"Naravno da je to afrodizijak - uzbudi se onaj ko tartuf pronađe, zatim onaj ko ga skupo plati da bi ga pojeo, a ima i još nešto u njemu što budi lepo raspoloženje", kaže za MONDO Đankarlo Zigante, čovek koji je 1999. pronašao tartuf težak jedan kilogram i 310 grama.

"Ispostavilo se da je to najveći beli tartuf na svetu zbog čega je ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Tada sam dobio basnoslovne ponude za otkup, ali sam ipak odlučio da pripremim večeru za prijatelje, njih 120", objasnio nam je Đankarlo.

I tako je sve počelo. Malo istarsko mesto Livade, postalo je carstvo tartufa. Danas se tu nalazi fabrika tartufa, restoran koji tokom cele godine nudi jela od ovih pečuraka, kao i prodavnica sa raznim proizvodimi od tartufa.

Zašto su te pečurke tako zanimljive? "Zato što su retke i zato što ih nije lako pronaći" rekao nam je kralj tartufa, a evo šta smo još saznali.

Prvi pisani pomen tartufa datira iz 1. veka pre nove ere. U spisu Plinija Starijeg "Naturalis Historia" piše da je ta "dragocena pečurka nastala iz groma koji je Jupiter bacio blizu jednog hrasta", koji se smatrao svetim stablom. S obzirom na to da je Jupiter bio poznat i po svojoj seksualnoj aktivnosti, tartufu su odavnina pripisivana afrodizijačka svojstva.

To je oduvek bila namirnica koja se mogla naći samo na stolovima ljudi "plave" krvi ili dubokih džepova, a među najvećim fanovima tartufa bio je italijanski kompozitor Đoakino Rosini, autor opera "Seviljski berberin", "Otelo"... koji je za tartuf rekao da je to "Mocart među pečurkama".

Tartufi rastu pod zemljom, onom koja ima puno gline, na vlažnim i senovitim mestima, često kraj obala reka, u oblastima u kojima ne dolazi do velikih temperatunih razlika. Zato je Istra, pre svega šuma u Motovunu pored reke Mirne, bogata tartufima, kao i neka mesta u Italiji i Francuskoj.

Postoji mnogo vrsta tartufa, a ta podela se temelji na morfološkim karakteristikama kao što su oblik, veličina, boja, ornamentika, izgled, miris i ukus.

U prodaji se najčešće mogu naći sledeći tartufi:

Tuber Magnatum Pico (plemeniti beli tartuf)
Kuglastog oblika, bledožute boje, ponekad oker, prekriven zagasito crvenim mrljama. Pronalazi se u kasno leto, jesen i početkom zime, u podnožju hrasta, vrba, topola i lipa. Jede se sirov, a ima izrazito jak ukus koji podseća na beli luk, a miriše na metan ili fermentisani sir.

Tuber Aestivum Vitt (Scorzone)
Obično kuglast, crne površine, sa bradavicama i belim "venama". Jedan je od najčešćih i može se pronaći tokom cele godine u podnožju hrasta, lešnika, topole, bukve i borova. Raste i u Africi. Ima ukus zemlje, a aroma nije jaka.

Tuber Brumale Vitt (zimski)
Okruglog oblika, crn, ima bradavice, pronalazi se u jesen i početkom zime u podnožju hrasta i lešnika. Ima jak ali prijatan ukus, zbog čega je popularan.

Svi tartufi se pripremaju sa "lakim" namirnicama – povrćem i testeninama, retko sa mesom. Kada se koristi svež, tartuf treba narendati, veoma tanko, na što toplije jelo kako bi se oslobodila sva njegova specifična aroma. Dobro se slažu i uz bela i uz crna vina.

Pogledajte kako se pravi istarski fuži sa tartufima:



Tartufi rastu u simbiozi sa određenim drvećem, daleko od ljudskog pogleda, najčešće oko trideset centimetara pod zemljom, ali nekada i čitav metar. Zato se u potrazi za ovom pečurkom čovek oslanja na izoštren njuh psa, a nekada i svinje. Rasa psa nije bitna, može biti i mešanac. Tartuf "rekorder" Đankarlo je pronašao zahvaljujući posebno dresiranom nemačkom ptičaru.



Dakle, tartufe ne može da pronađe svako, ali ni da ih konzumira jer su skupi. Teglica sa jednom pečurkom veličine nešto većeg oraha, košta deset evra i više, a svi ostali proizvodi sa tartufima su mnogo skuplji: maslinovo ulje sa tartufima, namaz od belih tartufa i vrganja, od maslina i crnih tartufa, "tartufata" - miks crnih, belih tartufa i šampinjona, zatim kobasica sa tartufima, ali i rakija, med, puter...

"U 'Zigante' restoranu sve to možete probati tokom cele godine, možete odneti nešto od naših proizvoda i prijateljima, kao suvenir, a u oktobru dođite na Sajam tartufa u Livadama", pozvao vas je Đankarlo Zigante.

Poslušajte kralja tartufa, obavezno probajte te čudne pečurke. Mi jesmo. Zanimljivog su, nesvakidašnjeg ukusa koji se ne može uporediti ni sa čim što inače jedemo. Kao neka kombinacija belog luka, metala i zemlje.

A da li su zaista afrodizijak? Dozvolite da i MONDO nešto prećuti. Proverite sami.

(MONDO, Dragana Todorović)