smo ga doživljavali kao tihog i sramežljivog mladića. Sa pažnjom smo pratili taj rijaliti šou, u kojem se moglo videti da je kulturan i dobro vaspitan”, kaže Markuš za “Novosti”.

Nikada za njega u Cetinju niko nije čuo da je napravio incident. Njegov nastavnik kaže da sa njim u školi nije bilo problema, da je bio miran i duhom uvek prisutan.

U kafiću "Dvor" gde se okuplja cetinjska mladež govorilo se sa saosećanjem, tiho o Filipu. I njegovi drugovi iz škole imaju samo reči hvale:

“Filip nikada nije bio nervozan, niti je pokazivao depresiju ili agresivnost. Nije se čak ni tukao, izbegavao je svađe. Ništa nam nije jasno. Ne razumemo kako je do toga došlo. To je greška sudbine.”

Većina Cetinjana dobro je upoznata sa ljubavnom pričom dvoje mladih. Bili su lepi, zgodni, mladi i punili su stranice tabloida. Navode da su često boravili u kući u selu Drušić, u blizini Rijeke Crnojevića. Tu je rođena Ksenijina majka, u uglednoj porodici Kostić koja je dala najviše sveštenika u Riječkoj nahiji.

Filipovi vršnjaci su nam još ispričali da par nikada nije dolazio u Cetinje, ili bar za to oni ne znaju. Ksenija je bila starija deset godina od Filipa i tradicionalna sredina u kojoj žive nije blagonaklono gledala na to.

U porodičnoj kući Kapisoda u Cetinju, na kojoj je istaknut crni flor, u sredu su dolazili rođaci, prijatelji, komšije da izjave saučešće. Svi su pitali kako je to jednoj lepoj i srećnoj porodici kakva je bila Kapisoda, moglo da se dogodi.

“Majka je divna žena, otac je nekad bio automobilski trkač, radio je u Štampariji ‘Obod’, poslednjih godina drži firmu za tehnički pregled automobila. Od njih ništa loše nije nasledio, niti je išta loše u sebi imao”, rekle su nam njihove komšije.

Filip Kapisoda biće sahranjen na groblju u Cetinju po pravoslavnom obredu i sa opelom, bez obzira na obdukcioni nalaz, rekle su komšije porodice Kapisoda.

(MONDO/na fotografiji: Rukometaš Petar Kapisoda, Filipov brat od strica)