Održana je Parada ponosa, uz očekivane incidente i sukobe protivnika te manifestacije sa policijom.

Prema prvim, nezvaničnim informacijama, ima više povređenih na obe strane, kao i uhapšenih. Televizija Studio B javila je da je povređeno 18 osoba do 12 časova, od toga polovina policajaca.

Centar Beograda je u nedelju ujutro bio "za izbegavanje". Policija je potpuno okružila park "Manjež" kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde su se okupljali učesnici Parade ponosa, ali je u okolini parka bilo mnogo incidenata i sukoba.

Najžešće je bilo kod hotela "Moskva" i "Balkan", a potom i kod hrama svetog Save. Kod Slavije je u jednom trenutku policija bila primorana da ispali suzavac.

Kod hrama svetog Save napadači su u okršaju sa policijom koristili kamenice, motke, flaše, baklje, sve što im je došlo pod ruku.

U tom sukobu protivnici Parade ponosa demolirali su i zapalili policijski "pežo" kod Narodne biblioteke Srbije i polupali stakla na dva autobusa.

Oko 12.20 časova, novi sukobi na Terazijama. Veća grupa protivnika Parade ponosa, njih stotinak, krenulo je na kordon policije. Policija je pokušala da ih potisne, ali su napadači bili uporni i gađali su ih svim i svačim, policajci su bili bukvalno pod kišom kamenica i kamnčina. Na kraju je policija upotrebila suzavac.

Reporter Studija B javio je da je video kako kamen pogađa jednog policajca u glavu. Pripadnici policije su potom krenuli u juriš.

Kamenovano je i zapaljeno sedište Demokratske stranke u Krunskoj ulici.

Jedan od sukoba u Beogradu



Za to vreme, u parku "Manjež", kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta okupilo se više stotina učesnika Parade ponosa, koji su nosili žute trake i kao da su se nalazili u svojevrsnom getu.

Kratka šetnja učesnika Parade ponosa protekla je bez većih problema, ali uz jako policijsko obezbeđenje. Reporter MONDA javio je da su kod Vaznesenske crkve povorku sa čuđenjem i neodobravanjem ispratile četiri monahinje i sveštenik, koji su se krtsili i imali su upaljeno kandilo.

Šetnja se završila u Studentskom kulturnom centru, gde će biti održana žurka. Kad su se domogli zgrade SKC učesnici šetnje su zadovoljno uskliknuli. "Uspeli smo, uspeli", vikali su neki od njih.

Skup su ličnim prisustvom podržali lider LDP Čedomir Jovanović, predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić i predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji Vensan Dežar, kao i američka ambasadorka Meri Vorlik.

Ona je novinarima rekla da je došla da podrži Američka ambasadorka Meri Vorlik, izjavila je novinarima da je došla na skup da pokaže da SAD podržavaju demokratske procese u Srbiji.

Upitana kako gleda na incidente koji se paralelno dešavaju u Beogradu, ona je odgovorila da je to "običajeno u društvima u kojima tek treba da se razviju ljudska prava u ovom smeru".

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić izjavio je novinarima da je sramotno što ovakav događaj mora da se održava pod prismotrom oko 5.000 policajaca i da se ljudi okolo šetaju sa žutim trakama oko ruke. "Eto koliko je Srbija napredovala", konstatovao je on.

Na skup je došlo i nekoliko desetina predstavnika LGBT iz inostranstva, uključujući desetak iz Hrvatske.

Nad centrom grada sve vreme je kružio policijski helikopter.

"Paradu ponosa" ove godine organizovala je gej-lezbejske organizacije GSA i Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti "Kvirija", uz pomoć gej Grupe za podršku iz Novog Sada i drugih organizacija.

Organizatori su saopštili ranije da paradu ne vide kao krajnji cilj već kao sredstvo kojim će društvu skrenuti pažnju na probleme sa kojima se LGBT populacija u Srbiji svakodnevno suočava i kojim će zatražiti od države da se sa nasiljem i diskriminacijom sistemski obračuna.

Organizatori su ukazali da je simbol njihove "Parade ponosa" statua "Pobednik" Ivana Meštrovića na Kalemegdanu, a park "Manjež" su odabrali jer je 70-ih godina bio mesto okupljanja gejova i lezbejki.

Uoči Parade ponosa u pojedinim gradovima osvanuli su grafiti mržnje, a u znak protesta tom skupu, udruženje građana Srpskog sabora Dveri organizovalo je juče javni skup i porodičnu šetnju u kojoj je učestvovalo više hiljada ljudi. Skup je protekao bez incidenata.

Svoje negodovanje izrazila je i Srpska pravoslavna crkva koja je na svom internet sajtu objavila da se odlučno protivi organizovanju Parade ponosa, ali je istovremeno upozorila da je svako nasilje za Crkvu uvek nedopustivo.

Starešina Saborne crkve otac Petar Lukić poručio je okupljenima, koji u ispunili Crkvu, da se mole za sebe i svoje bližnje, ali i za neprijatelje i grešne.

Samo molitvom i dobrotom, može se zlo pobediti, istakao je Lukić i naglasio da je Crkva protiv nasilja, kao i da se zlo ne može pobediti zlim, a nasilje nasiljem.

On je podsetio da je Mahatma Gandi, bez kapi prolivene krvi, pobedio tada se činilo nepobedivu silu, i dodao da okupacije mogu biti različite vrste.

Lukić je istakao da bi bilo dobro da su crkve pune svake nedelje, dodajući da se postom i molitvom pobeđuju nevolje.

U porti Saborne crkve okupio je veliki broj mladih, uglavnom muškaraca, sportskih obučenih, od kojih su neki nosili bele majice sa iscrtanim krstom na prednjoj strani.

Borba za gej i lezbejska prava u svetu počela je 1969. godine Stonvolskom pobunom, kada su se u Njujorku gejevi prvi put suprotstavili policijskom maltretiranju.

U znak obeležavanja te pobune, naredne godine organizovan je prvi marš u Njujorku, od Grinič vilidža do Central parka, a u isto vreme LGBT osobe su organizovale slične marševe u Los Anđelesu i San Francisku.

U decenijama koje su usledile, mnoge zemlje u svetu su dozvolile istopolne odnose, ali je i dalje malo onih koji priznaju bračnu zajednicu sa osobama istog pola, ili gejevima i lezbejkama daju pravo da usvajaju decu.

Prva "Parada ponosa" u Srbiji, 2001. godine, završila se brutalnim nasiljem, druga - zakazana za septembar prošle godine - otkazana je zbog pretnji nasiljem.

(agencije/MONDO)