Od 19 amandmana koji su podneli Albanci prihvaćen je samo jedan, pa je naziv rezolucije promenjen u "Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu“.

Parlamentarna skupština SE je prethodno glasala o amandmanima podnetim na rezoluciju i prihvatila oba amandmana koje je predložio Marti.

Marti je predložio da se u Nacrt rezolucije ubaci paragraf u kojem se traži razjašnjenje kompetencija Euleksa i/ili nekog drugog međunarodnog sudskog tela koji ima mandat da vodi istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikcja bude priznata za sve zločine povezane sa sukobom na Kosovu.

Drugi amandman Martija odnosi se na promenu paragrafa u kojem se precizira šta se očekuje od albanske vlasti i kosovske adminsitarcije.

On sada posebno poziva albanske vlasti da sarađuju sa Euleksom i pruže podršku istragama oko logora na severu Albanije, dok se administracija Kosova poziva da bezrezervno sarađuje sa Euleksom ili nekim drugim međunarodnim telom koje ima mandat da sprovodi istragu o zločinima.

Skupština je usvojila sedmi amandman kojim se relativizuju navodi iz paragrafa o kriminalnim aktivnosti pod vođstvom delova bivše OVK povezanih sa organizovanim kriminalom, kao i amandman 21 kojim je naslov dokumenta promenjen u Istraga o optužbama o nehumanom postupanju prema ljudima i trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Na završetku rasprave pred glasanje Dik Marti se kratko obratio Parlamentarnoj skupštini i zahvalio na podršci.

“Mnogi su govorili o mojoj hrabrosti ...Majke u Beogradu i Prištini su me molile, preklinjale da pronađem njihove sinove. Zbog njih sam ovo uradio“, istakao je on.

Izvestilac Dik Marti je predstavljajući svoj izveštaj poslanicima Skupštine Saveta Evrope, na koji je podnet 21 amandman rekao i da "bez istine ne može biti ni pravde. Ako istinu ne budemo tražili mi, koji sedimo u ovoj sali, ko će onda to učiniti".

On je naglasio da se o poštovanju ljudskih prava ne može pregovarati i naglasio da je, ukoliko se bude tolerisala saradnja organizovanog kriminala i političkih struktura, "ugrožena demokratska budućnost čitave Evrope.



Dik Marti je napomenuo da njegov izveštaj nije ni pro-srpski, niti anti-albanski, nego je "izveštaj o ljudskim pravima i na taj način upravo mora i da se čita, što su neki do sada ignorisali".

"Imena navedena u ovom izveštaju su ista ona imena koja su navođena u izveštajima obaveštajnih službi i analitičara, a žrtve su i Srbi i Albanci sa Kosova koji su za njih (OVK) bili izdajnici, a za nas su samo ljudska bića", rekao je on.



Marti je rekao da je našao kredibilne svedoke koji "nemaju ništa sa Srbijom", ali se plaše i ne veruju u kosovsko pravosuđe.

On je, takođe, rekao da je situacija sa zaštitom svedoka "skandalozna".

Predstavnik parlamentarne grupe socijalista Klas de Vries rekao je da je potraga za istinom i pravodm "dužnost i obaveza" svih.

"Želimo nepristrasnu i objektivnu međunarodnu istragu o svim navodima iz Martijevog izveštaja. Treba podržati ovu istragu i pružiti svu neophodnu pomoć, kao i garantovati bezbednost svedoka", dodao je on.

Poslanica konzervativaca Amber Rad ukazala je da se ovaj izveštaj ne bavi politikom, nego žrtvama i da se u njemu ističe povezanost organizovanog kriminala i politike koja je proistekla iz rata na Kosovu.

"Pozdravljamo izjave premijera Kosova i Albanije date posle objavljivanja ovog izveštaja u kojim se poziva na istragu ovih navoda. Upravo to nam je potrebno. Da nađemo istinu koja stoji iza užasa navedenih u ovom izveštaju", dodala je ona.

Mariluiz Bek ispred liberala istakla je da je važno je da ovaj izveštaj ne bude zloupotrebljen da bi se dovela u pitanje nezavisnost Kosova.

"To nije pitanje. Pitanje je da li je tokom rata, u vreme haosa izgrađena struktura koja je spajala organizovani kriminal i politiku. Zato je važno da rasvetlimo ovo pitanje", rekla je ona.

"Ja sam bila za intervenciju NATO na Kosovu. Ta intervencija bila je kontroverzna po pitanju međunarodnog prava, ali bila je opravdana imperativom da se sačuvaju ljudski životi i ljudska prava", dodala je Bekova.

Prema njenim rečima, Martijev "izveštaj mora služiti kao početna tačka" i mora se beskompromisno raditi na rasvetljavanju situacije.

Tajni Koks ispred ujedinjene evropske levice rekao je da je Marti "jedan od najboljih izvestilaca SE" i da je svoj posao uradio na "sjajan način".

"Jednostavne podele na pobednike i poražene dovode do nepravde. Marti je pokazao da je situacija mnogo kompleksnija", rekao je on.

Koks je dodao da je izveštaj pokazao da se "znalo šta se dešava, ali da niko nije pokušao da to spreči" i ocenio da to predstavlja na izvestan način saučešće u zločinu, a da je Oslobodilačka vojska Kosova de fakto bila "saveznik NATO".

"Podržavamo sve predloge Dika Martija. Treba obezbediti sredstva Euleksu da sprovede istragu. Takođe, potrebno je izvesti sve pred pravdu, ne samo obične vojnike, nego i krupne ribe", dodao je on.

Koks je istakao i da je "sramotno nazivati jednog od naših najboljih izvestilaca rasistom i anti-albancem” i rekao da zbog toga treba tražiti izvinjenje albanskog premijera Saljija Beriše.

Šef srpske delegacije u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope Dragoljub Mićunović rekao je u raspravi o izveštaju Dika Martija o trgovini organima na Kosovu da je taj dokument pomogao da istina izađe na videlo.

Zadatak SE jeste da se ne dozvoli da se istina ne otkrije, rekao je Mićunović povodom izveštaja u kojem se kosovski premijer Hašim Tači dovodi u vezi s organizovanim kriminalom na Kosovu.

"Znamo danas da su najveći neprijatelji demokratije kriminal i korupcija", rekao je Mićunović dodajući da se njima poništava vladavina prava bez koje nema i ljudskih prava.

Član srpske delegacije Miloš Aligrudić je pohvalio hrabrost Martija što je otvoreno govorio o "najbrutalnijim zločinima koji su se dogodili na Kosovu" u koje su umešani pojedinci koji užvaju podršku zemalja koje su podržale i nezavisnost Kosova.

On je rekao da Marti nije istražitelj i izrazio nadu da će pravi istražitelji sprovesti istragu o navodima iz Martijevog izveštaja.

Izvestilac Žan-Šarl Gardeto, čija će se rezolucija o zaštiti svedoka sutra naći na dnevnom redu PS SE, rekao je da je izveštaj Dika Martija o strašnim zločinima na Kosovu "istorijski trenutak" za Savet Evrope.

Poruka rezolucije je da je potraga za istinom neminovna u potrazi za pravdom, kao i da je neophodna i za pomirenje u regionu, rekao je Gardeto.

Špetim Idrizi iz Albanije rekao je da je Marti željan publiciteta izneo optužbe na račun EU, SAD, Albanije i Hašima Tačija. On je rekao da je Kosovo najviše nadzirana zemlja posle NATO intervencije i da se zločini iz izveštaja nisu mogli desiti.

Izvestilac PS SE Dik Marti rekao je danas na početku zasedanja da njegov izveštaj o trgovini organima nije politički izveštaj o Kosovu i statusu Kosova.

U Martijevom izveštaju, urađenom posle dvogodišnje istrage navodi se da je u središtu nelegalnih operacija bila "Drenička grupa" Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) čiji je šef - "ili koristići termnologiju mreže organizovanog kriminala 'bos'" - bio Hašim Tači.

Izvestilac SE naveo je u izveštaju da su osobe iz bliskog Tačijevog okruženja odgovorne za otmice, zarobljavanje, premlaćivanje ljudi, za trgovinu ljudima radi vađenja organa, kao i za seks trefiking, ali da su ostali nekažnjeni zahvaljujući zastrašivanjima i nasilju, kao i "kolebljivoj političkoj volji" međunarodnih agencija na Kosovu.

Čitava međunarodna zajednica na Kosovu - od vlade SAD i drugih zapadnih sila, do pravosudnih vlasti koje podržava EU - nesumnjivo poseduje istu, obimnu dokumentaciju o zločinima "Dreničke grupe", ali se čini da niko od njih nije spreman da reaguje i kazni počinioce, navodi se u izveštaju.

Na rezoluciju Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu, koju danas razmatraju poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, podnet je ukupno 21 amandman.

Najveći broj amandmana, 19, podneli su poslanici iz Albanije, Turske i Gruzije iz različitih političkih grupacija, a njihova suština svodi se na pokušaje da se iz predloženog teksta izbace ili da se ublaže formulacije o postojanju dokaza o počinjenim zločinima, logorima na teritoriji Albanije i optužbama na račun albanskih vlasti za nesaradnju u istrazi.

Dva amandamna podneo je i izvestilac Dik Marti, a odnose se na deo rezolucije u kojem se precizira koji se koraci očekuju od kosovskih i albanskih vlasti radi otkrivanja pune istine.

Jednim od amandmana albanskih i turskih poslanika predlaže se, na primer, i da se čitav paragraf u kojem se govori o tome da je Haški tribunal na terenu počeo istragu o trgovini ljudskim organima koja je prekinuta, a dokazi uništeni, zameni novim u kojem bi se prenela izjava portparolke Haškog suda da su optužbe o trgovini organima neosnovane kao i saopštenje Euleksa da u istrazi nije utvrđena nikakva povezanost sa tvrdnjama o krađi organa u "žutoj kući" u Albaniji.

Više amandmana odnosi se na delove narta rezolucije u kojima se govori o nedovoljnoj saradnji albanskih vlasti u istragama, a predlaže se i brisanje rečenice da "kosovske vlasti nisu sarađivale u potrazi za 500 nestalih posle sukoba".

Poslednjim, 21 amandmanom predlaže se i promena naslova dokumenta u "Istraga navoda o nehumanom postupanju prema ljudima i trgovini ljudskim organima na Kosovu".

U današnjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predviđeno je da rasprava o Martijevom izveštaju traje do 16 sati, kada će se o ovom izveštaju glasati.

Šta posle izveštaja

Organizacija Hjuman rajts voč se zalaže da Evropska unija imenuje nezavisnog tužioca koji bi vodio istragu o navodima Dika Martija i naglašava da ta istraga ne može da uspe bez efikasne zaštite svedoka i snažne podrške SAD i EU.

"Važno je znati da je Euleks već obavio neke preliminarne istrage povodom Martijevih navoda. Međutim, za razliku od drugih istraga...u slučaju istrage navoda iz Martijevog izveštaja, koji su, podsećamo, i ranije bili poznati, Euleks nije ostvario napredak. To je bio jedan od razloga što smo uputili takav zahtev", izjavio je zamenik direktora HRV za Evropu Bendžemin Vord radiju "Slobodna Evropa".

Pored imenovanja visoko specijalizovanog nezavisnog tužioca koji ima iskustva u istrazi kompleksnih zločina, mi smo takođe saopštili da je veoma važno da se naglasi da ta istraga ne može uspeti bez veoma snažne političke podrške SAD i Evropske unije.

U poslednje vreme imali smo neke ohrabrujuće izjave funkcionera američke administracije i drugih da je neophodno da se povodom Martijevog izveštaja obavi temeljna istraga, ali mislim da je neophodan i snažniji pritisak da bi se to dogodilo, istakao je on.

"Razlog što smo predložili da centar međunarodne istrage bude izvan regiona jeste efektivna zaštita svedoka i dokaza. Sasvim je jasno da je neadekvatna zaštita svedoka bila značajna prepreka radu pravosuđa na Kosovu. Iako u tom smislu ne pominjem konkretne slučajeve, mislim da je ta ocena široko usvojena i da je prihvaćena i od strane Euleksa. Ono što je toj slaboj zaštiti svedoka doprinelo, a o čemu smo i ranije govorili, jeste nepostojanje volje zapadnih vlada da izmeste svedoke sa Kosova i to uprkos tome što se znalo da oni mogu biti adekvatno zaštićeni samo ako se izmeste sa Kosova.

To je, dakle, kontekst koji je doveo do naših preporuka da se centar istrage i istražni tim izmeste sa Kosova. Smatramo da je to neophodno kako radi integriteta, tako i u cilju bezbednosti njihovog posla", istakao je Vord.

(agencije/MONDO)