Nema baš mnogo ljudi kojima se bliži stota, a da i dalje voze automobil. Mazerin Vingejt je jedan od njih. Vid mu je i dalje oštar, ali to nije sve. On i dalje šest dana nedeljno dolazi na posao u državi Merilend.

Vingejt je i Pošti počeo da radi kao higijeničar, kada mu je bilo 60, a i danas se može videti kako besprekorno održava čistoću u tim prostorijama. Vingejt kaže da nema ozbiljnih zdravstvenih problema.

"Treba se kretati, što vište", kaže on.

Doktor Nil Bakholc iz američkog Nacionalnog instituta za starenje, kaže da je sve duži život postao "zabrinjavajuća stvar za vlade širom sveta".

"Populacija starijih ljudi, ne samo u SAD, već svuda u svetu, sve je veća. I zapravo najbrže rastuća grupa u SAD su osobe iznad 85 godina", navodi on.

Najnovija studija pokazala je vezu između brzog hodanja i očekivanog trajanja životnog veka. Istraživači su u studiji proučavali brzinu hodanja i druge zdravstvene faktore kod skoro 35 hiljada starijih odraslih osoba. Oni su pratili učesnike studije i do 20 godina.

Doktor Stefani Studenski sa Univerziteta Pitsburg predvodila je studiju.

"U svakoj populaciji, bez obzira na godine, pol i zdravstveno stanje, postoji jaka veza između brzine hodanja i opstanka. Brzina vašeg hodanja je odraz toga koliko dobro funkcionišu sistemi u vašem telu", ističe ona.

Određivanjem brzine hodanja i upotrebom grafikona za dugovečnost, lekari mogu da pruže bolju negu za svoje pacijente. Na primer, većina lekara ne kontroliše pacijente starije od 70 godina na rak prostate.

Ali, ako je osoba inače zdrava i očekuje se da će živeti narednih deset godina, može da ima koristi od takve kontrole. Za one koji su manje zdravi, ljekari mogu da traže načine za poboljšanje njihovog zdravlja i kvaliteta života.

Doktor Studenski, međutim, kaže da grafikoni, iako dobri, nisu uviek pokazatelji dogovečnosti. Neki ljudi koji su zdravi, jednostavno više vole da hodaju polako.

(Srna)