Slične demonstracije su održane i u drugim gradovima poput Barselone, Valensije i Sevilje.
"Krizu je izazvao kapitalistički finansijski sistem, a mi plaćamo. Mere štednje ne bi trebalo da budu usmerene na radničku klasu", kaže demonstrant Antonio Kortes.

Demonstranti su krenuli u protestnu šetnju sa šest lokacija u Madridu noseći transparente na kojima je pisalo "Šetajmo zajedno protiv krize", javila je agencija AP.

Pozivajući se na izvore u policiji, agencija Rojters javila je da se okupilo između 35.000 i 45.000 ljudi.

Premijer Hose Luis Rodriges Sapatero je izjavio da očekuje da će protesti biti mirni, mada su demonstracije održane uz snažno prisustvo policije zbog incidenata na protestima u sredu u Barseloni.

Agencija Rojters javila je da Španci demonstriraju protiv takozvanog "Euro pakta" i načina rešavanja ekonomske krize.

"Euro pakt" je sporazum koji su dogovorili političari evrozone kako bi stimulisali konkurentnost u bloku što je u Španiji dovelo do reformi prema kojima se kompanijama daju veća ovlašćenja koga mogu da zaposle, a koga da otpuste.

"Političari treba da dođu ovde i vide sve ovo", kaže Paloma Siruhano (30), medicinska sestra iz Madrida, koja se pridružila protestima noseći bebu u naručju.

Poslije skoro dve godine duge recesije, stopa nezaposlenosti u Španiji iznosi 21,3 odsto, što je najviša stopa u evrozoni, a dugovi su se nagomilali.



Stopa nezaposlenosti, koja je dvostruko veća nego 2007. godine, iznosi čak 35 odsto u populaciji koja ima između 16 i 29 godina.

Mnogi mladi, visoko obrazovani Španci ne mogu da nađu posao zbog niskog rasta četvrte privrede po veličini u evrozoni.

Protesti, u kojima učestvuju mladi i stari, zaposleni i nezaposleni, pod nazivom "Indignados" ili "Ogorčeni", počeli su 15. maja i proširili se na čitavu Španiju.

Stotine hiljada Španaca protestuju zato što više ne mogu da trpe smanjenje plata i povećanje poreza, mere preduzete sa ciljem rešavanja finansijske krize za koju su, kako smatraju demonstranti, krive banke.

Vlada se suočila sa krizom zbog smanjenja javne potrošnje, zamrzavanja penzija, podizanja starosne dobi za odlazak u penziju i pojednostavljivanja procesa otpuštanja zaposlenih.

Španija je ušla u recesiju 2008. godine, ali nije tražila kredit od međunarodnih finansijskih institucija kao što su to učinile neke druge članice evrozone - Grčka, Irska i Portugal.

Međutim, njeni finansijski problemi izazivaju paniku u drugim evropskim zemljama zbog obima i značaja njene privrede.

(Srna)