Ministri razmatraju dva različita predloga o kažnjavanju rasipničkih vlada, pošto su početkom godine ogromni dugovi i manjkovi u budzetima Grčke, Irske i Španije uzdrmali temelje država EU koje za zajednički novac koriste evro.

"Sankcije i dužnička pravila moraju da budu jasni i automatski primenjivi", rekao je u Luksemburgu ministar finansija Finske Jurki Katainen, što je stav koji dele i Nemačka i Holandija.

Drugi paket pravila, koji predlaže grupa pod vođstvom predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja, želi da primora države članice čiji je deficit iznad tri odsto ili čiji dug dosegne 60 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) da stave na stranu do 0,2 odsto svog BDP-a.

Ako vlade prekrše pravila, taj depozit bi bio pretvoren u kazne.

Dvodnevna skup se održava u atmosferi mogućeg svetskog valutnog rata, jer države širom sveta nastoje da podrže svoje privrede smanjivanjem vrednosti svog novca čime njihov izvoz postaje konkurentniji.

Američke Federalne rezerve su ubrzale očekivanje da će krenuti u novu rundu kupovina državnog duga i imovine, što znači ubacivanje novih količina dolara u privredu i time dalje slabljenje dolara.

Evro je danas dostigo 1,38 dolar, dok se početkom septembra menjao za 1,29 dolar.

Ipak, Evropska centralna banka (ECB), koja određuje monetarnu politiku 16 država evrozone, po svoj prilici će ostati izvan bilo kakvog valutnog rata.

"Zemlje ne bi smele da koriste valutu kao način za takmičenje", izajavio je danas holandski ministar finansija Jan Kees de Jager.

(Beta)