"Biće bolje sledeći put", "platili smo danak neiskustvu", ispravićemo to već na sledećem prvenstvu...", ustaljene su rečenice kojima vodeći ljudi našeg rukometa odjavljuju nastupe srpskih selekcija sa velikih takmičenja, bilo da je reč o ženskom ili muškom sportu.

Dok se drugi smenjuju na pobedničkom postolju, Srbi i srpkinje već godinama na svetskim i evropskim prvenstvima po nepisanom pravilu prave tim za budućnost i skupljaju neophodno iskustvo za naredna svetska i evropska prvenatva. Na kraju, generacije prolaze, a rezultati već izostaju!

Muškarci i pobede nekog, ali dame... one baš nikog.

Da li se neko seća kada su srpskinje pobedile na Evropskom prvenstvu? Vrlo teško pitanje, koje i najveće zaljubljenike u rukomet tera na razmišljanje.

Bilo je to 2004. godine, kada je Srbija i Crna Gora savladala Hrvatsku u prvom kolu i sa skorom 1-2 prošla dalje, a potom izgubila sva tri meča u drugoj fazi. Od samostalnosti države Srbija ima tri nastupa na šampionatima Starog kontinenta (2006, 2008, 2010) i nijednu pobedu - DEVET poraza!

Poslednji vredan rezultat, još pod imenom Jugoslavija, naša ženska rukometna reprezentacija na evropskim prvenstvima zabeležila je 2002. godine u Danskoj, kada smo zbog poraza od Francuske u drugoj fazi ostali bez plasmana u polufinale, a potom u borbi za peto mesto izgubili od Mađarske.

Na prva tri EP, 1994, 1996. i 1998. godine, nismo učestvovali.

Premalo za jednu državu koja je nekada važila za svetsku rukometu silu.

Očekivali smo barem jedan trijumf u Alborgu, ali ga nismo dočekali. Danska, Španija i Rumunija održale su nam lekcije, a toga je svestan i trener Duško Milić.

"Bilo je slabo. Cilj je bio da damo maksimum, ali ga nismo ispunili. Istina, bili smo u najtežoj grupi, možda su igračice previše respektovale protivnike, ali nismo igrali onako kako smo možemo", konstatovao je Milić, a prenosi "Sport".

Srbija je, prema njegovim rečima igrala po meču 15-20 minuta.

"Imam utisak da su igračice bile umorne. Igrale bi 15-20 minuta i onda stale. Mnogo nam je nedostajala Dragana Cvijić, zbog njene povrede morao sam za 15 dana da promenim način igre", dadaje selektor Srbije, koji će za naredna okupljanja zbog slabog angažovanja pojedinih rukometašica redukovati spisak.

"Na sledeće akcije neću da zovem iste devojke. Planirao sam da sa igračicama koje su iznele kvalifikacije: Bartošić, Krpež, Damnjanović, Lekić, Števin, Cvijić, Tomašević, pridodam kadetkinje koje su osvojile medalju. Međutim, gde su one sad. Neke su prestale da igraju rukomet, neke su u jako slabim ligama, a jedna igra u našoj ekipi koja je u polusezoni ostvarila samo jednu pobedu", kaže Milić.

Ipak, selektor smatra da tim igračicama pripada budućnost ženskog sprskog rukometa.

"Devojke koje su iznele kvalifikacije su budućnost. Njima pridodajem mladu Jelenu živković. Proces podmlađivanja i dalje traje, ali mladost nam se pogubila, posebno u poslednjih šest meseci", realno sagledava stavri selektor reprezentacije Srbije.

"Ne bežim od istine i odgovornosti. Igrali smo loše, ali nemam razloga da napadam devojke, odgovornost je isključivo moja. Reprezentacija se ne pravi za godinu dana", zaključio je Duško Milić.

Sada se postavlja pitanje kakvi su nam dometi na Svetskom prvenstvu 2013. godine. Do planetarnog šampionata u Srbiji ostale su još tri godine, dovoljno vremena da se skocka tim, srede odnosi i da naše devojke opet igraju bitnu ulogu na prvenstvu.

Javnost više nema poverenja, reprezentativke i sručni štab moraju da ga povrate.

(MONDO)