Sudsko veće, nakon što je razmotrilo sve dokaze i argumente, proglasilo je hrvatskog generala Antu Gotovinu krivim kao saučesnika udruženog poduhvata za: progon, deportaciju, pljačku imovine, bezobzirno razaranje, ubistvo kao zločin protiv čovečnosti, ubistvo kao kršenje zakona ratovanja, nečovečna dela i okrutno postupanje.
Sudsko veće je kao olakšavajuću okolnost u izricanju presude uzelo u obzir Gotovinino ponašanje u pritvoru.
U izvršenje kazne biće mu uračunato vreme provedeno u priitvoru od decembra 2005. godine.
Advokatski tim će popodne posetiti Antu Gotovinu u pritvorukako bi odmah pristupili razmotranju i pripremi žalbenog postupka. Oni prenose da će veoma brzo prionuti na posao kako bi bila izrečena drugostepena presuda u predviđenom roku od 12 do 16 meseci.
Sudsko veće je kao olakšavajuću okolnost u izricanju presude uzelo u obzir Gotovinino ponašanje u pritvoru.
U izvršenje kazne biće mu uračunato vreme provedeno u priitvoru od decembra 2005. godine.
Advokatski tim će popodne posetiti Antu Gotovinu u pritvorukako bi odmah pristupili razmotranju i pripremi žalbenog postupka. Oni prenose da će veoma brzo prionuti na posao kako bi bila izrečena drugostepena presuda u predviđenom roku od 12 do 16 meseci.
Čermak je oslobođen svih optužbi, i po završetku administrativnih poslova, on će odmah biti pušten na slobodu. Hrvatski mediji su objavili da će se to dogoditi već poslepodne. On će prespavati u jednom haškom hotelu, gde mu je već rezervisana soba i u subotu će krenuti za Zagreb. Najavljeno je da bi Čermak popodne trebalo da se obrati novinarima.
Markač je osuđen na 18 godina zatvora, po osam tačaka optužnice. On je u zatvoru već proveo 1.477 dana i to će biti uračunato u izdržavanje kazne.
Presudu je donelo Sudsko veće u čijem su sastavu bili sudija Uldis Kinis iz Litvanije, Elizabet Gvaunza iz Zimbabvea i kao predsedavajući veća sudija Alfonso Ori iz Holandije.
Prema presudi, Gotovina (53), koji je zapovedao Olujom, i Markač (53), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.
Gotovina i Markač proglaseni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine.
General Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini. Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.
Po presudi, operacija Oluja u leto 1995. godine bila je udruženi zločinački poduhvat, na čelu s predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.
"Pretresno veće je utvrdilo da je određen broj hrvatskih političkih i vojnih lidera delio zajednički cilj trajnog uklanjanja srpskog civilnog stanovnistva iz Krajine, silom ili pretnjom silom, što je uključivalo deportaciju, prisilno premeštanje i progon nametanjem diskriminatornih mera, nezakonite napade na civile i civilne objekte", podvukao je sudija Ori.
Tribunal je utvrdio da je Tuđman bio "ključni član udruženog zločinačkog poduhvata" i da je "u nameri da Krajinu naseli Hrvatima", "preko svog moćnog položaja predsednika i vrhovnog komandanta oružanih snaga obezbedio da ta ideja bude pretvorena u politiku i akciju".
Kao ključni dokaz za to, sudija Ori izdvojio je prepis Tuđmanovog sastanka sa ostalim visokim zvaničnicima, na Brionima, 31. jula 1995.
godine.
"Pretresno veće utvrdilo je da su učesnici sastanka razgovarali o važnosti da krajiški Srbi odu, kao rezultat napda koji će uslediti", naglasio je sudija Ori.
Sa istog sastanka, u presudi su citirane reči generala Gotovine da se "veliki broj civila već evakuisao iz Knina i krenuo ka Banja Luci i Beogradu. To znači da, ako nastavimo pritisak za još neko vreme, neće biti mnogo civila, samo oni koji moraju da ostanu i nemaju mogućnost da odu".
Tuđman je, po presudi, sa ostalim članovima udruženog zločinačkog poduvhata - među kojima su bili i ministar odbrane Gojko Šušak i načelnici Generalštaba Janko Bobetko i Zvonimir Červenko - na brionskom sastanku razmotrio kako da se ofanzivom izazove da ne samo srpska armija, nego i civili napuste Krajinu.
Presudom je utvrđeno da su Tuđman, Šušak i Červenko "upotrebili hrvatske vojne snage i specijalnu policiju za počinjenje zločina u ostvarenju cilja udrženog zločinačkog poduhvata".
Tribunal je utvrdio je da su hrvatske snage u leto 1995, tokom operacije Oluja, prognale srpsko stanovništvo Kninske krajine tako što su civile ubijale, mučile, pljačkale i uništavale njihovu, kao i da su neselektivno granatirale čitave gradove.
Po presudi, general Gotovina naredio je granatiranje Knina, Benkovca i Obrovca, 4. i 5. avgusta 1995. godine, a to granatiranje "predstavljalo je nezakoniti napad na civile i civilne objekte". Time i propuštanjem da zločine spreči, a počinioce kazni, Gotovina je "značajno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu".
Pretresno veće utvrdilo je da je masovni egzodus srpskog stanovništva bio posledica "straha od nasilja i nužde izazvane granatiranjem, koji su stvorili okruženje u kojem civili nisu imali drugog izbora nego da odu".
Nasuprot tvrdnjama odbrane, planovi za evakuaciju civila koje su imale vlasti Repulike Srpske Krajine "imali su mali ili nikakav uticaj na odlazak Srba iz Krajine".
Hrvatske vlasti su, kako se navodi u presudi, posle Oluje a u okviru progona, nametnule "diskriminatorne mere" protiv Srba koji su otišli, s ciljem da njihovu oduzetu imovinu dodele Hrvatima.
"U zaključku, pretresno veće je našlo da su snage hrvatske vojske i specijalne policije počinile ubistva, okrutni tretman, nehumana dela, uništavanje, pljačku, progon i deportaciju, kao što je navedeno u optužnici. S obzirom na veliki broj zločina, počinjen protiv srpskog stanovništva u Krajini u relativno kratkom vremenu, veće je nadalje utvrdilo da je postojao rašireni i sistematski napad na srpske civile", naglasio je sudija Ori.
Trećeoptuženog generala Markača, koji je u Oluji zapovedao specijalnom policijom, Tribunal je osudio zbog toga što je naredio nezakonito granatiranje Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995, koje je izazvalo prisilno premeštanje stanovništva. Markačeve trupe učestvovale su i u uništavanju Gračaca u danima posle operacije.
Markač je, po presudi, time "značajno doprineo udruzenom zločinačkom poduhvatu", u čijem je osmišljavanju učestvovao na brionskom sastanku.
Policijski komandant Markač osuđen je i zbog ubistava starih srpskih civila u selu Grubori, 25. avgusta 1995, kao i za paljenje i uništavanje njihove imovine.
"Markač je zatim plasirao lažne priče i učestvovao u prikrivanju zločina koje su nad srpskim civilima i imovinom počinili njegovi podređeni", rekao je sudija Ori, dodajući da Markači nije ništa učinio da zločine spreči i kazni, što je bila njegova dužnost.
Obrazlažući oslobađanje drugooptuženog Ivana Čermaka, predsedavajući sudija kazao je da Čermak nije bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata, iako je kao komandant Kninskog garnizona, posle Oluje, "imao neki uticaj na civilnu i vojnu policiju, ali im nije komandovao, niti je bio ovlašćen za održavanje reda i mira".
Prihvatajući tvrdnju odbrane da je Čermak bio posvećen obnovi civilnog života u Kninu i kontaktima sa predstavnicima međunarodne zajednice, pretresno veće je utvrdilo da "dokazima nije utvrđeno da je Čermak znao ili da su njegove aktivnosti doprinele cilju naseljavanja u Krajinu Hrvata, radije nego Srba".
Tribunal je presudom utvrdio da je Čermak "negirao i prikrivao zločine počinjene u Gruborima", kao i da je međunarodnim zvaničnicima pružao "obmanjujuća uveravanja da su mere da se zaustave zločini nad Srbima primenjene ili će biti preduzete".
"Pretresno veće je zaključilo da tužilaštvo, osim u tom slučaju, nije dokazalo optužbe da je Čermak zločine nad Srbima dopuštao, minimizirao, negirao ili skrivao, niti da je obmanjivao međunarodnu zajednicu", kazao je sudija Ori, obrazlažući presudu.
Na kraju suđenja, u avgustu 2010. godine, optužba je predložila da Gotovini bude izrečena kazna od 27 godina zatvora, a da trećeoptuženi Markač bude kažnjen zatvorom dugim 23 godine. Za drugooptuženog Čermaka, tužioci su predložili zatvorsku kaznu od
17 godina.
Odbrane su tražile da optuženi budu oslobođeni, tvrdeći da je Oluja bila legitimna vojna operacija za reintegrisanje Kninske krajine u sastav Hrvatske, a da je srpsko stanovništvo napustilo teritoriju u okviru evakuacije koju je organizovalo njihovo vođstvo na čelu sa Milanom Martićem.
Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.
Više od dve hiljade građana okupilo se danas na glavnom gradskom Trgu bana Jelačića u Zagrebu gde su pratili TV-prenos izricanja presude trojici hrvatskih generala. Oni su izricanje presude dočekali veoma teško, a neki od njih su i plakali, dok je u Zadru jedan branitelj uleteo u izlog i počeo da sam sebe seče staklom. Povodom haške presude javnosti su se obratili predsednik i premijerka Hrvatske.
Galeriju pogledajte ovde.
(MONDO)
Markač je osuđen na 18 godina zatvora, po osam tačaka optužnice. On je u zatvoru već proveo 1.477 dana i to će biti uračunato u izdržavanje kazne.
Presudu je donelo Sudsko veće u čijem su sastavu bili sudija Uldis Kinis iz Litvanije, Elizabet Gvaunza iz Zimbabvea i kao predsedavajući veća sudija Alfonso Ori iz Holandije.
Prema presudi, Gotovina (53), koji je zapovedao Olujom, i Markač (53), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.
Gotovina i Markač proglaseni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine.
General Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini. Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.
Po presudi, operacija Oluja u leto 1995. godine bila je udruženi zločinački poduhvat, na čelu s predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.
"Pretresno veće je utvrdilo da je određen broj hrvatskih političkih i vojnih lidera delio zajednički cilj trajnog uklanjanja srpskog civilnog stanovnistva iz Krajine, silom ili pretnjom silom, što je uključivalo deportaciju, prisilno premeštanje i progon nametanjem diskriminatornih mera, nezakonite napade na civile i civilne objekte", podvukao je sudija Ori.
Tribunal je utvrdio da je Tuđman bio "ključni član udruženog zločinačkog poduhvata" i da je "u nameri da Krajinu naseli Hrvatima", "preko svog moćnog položaja predsednika i vrhovnog komandanta oružanih snaga obezbedio da ta ideja bude pretvorena u politiku i akciju".
Kao ključni dokaz za to, sudija Ori izdvojio je prepis Tuđmanovog sastanka sa ostalim visokim zvaničnicima, na Brionima, 31. jula 1995.
godine.
"Pretresno veće utvrdilo je da su učesnici sastanka razgovarali o važnosti da krajiški Srbi odu, kao rezultat napda koji će uslediti", naglasio je sudija Ori.
Sa istog sastanka, u presudi su citirane reči generala Gotovine da se "veliki broj civila već evakuisao iz Knina i krenuo ka Banja Luci i Beogradu. To znači da, ako nastavimo pritisak za još neko vreme, neće biti mnogo civila, samo oni koji moraju da ostanu i nemaju mogućnost da odu".
Tuđman je, po presudi, sa ostalim članovima udruženog zločinačkog poduvhata - među kojima su bili i ministar odbrane Gojko Šušak i načelnici Generalštaba Janko Bobetko i Zvonimir Červenko - na brionskom sastanku razmotrio kako da se ofanzivom izazove da ne samo srpska armija, nego i civili napuste Krajinu.
Presudom je utvrđeno da su Tuđman, Šušak i Červenko "upotrebili hrvatske vojne snage i specijalnu policiju za počinjenje zločina u ostvarenju cilja udrženog zločinačkog poduhvata".
Tribunal je utvrdio je da su hrvatske snage u leto 1995, tokom operacije Oluja, prognale srpsko stanovništvo Kninske krajine tako što su civile ubijale, mučile, pljačkale i uništavale njihovu, kao i da su neselektivno granatirale čitave gradove.
Po presudi, general Gotovina naredio je granatiranje Knina, Benkovca i Obrovca, 4. i 5. avgusta 1995. godine, a to granatiranje "predstavljalo je nezakoniti napad na civile i civilne objekte". Time i propuštanjem da zločine spreči, a počinioce kazni, Gotovina je "značajno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu".
Pretresno veće utvrdilo je da je masovni egzodus srpskog stanovništva bio posledica "straha od nasilja i nužde izazvane granatiranjem, koji su stvorili okruženje u kojem civili nisu imali drugog izbora nego da odu".
Nasuprot tvrdnjama odbrane, planovi za evakuaciju civila koje su imale vlasti Repulike Srpske Krajine "imali su mali ili nikakav uticaj na odlazak Srba iz Krajine".
Hrvatske vlasti su, kako se navodi u presudi, posle Oluje a u okviru progona, nametnule "diskriminatorne mere" protiv Srba koji su otišli, s ciljem da njihovu oduzetu imovinu dodele Hrvatima.
"U zaključku, pretresno veće je našlo da su snage hrvatske vojske i specijalne policije počinile ubistva, okrutni tretman, nehumana dela, uništavanje, pljačku, progon i deportaciju, kao što je navedeno u optužnici. S obzirom na veliki broj zločina, počinjen protiv srpskog stanovništva u Krajini u relativno kratkom vremenu, veće je nadalje utvrdilo da je postojao rašireni i sistematski napad na srpske civile", naglasio je sudija Ori.
Trećeoptuženog generala Markača, koji je u Oluji zapovedao specijalnom policijom, Tribunal je osudio zbog toga što je naredio nezakonito granatiranje Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995, koje je izazvalo prisilno premeštanje stanovništva. Markačeve trupe učestvovale su i u uništavanju Gračaca u danima posle operacije.
Markač je, po presudi, time "značajno doprineo udruzenom zločinačkom poduhvatu", u čijem je osmišljavanju učestvovao na brionskom sastanku.
Policijski komandant Markač osuđen je i zbog ubistava starih srpskih civila u selu Grubori, 25. avgusta 1995, kao i za paljenje i uništavanje njihove imovine.
"Markač je zatim plasirao lažne priče i učestvovao u prikrivanju zločina koje su nad srpskim civilima i imovinom počinili njegovi podređeni", rekao je sudija Ori, dodajući da Markači nije ništa učinio da zločine spreči i kazni, što je bila njegova dužnost.
Obrazlažući oslobađanje drugooptuženog Ivana Čermaka, predsedavajući sudija kazao je da Čermak nije bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata, iako je kao komandant Kninskog garnizona, posle Oluje, "imao neki uticaj na civilnu i vojnu policiju, ali im nije komandovao, niti je bio ovlašćen za održavanje reda i mira".
Prihvatajući tvrdnju odbrane da je Čermak bio posvećen obnovi civilnog života u Kninu i kontaktima sa predstavnicima međunarodne zajednice, pretresno veće je utvrdilo da "dokazima nije utvrđeno da je Čermak znao ili da su njegove aktivnosti doprinele cilju naseljavanja u Krajinu Hrvata, radije nego Srba".
Tribunal je presudom utvrdio da je Čermak "negirao i prikrivao zločine počinjene u Gruborima", kao i da je međunarodnim zvaničnicima pružao "obmanjujuća uveravanja da su mere da se zaustave zločini nad Srbima primenjene ili će biti preduzete".
"Pretresno veće je zaključilo da tužilaštvo, osim u tom slučaju, nije dokazalo optužbe da je Čermak zločine nad Srbima dopuštao, minimizirao, negirao ili skrivao, niti da je obmanjivao međunarodnu zajednicu", kazao je sudija Ori, obrazlažući presudu.
Na kraju suđenja, u avgustu 2010. godine, optužba je predložila da Gotovini bude izrečena kazna od 27 godina zatvora, a da trećeoptuženi Markač bude kažnjen zatvorom dugim 23 godine. Za drugooptuženog Čermaka, tužioci su predložili zatvorsku kaznu od
17 godina.
Odbrane su tražile da optuženi budu oslobođeni, tvrdeći da je Oluja bila legitimna vojna operacija za reintegrisanje Kninske krajine u sastav Hrvatske, a da je srpsko stanovništvo napustilo teritoriju u okviru evakuacije koju je organizovalo njihovo vođstvo na čelu sa Milanom Martićem.
Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.
Više od dve hiljade građana okupilo se danas na glavnom gradskom Trgu bana Jelačića u Zagrebu gde su pratili TV-prenos izricanja presude trojici hrvatskih generala. Oni su izricanje presude dočekali veoma teško, a neki od njih su i plakali, dok je u Zadru jedan branitelj uleteo u izlog i počeo da sam sebe seče staklom. Povodom haške presude javnosti su se obratili predsednik i premijerka Hrvatske.
Galeriju pogledajte ovde.
(MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija
Mislite da će biti lako? Neće! Savo Milošević zna da će se Partizan mučiti do kraja godine