Ratni gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević saslušan je u Višem sudu u Šapcu i određen mu je ekstradiconi pritvor do 18 dana, izjavio je večeras portparol tog suda Slobodan Velisavljević.

Velisavljević je rekao da je Vučurević, koji je građanin Bosne i Hercegovine, uhapšen na graničnom prelazu Mali Zvornik na osnovu međunarodne poternice koju je raspisala Hrvatska.

Prema rečima Velisavljevića, nakon hapšenja Vučurević je sproveden dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Šapcu koji ga je saslušao.



Hrvatsko pravosuđe tereti Vučurevića za bombardovanje Dubrovnika početkom 90-ih godina, kada je obavljao funkciju čelnog čoveka u opštini Trebinje.

Vučurević je izjavio da mu je drago što je uhapšen, jer će "imati priliku da dokaže da nije odgovoran za ratne zločine na području Dubrovnika".

"Uhapšen sam na osnovu lažnih optužbi iz Dubrovnika i tvrdnji da sam kriv za granatiranje tog grada. Meni je drago da se to napokon dogodilo kako bih sve te laži jednom zauvek bile skinute s mog imena", izjavio je Vučurević u telefonskom razgovoru za zagrebački Jutarnji list nakon što je uhapšen na graničnom prelazu.

Pozivajući se na izvore bliske Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, zagrebački dnevnik na svom portalu navodi da, ukoliko Vučurević uz državljanstvo BiH ima i srpsko, neće biti moguće njegovo izručenje Hrvatskoj, jer dve zemlje nemaju ugovor o izručenju optuženih za ratni zločin.

List navodi da to, međutim, ne znači da se Vučureviću neće suditi u Srbiji budući da tužilaštva Hrvatske i Srbije imaju sporazum prema kojem su obavezni da postupaju kada za neku osobu dobiju dokaze o umešanosti u ratne zločine.

Predsednik Srpske demokratske stranke Mladen Bosić izjavio je Srni da iza hapšenja Vučurevića stoji politika i da je evidentno da je njegova sudbina vezana za proces generalu Armije BiH u penziji Jovanu Divjaku.

"Ukoliko Divjak bude oslobođen iz zatvora u Beču, onda bi 'kobajagi' puštanje Vučurevića trebalo da predstavlja kompenzaciju u očima političke javnosti. Neprihvatljivo je da se tako neko poigrava sa sudbinama Srba iz RS. Neshvatljivo je i da Vučurevića uhapsi policija Srbije na graničnom prelazu, iako je on do sada bezbroj puta prelazio i u Srbiju i u Crnu Goru, što nedvosmisleno upućuje na to da je to politički nalog", ocenio je Bosić.

Božidar Vučurević bio je jedan od osnivača SDS.

Optužnica za B.V.

Županijsko tužilaštvo u Dubrovniku podiglo je u oktobru 2008. optužnicu protiv Vučurevića.

Navodeći samo inicijale, državno tužilaštvo na svojoj internet strani objavilo je da je županijsko tužilaštvo u Dubrovniku podiglo optužnicu protiv državljanina Bosne i Hercegovine B. V. (1936) zbog izvršenja krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva zajedno s krivičnim delom uništavanja kulturnih i istorijskih spomenika.

Kao predsednik Skupštine opštine Trebinje, predsednik Srpske autonomne oblasti Hercegovine, predsednik kriznog štaba i ratnog štaba opštine Trebinje kao i predsednik ratnog predsedništva opštine Trebinje, okrivljeni je tokom 1991. pa do 29. oktobra 1995, delujući individualno i u saradnji s Radovanom Karadžićem, planirao, podsticao, naredio i na drugi način pomogao u sprovođenju ideje stvaranja Velike Srbije na prostoru bivše Jugoslavije, okupacijom i pripajanjem delova teritorija Hrvatske i proterivanjem hrvatskog stanovništva, navodi se u optužnici.

Tereti ga da je u septembru 1991. na području opštine Trebinje naredio mobilizaciju Teritorijalne odbrane i formiranje jedinica specijalne policije, kojima je popunjavao jedinice JNA, koje su 1. oktobra 1991. s područja Hercegovine i Crne Gore napale Hrvatsku.

Te su jedinice do 26. oktobra 1991. privremeno okupirale područje od Prevlake do Stona, a grad Dubrovnik držale u potpunoj blokadi.

U napadima su, navodi se u saopštenju, postupali protivno međunarodnim konvencijama, odnosno namerno i bezobzirno su gađali artiljerijom civilne objekte i spomenike kulture pri čemu je poginuo 91 civil, a 200 civila je ranjeno dok su u okupiranim mestima uništavali, palili i pljačkali privredne objekte i imovinu civila a ljude vodili u logore Morinj i Bileća.

Uz to, bezobzirno su gađali istorijsku jezgru dubrovačkog starog grada, spomenik nulte kategorije pod zaštitom UNESKO-a, nanoseći golemu štetu spomenicima kulture unutar zidina.

Nakon 26. oktobra 1992. i povlačenja JNA, imajući potpunu kontrolu i vlast nad oružanim snagama SAO Istočne Hercegovine, okrivljeni B. V. je zajedno sa komandom Hercegovačkog korpusa naredio da se nastavi gađanje Dubrovnika, privrednih i civilnih objekata sve do 29. oktobra 1995, pri čemu je ubijeno sedmoro civila a 11 ih je teško ranjeno uz nanesenu materijalna šteta, navedeno je u optužnici.

(agencije/MONDO)