"Marija Montesori je smatrala da je razvoj inteligencije osnova ljudskog razvoja, na kome se zasnivaju velikim delom svi ostali aspekti razvoja. Imajući u vidu da se do pete godine života formira više od 50 odsto mozga, ovo njeno shvatanje u današnje vreme dodatno dobija na značaju", kaže za "Blic" Irena Mitrović, mr zaštite životne sredine i vlasnice Montesori vrtića Dečja kuća "Zvono“.

Ona objašnjava da pored razvoja inteligencije, primena Montesori pedagogije omogućava detetu da sedne i radi sa nečim što ga interesuje duže vreme, čime se postepeno razvijaju pažnja i koncentracija, osobine značajne ne samo za školu već i za život.

Dete koje je samostalno uspelo da složi određeni materijal je dete koje se oseća zbog toga zadovoljno, ponosno, a dete koje se samostalno brine o sebi i ne traži pomoć odraslog pri svakom brisanju nosa ili oblačenju je dostojanstveno dete i ovo su načini na koji se razvijaju samopouzdanje i samopoštovanje.

Pokret je osnova Montesori pedagogije i razvoja deteta, pa je fizičkom razvoju i koordinaciji pokreta poklonjena velika pažnja. U Montesori sredini dete živi u grupi dece koja ga podržavaju i uči se pozitivnom socijalnom ponašanju, ali tako što samostalno rešava različite socijalne situacije na pozitivan način.

Iako se u današnje vreme smatra da deca treba da počnu odmalena da se uče borbi za život, u Montesori pedagogiji se smatra da dete izloženo podsmehu i grubosti u grupi vršnjaka može razviti samo devijantno ponašanje, odnosno da dete razvija jaku ličnost samo životom u jedinstvenoj i grupi sa pozitivnim socijalnim ponašanjem.

Osnovni saveti za dete do 3 godine:

Uključiti ga u svakodnevne kućne aktivnosti, kao što su brisanje prašine, postavljanje stola, skidanje obuće i druge aktivnosti za koje je dete zainteresovano.

Detetu se prvo kaže šta će se raditi, pokaže mu se polako i tako da jasno vidi kako se nešto radi (na primer, kako se korpica sa hlebom nosi i stavlja na sto) i onda se pusti da to uvežbava.

Obezbediti raznovrsnu sredinu u kojoj osim igračaka ima knjiga koje su prilagođene njegovom uzrastu, didaktičkih igračaka ili napravljenih činija i posuda za ređanje, sortiranje, presipanje.

Obezbediti stabilnu i stalnu sredinu u fizičkom smislu - predmeti stoje na određenom mestu i u pogledu odraslih - ponašanje prema detetu je stalno, bez velikih oscilacija.

Voditi dete sa sobom na različita mesta kako bi imalo priliku da stekne bogato iskustvo - na pijacu, u prodavnicu, šetnju parkom, šetnju gradom.

Pustiti dete da hoda svojim tempom pri šetnji, da pravi pauze, razgleda oko sebe. Pustiti dete da se penje, trči, igra u pesku, leži na podu, hoda po ogradi, jer se time ispunjavaju prirodne fizičke potrebe.

Kada se dete za nešto zainteresuje, ne prekidati ga tako što ćete mu predlagati kako nešto da radi već ga pustite da samo otkrije i proba.

Pustiti dete da samostalno odluči čime će se baviti, od raspoloživih aktivnosti i predmeta - ako je zanimljivije da vadi lonce i šerpe i ređa ih, znači da ima potrebu da se time bavi - ne treba sprečavati.

Više posmatrajte dete, a manje mu komandujte, kritikujte ga i objašnjavajte mu.

Osnovni saveti za dete od 3 do 6 godina:

Uključite dete aktivno u kućne poslove: postavljanje, raspremanje stola, samostalno jedenje, prostiranje veša, zalivanje cveća, raspremanje sobe i držanje stvari u redu.

Objasniti detetu da svaki predmet ima svoje mesto i da nakon korišćenja treba da ga vrati na mesto, ali to uradite bez stalnih kritika i podsećanja.

Obezbedite dovoljno vremena da se mališan druži sa drugom decom, starijom i mlađom.

Obezbedite dovoljno didaktičkih igračaka i drugih aktivnosti koje zahtevaju kompleksnije angažovanje i razmišljanje (na primer, petogodišnje dete je u stanju da nauči da igra šah), koje prikazuju prirodne i društvene pojave i procese (enciklopedije su zanimljive već četvorogodišnjem detetu i u stanju je i samostalno da ih razgleda).

Odgovarajte strpljivo na postavljena pitanja, koliko god ona izgledala dosadna i koliko god se ponavljala.

Detetu jasno objasnite razliku između onoga što se radi i što je dobro - da deli igračke, da se zahvali, da zamoli kada nešto želi, i što nije dobro i ne radi se - udaranje, svađanje, ružne reči, i onda pustiti dete da to primenjuje, bez kritika, kazni i opominjanja.

Ovaj put jeste duži i sa usponima i padovima u ponašanju, ali u dugoročnom smislu doprinosi razvoju ličnosti koja razume motive i posledice svog ponašanja i kod koje lepo ponašanje potiče iznutra kao rezultat svesne odluke, umesto da je nametnuto spolja.

(MONDO)