Povodom današnje rasprave u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, organizacija Hjuman rajts voč se zalaže da Evropska unija imenuje nezavisnog tužioca koji bi vodio istragu o navodima Dika Martija i naglašava da ta istraga ne može da uspe bez efikasne zaštite svedoka i snažne podrške SAD i EU.

"Mi imamo izvesne sumnje da bi u trenutnoj konfiguraciji i sa sadašnjim kapacitetima i sredstvima Euleks bio u stanju da obavi temeljnu istragu, koja bi omogućila neophodne bezbednosne aranžmane, zaštitu svedoka i dokaznog materijala i koja bi rezultirala eventualnim optužnicama", izjavio je zamenik direktora HRV za Evropu Bendžemin Vord radiju "Slobodna Evropa".

"Važno je znati da je Euleks već obavio neke preliminarne istrage povodom Martijevih navoda. Međutim, za razliku od drugih istraga (...), u slučaju istrage navoda iz Martijevog izveštaja, koji su, podsećamo, i ranije bili poznati, Euleks nije ostvario napredak. To je bio jedan od razloga što smo uputili takav zahtev", rekao je Vord.

On je naglasio da ta istraga ne može uspeti bez veoma snažne političke podrške SAD i Evropske unije.

"U poslednje vreme imali smo neke ohrabrujuće izjave funkcionera američke administracije i drugih da je neophodno da se povodom Martijevog izveštaja obavi temeljna istraga, ali mislim da je neophodan i snažniji pritisak da bi se to dogodilo", istakao je Vord.

On je naveo da je razlog što je HRV predložio da centar međunarodne istrage bude izvan regiona jeste efektivna zaštita svedoka i dokaza.

"Sasvim je jasno da je neadekvatna zaštita svedoka bila značajna prepreka radu pravosuđa na Kosovu. Iako u tom smislu ne pominjem konkretne slučajeve, mislim da je ta ocena široko usvojena i da je prihvaćena i od Euleksa", naglasio je Vord.

On je ukazao na nepostojanje volje zapadnih vlada da izmeste svedoke sa Kosova, uprkos tome što se znalo da oni mogu biti adekvatno zaštićeni samo ako se izmeste.

Britanski list "Gardijan" objavio je tajne izveštaje NATO-a, u kojima je Hašim Tači opisan kao "jedan od ključnih igrača" organizovanog kriminala na Kosovu, ali značajno mesto zauzima i Džavit Haliti "Zeka", visoki funkcioner Tačijeve stranke i jedan od ljudi koje je specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti označio kao pripadnike takozvane "Dreničke grupe".

Izveštaji su delo američkih obaveštajaca pri Kforu i načinjeni su početkom 2004. godine, pre nego što su na Kosovu izbili nemiri usmereni prema srpskoj zajednici.

Ti izveštaji, pod oznakom "SAD Kfor", sadrže detaljne informacije o organizovanom kriminalu na Kosovu i načinjeni su na osnovu izveštaja zapadnih obaveštajnih službi i njihovih doušnika.

Načinjena je i šema delovanja različitih kriminalnih grupa, uključujući porodične i poslovne veze.

Ugledni francuski kriminolog Ksavije Raufer, šef odseka za savremeni kriminal na pariskom univerzitetu Sorboni, autor knjige "Albanska mafija", kaže da je bio iznenađen posle otkrića Dika Martija.

"Da, bio sam pomalo iznenađen zbog preciznosti optužbi i težine činjenica koje se prenose. Sve je to mnogo strašnije od onoga što smo čak i mi kriminolozi mislili. Znali smo sve to i mislili smo da je reč o jednoj šemi po kojoj su se kriminalci, koristeći priliku i povoljne okolnosti, uključili u političku aktivnost sa nacionalnim ciljem, a sa kojom zapravo imaju malo veze, posle čega su se obogatili bilo reketom, bilo ilegalnom trgovinom. Međutim, ono o čemu nas obaveštava izveštaj Marti je mnogo gore i mnogo jezivije", kaže Raufer.

"Ne vidim kako bi Tači mogao da se odbrani", istakao je francuski kriminolog, dodavši da "ne zna kako će Tači uspeti da se iskobelja iz ove afere".

On smatra da je Tači možda lično učestvovao u nekim stvarima, ali da je "teško zamislivo da neko njegovih godina - u to vreme je imao manje od 30 godina - bude šef mafije".

Francuski kriminolog takođe podseća da je Tačijev finansijer "poznati kriminalac Džavit Haliti, mafijaš prvog reda, koji je bio u kosovskoj delegaciji u Rambujeu".

Raufer smatra da je stvarna istraga o aferi trgovine organima "pitanje političke volje".

"Koliko vidim, ono što je počinjeno je dovoljno strašno da bi za to bio nadležan Međunarodni krivični sud. Ima ljudi koji su se našli pred MKS za stvari koje su manje strašne od ubistva ljudi zbog vađenja organa.To je krajnje ozbiljno i ne vidim kako bismo mogli da nastavimo da govorimo o pravdi u Evropi ako toj aferi ne bi bila posvećena sva neophodna pažnja i sva neophodna sredstva", naglaso je on.

"Kako zamišljate da stanovništvo na Kosovu živi mirno, znajući da su im vođe možda ljudi koji ubijaju ljude kako bi im izvadili organe. Kažem 'možda' jer još nije bilo presude", dodao je Raufer.

"Naravno da su potrebni dokazi kako bi se pokrenuo sudski postupak jer su u pitanju užasne optužbe, ali nije na autoru tog izveštaja (Diku Martiju) da podnosi dokaze. Potreban je sud koji bi bio ustanovljen s obzirom na ozbiljnost činjenica. Treba da bude zauvek jasno da je to u interesu čak i onih koji bi bili optuženi kako bi mogli da dokažu svoju nevinost. U interesu je to i samih Kosovara", istakao je on.

Ukoliko postoji politička volja, istraga je izvodljiva. Pretpostavljam da bi to morao da bude neki instrument međunarodnog pravosuđa koji bi se bavio ovom aferom za koju ne vidim kako bi drugačije mogla da bude zatvorena", ističe u razgovoru za BBC ugledni francuski kriminolog.

(Tanjug)