Norma Džin Bejker Mortenson rođena je 1. juna 1926. u sirotištu u Los Anđelesu, kao vanbračno dete Gledis Perl Monro.

Norma Džin je zbog prihičkih problema svoje majke detinjstvo provela po hraniteljskim porodicama, a već sa 16 godina stupila u brak sa vojnikom Džejmsom Dorertijem. Šesnaestogodišnjakinja tada dobija posao u fabrici padobrana gde je primećuje vojni fotograf Dejvid Konver koji joj predlaže saradnju.

Norma skraćuje kosu, farba je u plavo i postaje manekenka za kupaće kostime.

Ubrzo se razvodi i potpisuje ugovor sa filmskim studijom "20th Century Fox" i uzima umetničko ime Merilin Monro po glumici Merilin Miler sa kojom su je često upoređivali. Razočarana zaradom, tada je rekla: "U Holivudu ti plaćaju 1.000 dolara za poljubac a 50 centi za dušu."

Bez obzira na novo umetničko ime i imidž seksi plavuše, proboj u svet filma nije bio nimalo lak. U početku je glumila u niskobudžetnim filmovima B klase, i to najčešće "glupe plavuše".

Prvu veliku šansu dobija u filmu Džona Hjustona "Džungla na asfaltu" iz 1950. godine. Slede filmovi "Sve o Evi", "Ne trudi se da kucaš" i komedija "Majmunska posla".

Popularni bejzbol igrač Džo Dimađio se zaljubljuje u nju i njih dvoje se venčavaju. Iako je njihov brak trajao samo 274 dana, postoji priča da je on tokom 20 godina tri puta nedeljno na njen grob donosio crvene ruže.

Posle udaje za bejzbol igrača Merilin snima filmove koji su joj doneli svetsku slavu - "Muškarci vole plavuše", "Kako se udati za milionera", "Nijagara" i "Reka bez povratka".

Jedna seksi scena je ipak rasturila brak...Prilikom snimanja kultne scene za film "Sedam godina vernosti" sa podignutom haljinom, Dimađio joj priređuje ljubomornu scenu posle koje se par razvodi.



Sa uspehom pojavljuju se i njene obnažene fotografije koje je snimao fotograf Tom Keli dok je još bila devojka. Otkupljuje ih Hju Hefner i u decembru 1953. godine objavljuje ih u prvom izdanju "Plejboja". Komentarišući fotografije, Monro je na pitanje novinara šta nosi u krevetu, provokativno odgovorila "Šanel 5".

Merilin Monro nije želela da je večito prati glas glupe plavuše pa se upisuje u školu glume kod čuvenog Lija Strasberga, što će uroditi plodom - za film "Autobuska stanica" snimljen 1956. godine biva nominovana za "Zlatni globus". Tu nagradu će dobiti 1959. godine za film "Neki to vole vruće".



Tada se upoznaje sa čuvenim piscem Arturom Milerom za koga se udaje 1956. godine. Zli jezici su ovaj nesvakidašnji par opisivali kao "spoj mesa i mozga". Malo je poznato da je M.M. daleko od toga da je bila "glupa plavuša". Njeni omiljeni pisci bili su Dostojevski, Selindžer, Bernard Šo, a volela je da sluša Frenka Sinatru, Elu Ficdžerald ali i Mocarta i Betovena.



Merilin očajnički pokušava da ostane u drugom stanju sa Milerom, ali bez uspeha pa upada u depresiju iz koje izlaz traži u narkoticima i alkoholu, što je dovelo do kraha i trećeg braka.

Godine 1961.snima film "Neprilagođeni" po scenariju Artura Milera specijalno pisanog za nju. To će biti i poslednji film Klerka Gejbla koji odmah po završetku snimanja doživljava srčani udar.

Godinu dana kasnije počinje da radi na filmu "Something Got to Give", ali snimanje se prekida zbog njenih neprestanih kašnjenja, raznih bolesti i zaboravljanja teksta.

U to vreme, Monro, koja je u sve većoj krizi, ima i kratku aferu sa francuskim pevačem Ivom Montanom, a sumnjalo se i da je u vezi sa američkim predsednikom Džonom F. Kenedijem na čijoj je proslavi rođendana u maju 1962. vidno pijana u šljokičavoj haljini otpevala "Srećan rođendan predsedniče".



Kenedi je potom komentarisao: "Posle ovakvo slatkog izvođenja pesme, mogu slobodno da napustim politiku".

Merilin Monro je pronađena mrtva u svom domu u Los Anđelesu 5. avgusta 1962. Zvanično je saopšteno da je uzrok smrti prekomerna doza tableta za spavanje, ali to će uvek ostatati misterija jer mnogi veruju da je CIA umešana u njenu smrt zbog njene veze sa Kenedijevima.

(Tanjug/MONDO)