Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da su direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenad Borojević i još nekoliko zaposlenih u toj ustanovi uhapšeni, zbog sumnje da su uzimali mito od farmaceutskih kuća.

"Oni su osumnjičeni da su pacijentima prepisivali više lekova nego što je potrebno kako bi povećali potrošnju lekova", rekao je Dačić na sednici Odbora Skupštine Srbije za odbranu i bezbednost.

Dačić je rekao da je uhapšeno sedam ljudi i da se veruje da su oni u protekle dve godine uzeli mito ukupne vrednosti oko milion evra.



Uhapšeni su načelnik Odeljenja pedijatrije Zoran Bekić, načelnica apoteke na Institutu za onkologiju Ivana Popović i zamenik direktora Insituta Zoran Tomašević.

Policija je uhapsila i direktora kompanije "Roš" Vojislava Petrovića, predstavnika firme "Farma Svis" Andreju Soretića i menadžera preduzeća "Astra zeneka" Predraga Marinkovića.

Prema rečima Dačića, akciju pod nazivom "Kraba" je obavila Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, a uhapšeni su bili praćeni 14 meseci.

Kako se navodi u saopštenju MUP-a, oni su uhapšeni nakon višemesečnog pretkrivičnog postupka zbog sumnje da su, od marta 2007. godine do kraja 2009. godine, izvršili više krivičnih dela davanja i primanja mita od farmaceutskih kuća u iznosu od 40 miliona dinara i 150.000 evra.

U saopštenju policije navodi se da su Borojević, Bekić, Popović i Tomašević prilikom sprovođenja nabavki citotoksičnih lekova za potrebe Instituta, zahtevali i dobijali novac - mito od predstavnika farmaceutskih kuća, koje distribuiraju citostatske lekove, kako bi favorizovali nabavku i potrošnju lekova tih kuća.

Oni su, po prethodnom dogovoru sa predstavnicima favorizovanih i unapred određenih proizvođačkih farmaceutskih kompanija, uvodili nove i proširivali već postojeće indikacije za njihove citostatike koji su nabavljani preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, piše u saopštenju.

MUP je naveo da su oni i na taj način uticali na povećan obim potrošnje citostatika favorizovanih proizvođačkih farmaceutskih kompanija, a za to su takođe zahtevali i dobijali novac od predstavnika farmaceutskih kuća.

Vesto hapšenju Borojevića prvo je, nezvanično, objavio "Blic".

Borojević je, podseća list, poznat po tome što je "obavestio nadležne organe" o proneveri 37 miliona dinara iz humanitarnog fonda Katarine Rebrače (38).

Predsednica Dobrotvornog fonda "Katarina Rebrača" i Modne agencije "K models", uhapšena je početkom aprila.

Najveći projekat njenog fonda za 2008. godinu bio je prikupljanje sredstava za kupovinu tri digitalna mamografa za onkološke institute u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Od 2007. Fond je prikupljao sredstava neophodna za opremanje ambulantnog bloka na prvom spratu Instituta za onkologiju i radiologiju.

Borojević je naveo u vezi da tim slučajem da između Instituta i Fonda "Katarina Rebrača“ nije postojao nikakav ugovor i da fond nije uplaćivao nikakva finansijska sredstva na račun te medicinske ustanove, piše na sajtu "Blica".

Milosavljević: Niko me nije obavestio

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević izjavio je danas da je o hapšenju direktora Instituta za onkologiju Nenada Borojevića saznao iz agencijskih vesti i da ga o tome nije obavestio nijedan državni organ.

Loša situacije je što će ovakvi događaji poljuljati poverenje u čitav zdravstveni sistem, ocenio je Milosavljević, ali je, ukazujući na pretpostavku nevinosti, upozorio da bi trebalo sačekati zvanično saopštenje.

Milosavljević je, na pitanje da li zdravstvene ustanove podležu kontrolama Ministarstva zdravlja, odgovorio da ministarstvo nije tutor nijedne ustanove i da, kada je u pitanju nabavka lekova citostatika, postoje procedura i protokoli koji moraju da se poštuju.

"Svako ko obavlja ovakav posao mora da računa sa tim da ima vrlo visok stepen odgovornosti za svaki deo posla koji radi, uključujući i onaj koji nije samo stručan nego i organizacioni koji se tiče novca", istakao je Milosavljević.

On je rekao da Ministarstvo kontrolište stručni rad ustanove i održivost njenog rada kroz 4.000 redovnih nadzora koji se obave u toku godine, 3.000 vanrednih i kroz različitih postupanaja, a da li se krši zakon i vrši kriminal utvrđuje policija.

"Nema idealnog društva i idealne procedure. Zato postoji lična, i kolektivna i institucionalna odgovornost", istakao je Milosavljević.

I direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno oziguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović izjavila je da je najvažnije da se utvrdi istina o odgovornosti uhapšenih.

"Najvažnije je da se utvrdi istina, jer se radi o eminentnim stručnjacima, pa svaka greška u utvrđivanju istine može imati efekta na urušenje poverenja u zdravstveni sistem", kazala je Vukajlovićeva agenciji Beta.

(agencije/MONDO)