Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u Dimitrovgradu da bi Koridor 10 mogao da bude isplativ "u vrlo kratkom periodu", jer se procenjuje da bi Srbija u godinama koje dolaze od njega mogla da ostvaruje profit od čak 290 miliona evra.

"Ako bude falio mesec, dva, ili tri, to je manje važno. Mnogo je važnije da kvalitet radova bude dobar", kazao je Tadić i dodao da će na ovom potezu Koridora 10 biti izgrađena dva tunela i sedam mostova.



Po njegovim rečima, namera je da se u svakom delu Srbije pokrenu radovi na energetskim i saobraćajnim infrastrukturnim projektima.

Potrebno je da postoji pozitivna tenzija u čitavom društvu da bi firme koje su na tenderu dobile radove ispunjavale svoje obaveze i da bi u društvu postojala podsticajna atmosfera za radnike, dodao je Tadić.



On je rekao i da je potrebno osam godina za velike infrastrukturne projekte u Srbiji i da, prosto, zbog i tehničkih i finansijskih uslova, to ne može brže da se obavi.

Tadić se osvrnuo i na problem sa budžetskim deficitom u Srbiji, rekavši da će se pažljivo analizirati budžetska politika za narednu godinu.

"Mi želimo da završimo sve projekte, ali ne možemo da se zadužujemo na taj način što bi stvorili novu rupu u finansijskom sistemu Srbije", kazao je Tadić. On je rekao i da radovi koji se trenutno obavljaju treba što pre da dovedu do povećanja bruto društvenog proizvoda u Srbiji.

Predsednik Srbije će posle obilaska gradilišta na Koridoru 10 prošetati centrom Dimitrovgrada i razgovarati sa građanima, a zatim će u Nišu posetiti fabriku za proizvodnju supa i začina za hranu "Jumis" i Odeljenje za maksilofacialnu hirurgiju niškog Kliničkog centra. Na kraju današnje posete, Tadić će prošetati centrom Niša i razgovarati sa građanima.

Južni tok kroz Zaječar ili Dimitrovgrad

Predsednik Tadić je novinarima u Dimitrovgradu rekao da postoje dve opcije za ulazak gasovoda u Srbiju - kod Zaječara i kod Dimitrovgrada - ali da će se u svakom slučaju kasnije pristupiti gasifikaciji cele zemlje a da će odluka biti doneta u konsultacijama sa bugarskim i ruskim partnerima.

Predsednik Srbije ipak je dodao da bi bilo korisno da gasovod uđe u Srbiju kod Dimitrovgrada, jer bi tako, kako je kazao, "o jednom trošku lakše mogla da se izvrši gasifikacija veće teritorije Srbije".

Međunarodni, regionalni, gasovod Južni tok, sa trasom po dnu Crnog mora - od ruskog do bugarskog dela obale, a potom u dva kraka prema Grčkoj i Italiji, odnosno Srbiji i drugim državama centralne Evrope, na teritoriji naše zemlje biće dugačak oko 450 kilometara.

Samo u izgradnju infrastrukture za deo Južnog toka u našoj zemlji uložiće se, prema procenama stručnjaka, oko 700 miliona evra, dok će gradnja celog gasovoda koštati više od osam milijardi evra.

Realizacijom ovoga projekta Srbija će, kako je izjavio generalni direktor kompanije Srbijagas Dušan Bajatović, postati regionalno energetsko čvorište, a pozicija naše zemlje u geopolitičkom smislu biće, po mišljenju stručnjaka, znatno povoljnija nego sada.

Kompletni radovi na izgradnji prve i druge faze Južnog toka trebalo bi, prema predviđanju ruskih stručnjaka, da budu završeni do kraja 2017. godine.

Računa se da će propusna moć Južnog toka nakon završetka svih radova biti na nivou oko 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je približno jednako polovini sadašnjih propusnih kapaciteta međunarodnog gasovoda kojim Rusija kroz teritoriju Ukrajine doprema taj energenet do evropskih kupaca.

Konačnu ocenu o nuklearki doneće Vlada

Predsednik Srbije rekao je danas u Nišu da je investicija Srbije u nuklearnu elektranu Belene u Bugarskoj moguća samo pod uslovom da ne poremeti makroekonomsku stabilnost zemlje i da zbog toga Vlada Srbije radi procenu takve investicije.

"Srbija mora da investira u energetska postrojenja. Investicija u nuklearnu elektranu Belene tek treba da se ispita od strane Vlade Srbije, to znači da smo mi vodili razgovore o potencijalu investicije u to nuklearno postrojenje", rekao je on.

Tadić je kazao da energetski stručnjaci većinom smatraju da Srbija treba da učestvuje u takvom projektu jer bi to obezbedilo čistu energiju i lišavanje Srbije dileme da li treba graditi nuklearnu elektranu u Srbiji kad Bugarska već poseduje dozvolu za takvu investiciju.

"Investicija u nuklearnu elektranu Belene ne isključuje investicije u postojeće resurse u Srbiji. Radi se o investicijama u narednoj deceniji, a ne u narednoj godini. Svi komentari na tu temu deo su dnevne politike. Niko nema nameru da ulazi u investicije u energetskom sektoru na taj način što će srušiti ekonomski poredak u Srbiji", rekao je Tadić.

(agencije/MONDO)