Parlamentarni izbori najavljeni su u septembru, kao prvi posle pada režima Hosnija Mubaraka.

Nova stranka, Partija slobode i pravde, navela je da nema "teokratsku" orijentaciju i biće nezavisna od pokreta, čiji su stavovi često izazivali kritiku ili oprez stanovništva.

Savet Muslimanske braće je odlučio da pokrene političku partiju i da usvoji politički program, rekao je novinarima Mohamed Husein, generalni sekretara pokreta, formiranog pre više od 80 godina.

Partija, koju će voditi član političkog biroa Muslimaske braće Muhamed al-Mursi, koordinaraće svoje stavove sa stavovima pokreta istovremeno ostajući nezavisan organ.

"To će biti građanska a ne teokratska stranka", rekao je Al-Mursi, što je i očekivano jer Ustav Egipta zabranjuje da stranke na verskoj osnovi.

Al-Mursi je rekao da partija očekuje između 45 i 50 odsto poslaničkih mesta na izborima u septembru, prvim izborima od kada je Mubarak pod pritiskom uličnih protesta napustio vlast, 11. februara.

Vojska, koja je preuzela vlast posle Mubarakovog odlaska, saopštila je krajem marta da će deo vlasti predati budućem parlamentu izabranom u septembru, a potom izvršnu vlast predsedniku koji će biti izabran krajem godine.

Pokret Muslimanska braća je bio zvanično zabranjen da se bavi politikom za vreme Mubaraka, ali su ostale aktivnosti bile tolerisane.

Imajući uticajnu mrežu pomoći iz društva, oni su se predstavljali uvek kao nezavisni kandidati.

Taj pokret je posebno aktivan u džamijama, sindikatima i univerzitetima, kao i u pomoći ugroženima.

Formiran u Egiptu 1928. godine, Muslimanska braća predstavljaju najstariji pokret sunitskog islama. Tokom njegove istorije, pokret je bio i u opoziciji i sarađivao s vlastima, zalagao se za islamsku državu uz poštovanje demokratije.

Analitičari zbog toga navode da taj pokret ostaje enigma i izaziva bojazan Zapada, koji strahuje od uvođenja islamskog režima u Egiptu.

(Beta-AFP)