U usvojenoj rezoluciji se ističe da je utvrđivanje istine o zločinima na Kosovu i rasvetljavanje sudbine nestalih "od vitalne važnosti za pomirenje zajednica i mirnu budućnost tog dela Balkana", a članice EU, SE, vlasti Srbije i Kosova pozivaju da s tim uvezi preduzmu konkretne mere.

Članice EU i druge države pozivaju se da pomognu misiji EU na Kosovu (Euleks) kojoj treba da postave jasan cilj i pruže političku podršku na najvišem nivou za beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala.

U rezoluciji se navodi da se od članica EU i SE očekuje da obezbede sve potrebne resurse za efikasne programe zaštite svedoka i da sarađuju s Euleksom u tom pogledu, posebno kada osobe o kojima je reč ne mogu ostati u regionu zbog čega im se mora dati novi identitet i pronaći nova zemlja za boravak.

Euleks se poziva da nastavi istrage, ne uzimajući u obzir funkcije na kojima se nalaze mogući osumnjičeni, kao ni poreklo žrtava i da učini sve da rasvetli nestanke, navode o trgovini organima, korupciji i šurovanju organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova.

Haški tribunal se poziva da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, posebno obezbeđivanjem informacija i dokaza kojima raspolaže, a koji bi Euleksu mogli pomoći u sudskom procesuiranju odgovornih za zločine u nadležnosti te misije.

Srpske vlasti se pozivaju da ulože napore za hapšenje preostale dvojice optuženih za ratne zločine Ratka Mladića i Gorana Hadžića jer je njihovo nekažnjavanje ozbiljna prepreka u pomirenju.

Od Srbije se traži da sarađuje s Euleksom pre svega prosleđivanjem svih podataka koji bi mogli pomoći u rasvetljavanju zločina počinjenih na Kosovu, ali i da preduzme mere kako bi sprečila "curenje" u medije informacija o istragama koje se tiču Kosova.

Albanske vlasti se pozivaju da bezrezervno sarađuju sa Euleksom i srpskim vlastima na otkrivanju istine o zločinima vezanim za sukob na Kosovu kao i da pruže podršku istragama o logorima na severu Albanije.

Administracija Kosova poziva se da bezrezervno sarađuje sa Euleksom i/ili nekim drugim međunarodnim telom koje ima mandat da kako bi se otkrila istina o zločinima vezanim za sukob na Kosovu, bezobzira na poznato ili pretpostavljeno poreklo počinilaca ili žrtvi.

Rezolucijom se članice SE i zemlje posmatrači pozivaju da bez odlaganja odgovore na zahteve za sudsku saradnju koje im upute Euleks ili sprske vlasti u okviru istraga ratnih zločina i trgovine organima.

PS SE se zalaže za uspostavljanje međunarodnog pravnog instrumenta koji bi definisao trgovinu ljudskim organima, tkivom i ćelijama i predvideo korake za sprečavanje te trgovine i zaštitu žrtava kao i mehanizme za krivični progon počinilaca, navodi se u tekstu.

U rezoluciji se ukazuje da najakutnije i najosetljivije pitanje ostaje pitanje nestalih osoba, a da je i dalje nedovoljna saradnja međunarodnih agencija, s jedne strane, i kosovskih i albanskih vlasti, s druge strane, na utvrđivanju sudbine nestalih.

U rezoluciji se navodi da prema informacijama PS veliki broj konkretnih pokazatelja potvrđuje da su neki Srbi i neki kosovski Albanci bili držani kao zatvorenici na tajnim mestima za pritvaranje pod kontrolom OVK na severu Albanije gde su bili podvrgnuti nehumanom i degradirajućem tretmanu pre nego što su na kraju nestali.

Prema velikom broju pokazatelja, dodaje se, u periodu posle završetka oružanog sukoba, pre nego što su međunarodne snage mogle da preuzmu kontrolu, nekim zatvorenicima su uzimani organi na klinici u Albaniji u blizini grada Fuše-Kruje.

Ove indikacije izgleda da potvrđuju da se navodne kriminalne aktivnosti nastavljaju u drugim oblicima do danas što je pokazala istraga Euleksa vezano za kliniku Medikus u Prištini.

Iako su početkom ove decenije postojali konkretni dokazi o trgovini organima, međunarodne vlasti u regionu nisu smatrale da je neophodna detaljna istragu ili je ona bila nepotpuna i površna, dok je Haški sud odustao od istrage, a elementi dokaza uzetih u Ripeu, u Albaniji, uništeni su i ne mogu se koristiti radi dalje analize, navodi se u rezoluciji.

Dodaje se da je OVK bila de fakto saveznik međunarodnih snaga na terenu i da su se posle povlačenja srpskih snaga, međunarodna tela odgovorna za bezbednost na Kosovu oslanjala na vladajuće političke snage na Kosovu od kojih su većina njih bivši lideri OVK.

Međunarodne organizacije na Kosovu opredelile su se za "pragmatičan pristup" postizanja kratkoročne stabilnosti po svaku cenu žrtvovanja nekih važnih principa pravde i, kako piše u tekstu, tokom dugog vremenskog perioda malo je urađeno po pitanju dokaza o umešanosti pripadnika OVK u zločine protiv srpskog stanovništva i kosovskih Albanaca, koje je OVK smatrala saradnicima Beograda i izdajicama.

Euleks je dolaskom na Kosovo krajem 2008. nasledio tešku i osetljivu situaciju, posebno u oblasti borbe protiv ozbiljnih zločina, pa je veliki broj zločina, kako se dodaje, mogao da ostane nekažnjen.

U tekstu se ukazuje da je sprovedena mala ili nedovoljno detaljna istraga organizovanog kriminala i njegove povezanosti sa predstavnicima političkih institucija ili o ratnim zločinima nad Srbima i kosovskim Albancima, koji su danas pravi tabu na Kosovu.

U rezoluciji se navodi da je dosadašnja međunarodna istraga o optužbama za nehumano ponašanje uključujući i moguću trgovinu organima, napredovala po pitanju dokaza o postojanju tajnih pritvornih mesta OVK na severu Albanije gde je navodno bilo nehumanog ponašanja i čak ubistava. Ukazuje se da albanske vlasti nisu sarađivale.

Užasni zločini srpskih snaga doveli do toga da se na jednu stranu gleda kao na zločince, a na drugu kao na žrtve, bezuslovno nevine, ali da je stvarnost manje jasna i mnogo složenija, ocenjuje se u tekstu.

Dok je Srbija na kraju sarađivala, pokazalo se mnogo komplikovanijim sprovođenje ekshumacija na teritoriji Kosova, a nemogućim na albanskoj teritoriji. Kosovske vlasti nisu sarađivale ni u potrazi za gotovo 500 ljudi koji su zvanično nestali nakon okončanja sukoba, naveo je Dik Marti u rezoluciji za PS SE.

(Beta)