U prvom nastavku ovogodišnjeg duplog specijala posvećenom najboljim filmovima iz 2010. godine koji nikada nisu prikazani u našim bioskopima, imali smo tri američka filma – jedan ratni, akcioni triler, jednu niskobudžetnu dramu i jedan bezbudžetni SF. Drugo veče maratona je neameričko i donosi nam jednu englesku biografiju, južnokorejski krimić i jednu kanadsku komediju. Dobro, kanadsko-američku komediju.
NOWHERE BOY
Režija: Sem Tejlor - Vud
Uloge: Aron Džonson, En-Mari Daf
Distribucija: Torenti
Svi valjda znamo da Englezi najbolje umeju da na filmu dočaraju neku epohu. U ovom slučaju, radi se o 1955. godini i jednom kratkom, ali vrlo bitnom razdoblju u detinjstvu i odrastanju Džona Lenona. I sve to na punih 70 godina od rođenja i 30 od smrti Džona Lenona i po biografiji Lenonove sestre Džulije. Slike i prizori iz studija i sa lokacija na kojima je ''Nowhere Boy'' sniman, i pored niskog budžeta kojim su producenti raspolagali, izgledaju fantastično i sam taj vizuelni ugođaj dovoljan je da se od samog početka prilepite uz ovaj film. A on prati borbu 15-godišnjeg Lenona da postane uspešan muzičar, kao i uticaj dve žene koje su odigrale itekako važnu ulogu u njegovom razvoju.
Uštogljena tetka Mimi i naelektrisana mama Džulija dominiraju ovom pričom, ali tu je i dodatak u vidu prvih zajedničkih dana sa Mekartnijem i Harisonom, tu su prve probe sastava Quarrymen i njegova postepena evolucija u The Beatles, tu je prijateljstvo u nastajanju, tu je Liverpul, tu je i rokenrol.
Mnoga iznenađenja vrebaju naivne i neupućene gledaoce koji očekuju da je čovek koji je napisao Imagine pitomo i poslušno dete, ali čak i oni najupućeniji verovatno nisu mogli ni da sanjaju kakav je Lenon stvarno i bio sa 15 godina. Jedini Bitls koji nije došao iz radničke porodice, već iz srednje klase, ipak nije imao i najlagodnije detinjstvo, ali svejedno, manje-više šokantni odnosi koji su trejdmark Lenonove porodice stvaraju jednog tinejdžera koji je sušta suprotnost slici koju smo decenijama gradili o ovom geniju. I pored svega toga, na kraju filma Džona poznajemo bolje nego ikada, a i ljubav prema njemu može da bude samo intenzivnija. Takođe, sada su jasniji i njegovi kompleksni tekstovi, njegov uvrnuti humor, kao i kasniji odnos koji je imao sa prijateljima iz benda, ali i sa Joko. M. bi dodala da je sada čak i tragična smrt nekako objašnjivija.
Konačno, uz samo 90 minuta filma ''Nowhere Boy'', dobijamo i fantastičan saundtrek, neke nepoznate, sjajne glumce i neke ekstremno bizarne melodramske situacije. A ukoliko tih sat ipo ne mogu da vam budu dovoljni, onda produžite svoje veče nekim ranijim, dobrim filmovima o Bitlsima. Hronološki, sledeći je ''Backbeat''.
NOWHERE BOY
Režija: Sem Tejlor - Vud
Uloge: Aron Džonson, En-Mari Daf
Distribucija: Torenti
Svi valjda znamo da Englezi najbolje umeju da na filmu dočaraju neku epohu. U ovom slučaju, radi se o 1955. godini i jednom kratkom, ali vrlo bitnom razdoblju u detinjstvu i odrastanju Džona Lenona. I sve to na punih 70 godina od rođenja i 30 od smrti Džona Lenona i po biografiji Lenonove sestre Džulije. Slike i prizori iz studija i sa lokacija na kojima je ''Nowhere Boy'' sniman, i pored niskog budžeta kojim su producenti raspolagali, izgledaju fantastično i sam taj vizuelni ugođaj dovoljan je da se od samog početka prilepite uz ovaj film. A on prati borbu 15-godišnjeg Lenona da postane uspešan muzičar, kao i uticaj dve žene koje su odigrale itekako važnu ulogu u njegovom razvoju.
Uštogljena tetka Mimi i naelektrisana mama Džulija dominiraju ovom pričom, ali tu je i dodatak u vidu prvih zajedničkih dana sa Mekartnijem i Harisonom, tu su prve probe sastava Quarrymen i njegova postepena evolucija u The Beatles, tu je prijateljstvo u nastajanju, tu je Liverpul, tu je i rokenrol.
Mnoga iznenađenja vrebaju naivne i neupućene gledaoce koji očekuju da je čovek koji je napisao Imagine pitomo i poslušno dete, ali čak i oni najupućeniji verovatno nisu mogli ni da sanjaju kakav je Lenon stvarno i bio sa 15 godina. Jedini Bitls koji nije došao iz radničke porodice, već iz srednje klase, ipak nije imao i najlagodnije detinjstvo, ali svejedno, manje-više šokantni odnosi koji su trejdmark Lenonove porodice stvaraju jednog tinejdžera koji je sušta suprotnost slici koju smo decenijama gradili o ovom geniju. I pored svega toga, na kraju filma Džona poznajemo bolje nego ikada, a i ljubav prema njemu može da bude samo intenzivnija. Takođe, sada su jasniji i njegovi kompleksni tekstovi, njegov uvrnuti humor, kao i kasniji odnos koji je imao sa prijateljima iz benda, ali i sa Joko. M. bi dodala da je sada čak i tragična smrt nekako objašnjivija.
Konačno, uz samo 90 minuta filma ''Nowhere Boy'', dobijamo i fantastičan saundtrek, neke nepoznate, sjajne glumce i neke ekstremno bizarne melodramske situacije. A ukoliko tih sat ipo ne mogu da vam budu dovoljni, onda produžite svoje veče nekim ranijim, dobrim filmovima o Bitlsima. Hronološki, sledeći je ''Backbeat''.
AKMAREUL BOATA (I Saw The Devil)
Režija: Kim Đi-Vun
Uloge: Li Biung-hun, Ćoi Min-sik
Distribucija: Torenti
Uz Čan-vuk Parka i Bong Đun-hoa, Kim Đi-vun je najpoznatiji južnokorejski reditelj, samim tim i jedan od najzanimljivijih reditelja na svetu. Naravno, radi se o kinematografiji koja već ozbiljan niz godina proizvodi zapanjujuće dobre filmove. I dok Parka prati trilogija o osveti, Bonga ingeniozni ''Memories of Murder'', ali i ništa slabiji ''Mother'' i ''Host'', Parkova filmografija je obeležena prethodnim ''Bitersweet Love'' remek-delom. A sada je stigao i novi dragulj.
Dve velike azijske zvezde vode ovaj film u neslućene visine – Li Bjung-hun (Bitersweet Love) i Čoi Min-sik (Oldboy). Jedan od njih je Kim, mladi, ambiciozni policijski inspektor, drugi je serijski ubica čija je poslednja žrtva upravo trudna Kimova devojka. Osveta, tako perfektno seciran motiv upravo u južnokorejskim filmovima, ovde ima potpuno novo lice i servirana je na način koji šokira i fascinira od prvih trenutaka susreta lovca i plena, pa sve do spektakularnog finala koje stiže posle 140 fantastičnih filmskih minuta. I druga korejska specijalnost, brutalno i eksplicitno nasilje, dovedeni su do vrhunaca, ali ako je ikada postojao film u kojem je ovako ultra agresivan atak na gledaoca opravdan pričom koja se paralelno odvija, onda je to upravo Kimov ''Đavo''. Film je, kaže Internet, imao problema čak i sa liberalnim korejskim cenzorskim propisima, pa je i tamo pretrpeo seču nekoliko minuta. Nemam pojma kakvu sam kopiju gledao, ali teško mi je da zamislim da to nije bio neki director's cut ili nešto slično - nasilje je u svakom slučaju bilo na ivici izdržljivosti.
Ali kao što rekoh, korejske osvete su kompleksne, a filmovi o njima fantastični. Ovaj naročito. Čarobno uslikan, sa atmosferom francuskih trilera, uzbudljiv do bola i potresan do suza, krvav i mučan, ''Video sam Đavola'' je najbolji krimić 2010. Lagano.
Režija: Kim Đi-Vun
Uloge: Li Biung-hun, Ćoi Min-sik
Distribucija: Torenti
Uz Čan-vuk Parka i Bong Đun-hoa, Kim Đi-vun je najpoznatiji južnokorejski reditelj, samim tim i jedan od najzanimljivijih reditelja na svetu. Naravno, radi se o kinematografiji koja već ozbiljan niz godina proizvodi zapanjujuće dobre filmove. I dok Parka prati trilogija o osveti, Bonga ingeniozni ''Memories of Murder'', ali i ništa slabiji ''Mother'' i ''Host'', Parkova filmografija je obeležena prethodnim ''Bitersweet Love'' remek-delom. A sada je stigao i novi dragulj.
Dve velike azijske zvezde vode ovaj film u neslućene visine – Li Bjung-hun (Bitersweet Love) i Čoi Min-sik (Oldboy). Jedan od njih je Kim, mladi, ambiciozni policijski inspektor, drugi je serijski ubica čija je poslednja žrtva upravo trudna Kimova devojka. Osveta, tako perfektno seciran motiv upravo u južnokorejskim filmovima, ovde ima potpuno novo lice i servirana je na način koji šokira i fascinira od prvih trenutaka susreta lovca i plena, pa sve do spektakularnog finala koje stiže posle 140 fantastičnih filmskih minuta. I druga korejska specijalnost, brutalno i eksplicitno nasilje, dovedeni su do vrhunaca, ali ako je ikada postojao film u kojem je ovako ultra agresivan atak na gledaoca opravdan pričom koja se paralelno odvija, onda je to upravo Kimov ''Đavo''. Film je, kaže Internet, imao problema čak i sa liberalnim korejskim cenzorskim propisima, pa je i tamo pretrpeo seču nekoliko minuta. Nemam pojma kakvu sam kopiju gledao, ali teško mi je da zamislim da to nije bio neki director's cut ili nešto slično - nasilje je u svakom slučaju bilo na ivici izdržljivosti.
Ali kao što rekoh, korejske osvete su kompleksne, a filmovi o njima fantastični. Ovaj naročito. Čarobno uslikan, sa atmosferom francuskih trilera, uzbudljiv do bola i potresan do suza, krvav i mučan, ''Video sam Đavola'' je najbolji krimić 2010. Lagano.
SCOTT PILGRIM VS THE WORLD
Režija: Edgar Rajt
Uloge: Majkl Sera, Meri Elizabet Vinsted, Kiran Kalkin
Distribucija: Torenti
A za pred jutro – tu je Skot Pilgrim. Prava je bruka to što ovaj film nikada nije stigao do naših bioskopa (mada, nikad se ne zna. Fest?), ali je podjednaka šteta i to što ni od ovog genijalnog stripa ni oblačić nismo videli. No, što se tiče stripova, mi smo još uvek u prošlim vekovima. Svašta se na ovom svetu desilo od rođenja Zagora i Alana Forda, pa Skot Pilgrim može i šokantno da deluje svojom formom, ritmom i estetikom na ovdašnji živalj. I film i strip. Jer dok je strip neki čudesan hibrid američke andergraund škole i japanske mange, film je opet senzacionalno koncipiran i ekranizovan O'Malijev genijalan koncept. (Znam, mnogo krupnih reči, ali takav je Skot Pilgrim)
Skot Pilgrim mora da se bori sa sedam smrtonosnih i zlih bivših frajera svoje nove devojke ne bi li pridobio njenu naklonost. Ništa mnogo više od toga, ništa manje od komedije godine. I omladinskog filma godine. Možda i saundtreka godine (Bek koji zvuči kao Sonic Youth!?). Ali sve to nije ni bilo neočekivano od sudara jednog Edgara Rajta (već dokazano genijalni ''Shaun of The Dead'' i ''Hot Fuzz'') i Brajana Li O'Malija, autora stripa. Super brz, mega duhovit i 'cool' do bola, Skot Pilgrim netinejdžerima može da izgleda kao vizuelni košmar iz 26. veka, ali mi mladi smo se dobro snašli! Nekom je prijala svežina filma, nekom stripovska grafika, ali J. je bila ta koja je sa svojih 11 godina plivala kroz fantastični svet Skota Pilgrima kao da je to baš njeno more. Pa je čak i ona, uz ***** zvezdica koje ni kod koga nisu bile sporne, konstatovala da Skot Pigrim može da izdrži baš mnogo budućih gledanja.
Ali dajte nam bar jedno bioskopsko.
Za srećnu novu.
Režija: Edgar Rajt
Uloge: Majkl Sera, Meri Elizabet Vinsted, Kiran Kalkin
Distribucija: Torenti
A za pred jutro – tu je Skot Pilgrim. Prava je bruka to što ovaj film nikada nije stigao do naših bioskopa (mada, nikad se ne zna. Fest?), ali je podjednaka šteta i to što ni od ovog genijalnog stripa ni oblačić nismo videli. No, što se tiče stripova, mi smo još uvek u prošlim vekovima. Svašta se na ovom svetu desilo od rođenja Zagora i Alana Forda, pa Skot Pilgrim može i šokantno da deluje svojom formom, ritmom i estetikom na ovdašnji živalj. I film i strip. Jer dok je strip neki čudesan hibrid američke andergraund škole i japanske mange, film je opet senzacionalno koncipiran i ekranizovan O'Malijev genijalan koncept. (Znam, mnogo krupnih reči, ali takav je Skot Pilgrim)
Skot Pilgrim mora da se bori sa sedam smrtonosnih i zlih bivših frajera svoje nove devojke ne bi li pridobio njenu naklonost. Ništa mnogo više od toga, ništa manje od komedije godine. I omladinskog filma godine. Možda i saundtreka godine (Bek koji zvuči kao Sonic Youth!?). Ali sve to nije ni bilo neočekivano od sudara jednog Edgara Rajta (već dokazano genijalni ''Shaun of The Dead'' i ''Hot Fuzz'') i Brajana Li O'Malija, autora stripa. Super brz, mega duhovit i 'cool' do bola, Skot Pilgrim netinejdžerima može da izgleda kao vizuelni košmar iz 26. veka, ali mi mladi smo se dobro snašli! Nekom je prijala svežina filma, nekom stripovska grafika, ali J. je bila ta koja je sa svojih 11 godina plivala kroz fantastični svet Skota Pilgrima kao da je to baš njeno more. Pa je čak i ona, uz ***** zvezdica koje ni kod koga nisu bile sporne, konstatovala da Skot Pigrim može da izdrži baš mnogo budućih gledanja.
Ali dajte nam bar jedno bioskopsko.
Za srećnu novu.
