Direktor Zdravko Deurić, koji je i na funkciji predsednika Upravnog odbora, navodi da je "upad policije" u fabriku 18. juna, usledio posle napisa u jednim beogradskim novinama i u vreme dok traje prikupljanje punomoćja za Skupštinu akcionara, zakazanu za 6. jul.

"Ukoliko kampanja blaćenja i zastrašivanja uspe, odnosno ako Agencija za privatizaciju sa svojih 42 odsto akcija prikaže većinu na Skupštini, ona će biti u prilici da smeni sadašnji menadžment i da realizuje svoju nameru da se akcije 'Jugoremedije' ponude na prodaju po ceni znatno nižoj od realne", naveo je Deurić u saopštenju objavljenom u današnjem izdanju nedeljnog lista "Zrenjanin".

Odgovarajući na optužbe anonimnih dojava, nazivajući ih zlonamernim i besmislenim, Deurić tvrdi da je netačno da su mašine za proizvodnju antibiotika iznete iz "Jugoremedije", kao i to da on putem ugovora sa beogradskom "Energoprojektom" izvlači kapital iz "Jugoremedije", kako bi, preko povezanih lica, kupovao akcije fabrike.

"Ukoliko je istina da su pojedini mali akcionari na nezakonit način, putem ugovora o poklonu prodavali akcije koje imaju u 'Jugoremediji' po ceni od pet evra, takve aktivnosti nemaju nikave veze sa upravom kompanije", tvrdi direktor zrenjninske farmaceutske kuće.

"Jugoremedija" je osnovana 1964. godine, kao plod prvog velikog projekta stranog ulaganja u farmaceutsku industriju, na osnovu ugovora između frankfurtskog koncerna "Hoechst", tada čuvenog zrenjaninskog Poljoprivredno-industrijskog kombinata "Servo Mihalj" i beogradske "Jugohemije".

Makedonska firma "Jaka 80", iza koje je stajao bogati poslodavac Jovica Stefanović Nini, iz Niša, kupila je na aukciji septembra 2002. godine približno 42 odsto kapitala te fabrike.

Posle trogodišnje žestoke borbe malih akcinara, protesta , pa i fitičkih obračuna, Trgovinski sud u Beogradu je poništio kupoprodajni ugovor zato što "Jaka" nije ispunila ugovorom preuzete obaveze.

Uz pomoć države, početkom marta 2007, mali akcionari sa Deurićem na celu su zvanično preuzeli "Jugoremediju", čije je sedište iz Niša vraćeno u Zrenjanin.

Usledilo je jednogodišnje stajanje pogona zbog investicionih ulaganja od oko devet miliona evra, kako je tvrdio Deurić, pa sve do danas, potraga za strateškim partnerom.

Mali akcionari su, prema poslednjim zvaničnim podacima, vlasnici 58 odsto akcija a država 42 odsto.

Deurić tvrdi da je u poslednje tri godine menadžment radio pošteno i da je uspeo da upopašćenu fabriku oporavi i vrati u red najuspešnijih u Srbiji.

"U trenutku dok uspešno privodimo kraju započete investicije i pripremamo se za prodaju akcija, neko pokušava da naše uspehe pretvori u aferu", smatra direktor "Jugoremedije".

On navodi dva razlago za to - nepopustljiv stav rukovodstva da se akcije iznesu na prodaju po minimalnoj ceni od 17 evra, kao i da se stare mašine za proizvodnju antibiotika prenesu u novu fabriku, koju bi "Jugoremedija" osnovala sa malim akcionarima.

O dugovima i poslovanju fabrike u 2009. godini, za sada nema zvaničnih informacija, bar do održavanja skupštine akcionara.

O odnošenju dokumentacije iz "Jugoremedije" i Deurićevom saopštenju iz Policijske uprave u Zrenjaninu danas nije bilo nikakvog reagovanja.

(Tanjug)