Tadić je naglasio da podrška Srbije integritetu Bosne i Hercegovine nije samo deklarativna, jer naša zemlja tu podršku manifestuje i u političkoj praksi.
Podsećajući da su BiH i Srbija povezane i geografski, i kulturno i ekonomski i infrastrukturno, predsednik Srbije je ukazao da protekle godine predstavljaju možda i najteže trenutke u istoriji dve zemlje i da nerešena pitanja i dalje postoje.
"Ipak, želimo da zatvorimo ta pitanja na dobrobit svih građana i obe države", rekao je predsednik Srbije na zajedničkoj pres konferenciji posle sastanka sa članovima Predsedništva BiH.
On je ponovio da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svake države članice UN, a posebno onih u susedstvu.
Prema njegovim rečima, Srbija će prihvatiti sve ono o čemu se dogovore tri konstitutivna naroda i dva entiteta u BiH.
On je još jednom istakao da je Srbija jedna od potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma, ali da to ne tumači kao pravo na mešanje u unutrašnje stvari neke države.
"Srbija će prihvatiti sve konsekvence demokratskog dijaloga u BiH i svako rešenje koje postignu tri naroda i dva entiteta. Srbija se neće mešati u ta rešenja i Srbija neće preći crvenu liniju koja je određena međunarodnim pravom, Dejtonskim sporazumom i dobrosusedskim odnosima", naglasio je srpski predsednik.
Tadić je podsetio da Srbija ima specijalne i paralelne veze sa Republikom Srpskom i da isto to želi i sa Federacijom BiH.
"Potrebno je da naši odnosi budu na najvišem mogućem nivou i najboljeg kvaliteta", kazao je Tadić.
Tadić se osvrnuo i na proces evrointegracija celog regiona, istakavši da je to za Srbiju ključni strateški cilj i izrazio nadu da će i ostale zemlje napredovati ka EU.
Predsednik Srbije je i ovom prilikom istakao značaj osude svih koji su počinili ratne zločine.
"Srbija je davala i davaće doprinos privođenju pravdi svih onih za koje se sumnja da su počinili ratne zločine", naveo je Tadić i istakao da je važno i da sudovi i sudske insititucije obezbede pravedno i fer suđenje i pravednu kaznu.
"To nije važno samo zbog pomirenja u našem regionu, već i zbog uspostavljanja vladavine prava. Samo tako društva mogu imati budućnost. Bez poverenja građana u institucije nema prosperitnog društva", rekao je on
Tadić je još jednom potvrdio rešenost Srbije da završi saradnju sa Haškim tribunalom.
On je naglasio da je veoma važno da svoj doprinos u rešavanju slučajeva osumnjičenih za ratne zločine daju i druge zemlje, jer "rešavanje pitanja ratnih zločina važno je za sve pogođene tim zločinima, za žrtve i njihove porodice" i posebno istakao značaj nezavisne istrage i zaštite svedoka.
Tadić se takođe založio i za rešavanje pitanja nestalih.
"Sa epitetom 'izdajnik' sam se suočavao više puta u životu i uvek sam na kraju dobijao podršku građana. Hoću li biti predsednik Srbije, to mogu odlučiti samo građani. Ja nisam samo srpski političar i predsednik, već predstavnik građana celog regiona i smatram da ovakvom politikom izražavam regionalnu odgovornost", rekao je Tadić.
On je istakao da neće nikada podržavati navijače koji skandiraju "Nož, žica Srebrenica", niti one navijače koji skandiraju "Ubij Srbina".
Naglasio je da su osnove njegove politike cilj da "naši ljudi ne budu okovani u okovima istorije".
"Ako me zato zovu izdajnikom, na takvu politiku sam ponosan", rekao je Tadić.
Upitan da li je bilo reči o hapšenjuu državljanja BiH na osnovu poternica iz Srbije, poput Ejupa Ganića, Ilije Jurišića, Jovana Divjaka, Tadić je rekao da "samo sudovi mogu da utvrde da li je neko izvršio zločin ili ne", te da nijedna osoba koja je optužena za zločine nema njegovu naklonost.
"Naše misljenje ne treba da se zasniva na osećajima. Recimo, u Srbiji, mnogi smatraju da su optuženi za ratne zlocine nevini", rekao je predsednik Srbije.
Predsednik Srbije je podsetio da nije prvi put u Sarajevu i da je zapravo Sarajevo, svoj rodni grad, "posetio" u "prvoj sekundi svog života".
Predsednik Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je rekao da je predsednik Tadić prijatelj BiH i da njegova današnja poseta kruna prethodnih kontakata.
Radmanović je istakao da su Srbija i BiH važne za stabilnost zapadnog Balkana, ali i za stabilnost EU u celini.
On je naglasio da je važno da sve zemlje Balkana napreduju ka EU i naveo da je potrebno što pre načiniti krupne korake u tom pravcu.
"Neka ovo bude poziv Evropskoj uniji da podstakne preostale zemlje Balkana da ispune uslove i približe se Uniji", kazao je Radmanović.
On je rekao da je na sastanku bilo reči i o otvorenim pitanjima između dve zemlje kao što je pitanje granica i neka od pitanja koja su pokrenuta na prethodnom trilateralnom sastanku u Karađorđevu.
Založivši se za to da se otvorena pitanja rešavaju što pre, on je istovremeno najavio da će za desetak dana biti održan novi trilateralan sastanak u Hrvatskoj.
Prema njegovim rečima, ragovaralo se i o unapređenju ekonomske saradnje, a Tadić je dodao da je bilo reči i o zajedničkom nastupu na trećim tržištima.
Radmanović je podsetio da je Srbija najveći investitor u BiH i da obim robne razmene između dve države iznosi 2,5 miliona konvertibilnih maraka.
Tadić se sreo i sa članovima kolegijuma Doma naroda i Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BIH.
Predsedavajući Predstavničkog doma Denis Bećirović rekao je da nije dobro to što se Savet za međudržavnu saradnju dve zemlje poslednji put sastao u februaru 2005, a da se poslednji kontakt dva državna parlamenta desio u februaru 2009. godine.
On je pojasnio da dve zemlje imaju identične prioritete, ali i niz otvorenih pitanja - pitanje državne granice pre svega na području Janje, sukcesije, stare devizne štednje u Invest banci Beograd, korištenja hidroenergetskih potencijala na Drini i brojna druga pitanja.
Predsedavajući Doma naroda Ognjen Tadić rekao je da je elementarni uslov koji Parlamentarna skupština BiH mora ispunjavati to da čuva mir i stabilnost BiH, te da je u proteklih 16 godina taj zadatak vrlo uspešno ispunila.
On je naglasio da nije dobro da su odnosi dve prijateljske zemlje u zastoju i da saradnju BiH, i pojedinačno entiteta, sa Srbijom treba dodatno razvijati.
Predsednik i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Hido Biščević su razgovarala o zajedničkim aktivnostima koje će uslediti nakon što je Srbija prošle sedmice preuzela predsedavanje Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), čiji je RCC operativni organ.
Tadić je istakao da će borba protiv organizovanog kriminala biti glavni prioritet predsedavanja Srbije.
"SEECP će takođe raditi na nastavku procesa proširenja EU. Saradnja u energetskom sektoru, kulturi, zajednički rad na velikim infrastrukturnim projektima i izgradnja kapaciteta kojima bi se odgovorilo na katastrofe, takođe će biti prioriteti regiona tokom narednih godinu dana", rekao je predsednik Srbije.
Biščević je izneo uverenje da će predsedavanje Srbije ovim procesom doneti dodatnu sinergiju sprovođenju Strategije.
(agencije/MONDO)
"Ipak, želimo da zatvorimo ta pitanja na dobrobit svih građana i obe države", rekao je predsednik Srbije na zajedničkoj pres konferenciji posle sastanka sa članovima Predsedništva BiH.
On je ponovio da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svake države članice UN, a posebno onih u susedstvu.
Prema njegovim rečima, Srbija će prihvatiti sve ono o čemu se dogovore tri konstitutivna naroda i dva entiteta u BiH.
On je još jednom istakao da je Srbija jedna od potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma, ali da to ne tumači kao pravo na mešanje u unutrašnje stvari neke države.
"Srbija će prihvatiti sve konsekvence demokratskog dijaloga u BiH i svako rešenje koje postignu tri naroda i dva entiteta. Srbija se neće mešati u ta rešenja i Srbija neće preći crvenu liniju koja je određena međunarodnim pravom, Dejtonskim sporazumom i dobrosusedskim odnosima", naglasio je srpski predsednik.
Tadić je podsetio da Srbija ima specijalne i paralelne veze sa Republikom Srpskom i da isto to želi i sa Federacijom BiH.
"Potrebno je da naši odnosi budu na najvišem mogućem nivou i najboljeg kvaliteta", kazao je Tadić.
Tadić se osvrnuo i na proces evrointegracija celog regiona, istakavši da je to za Srbiju ključni strateški cilj i izrazio nadu da će i ostale zemlje napredovati ka EU.
Predsednik Srbije je i ovom prilikom istakao značaj osude svih koji su počinili ratne zločine.
"Srbija je davala i davaće doprinos privođenju pravdi svih onih za koje se sumnja da su počinili ratne zločine", naveo je Tadić i istakao da je važno i da sudovi i sudske insititucije obezbede pravedno i fer suđenje i pravednu kaznu.
"To nije važno samo zbog pomirenja u našem regionu, već i zbog uspostavljanja vladavine prava. Samo tako društva mogu imati budućnost. Bez poverenja građana u institucije nema prosperitnog društva", rekao je on
Tadić je još jednom potvrdio rešenost Srbije da završi saradnju sa Haškim tribunalom.
On je naglasio da je veoma važno da svoj doprinos u rešavanju slučajeva osumnjičenih za ratne zločine daju i druge zemlje, jer "rešavanje pitanja ratnih zločina važno je za sve pogođene tim zločinima, za žrtve i njihove porodice" i posebno istakao značaj nezavisne istrage i zaštite svedoka.
Tadić se takođe založio i za rešavanje pitanja nestalih.
"Sa epitetom 'izdajnik' sam se suočavao više puta u životu i uvek sam na kraju dobijao podršku građana. Hoću li biti predsednik Srbije, to mogu odlučiti samo građani. Ja nisam samo srpski političar i predsednik, već predstavnik građana celog regiona i smatram da ovakvom politikom izražavam regionalnu odgovornost", rekao je Tadić.
On je istakao da neće nikada podržavati navijače koji skandiraju "Nož, žica Srebrenica", niti one navijače koji skandiraju "Ubij Srbina".
Naglasio je da su osnove njegove politike cilj da "naši ljudi ne budu okovani u okovima istorije".
"Ako me zato zovu izdajnikom, na takvu politiku sam ponosan", rekao je Tadić.
Upitan da li je bilo reči o hapšenjuu državljanja BiH na osnovu poternica iz Srbije, poput Ejupa Ganića, Ilije Jurišića, Jovana Divjaka, Tadić je rekao da "samo sudovi mogu da utvrde da li je neko izvršio zločin ili ne", te da nijedna osoba koja je optužena za zločine nema njegovu naklonost.
"Naše misljenje ne treba da se zasniva na osećajima. Recimo, u Srbiji, mnogi smatraju da su optuženi za ratne zlocine nevini", rekao je predsednik Srbije.
Predsednik Srbije je podsetio da nije prvi put u Sarajevu i da je zapravo Sarajevo, svoj rodni grad, "posetio" u "prvoj sekundi svog života".
Predsednik Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je rekao da je predsednik Tadić prijatelj BiH i da njegova današnja poseta kruna prethodnih kontakata.
Radmanović je istakao da su Srbija i BiH važne za stabilnost zapadnog Balkana, ali i za stabilnost EU u celini.
On je naglasio da je važno da sve zemlje Balkana napreduju ka EU i naveo da je potrebno što pre načiniti krupne korake u tom pravcu.
"Neka ovo bude poziv Evropskoj uniji da podstakne preostale zemlje Balkana da ispune uslove i približe se Uniji", kazao je Radmanović.
On je rekao da je na sastanku bilo reči i o otvorenim pitanjima između dve zemlje kao što je pitanje granica i neka od pitanja koja su pokrenuta na prethodnom trilateralnom sastanku u Karađorđevu.
Založivši se za to da se otvorena pitanja rešavaju što pre, on je istovremeno najavio da će za desetak dana biti održan novi trilateralan sastanak u Hrvatskoj.
Prema njegovim rečima, ragovaralo se i o unapređenju ekonomske saradnje, a Tadić je dodao da je bilo reči i o zajedničkom nastupu na trećim tržištima.
Radmanović je podsetio da je Srbija najveći investitor u BiH i da obim robne razmene između dve države iznosi 2,5 miliona konvertibilnih maraka.
Tadić se sreo i sa članovima kolegijuma Doma naroda i Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BIH.
Predsedavajući Predstavničkog doma Denis Bećirović rekao je da nije dobro to što se Savet za međudržavnu saradnju dve zemlje poslednji put sastao u februaru 2005, a da se poslednji kontakt dva državna parlamenta desio u februaru 2009. godine.
On je pojasnio da dve zemlje imaju identične prioritete, ali i niz otvorenih pitanja - pitanje državne granice pre svega na području Janje, sukcesije, stare devizne štednje u Invest banci Beograd, korištenja hidroenergetskih potencijala na Drini i brojna druga pitanja.
Predsedavajući Doma naroda Ognjen Tadić rekao je da je elementarni uslov koji Parlamentarna skupština BiH mora ispunjavati to da čuva mir i stabilnost BiH, te da je u proteklih 16 godina taj zadatak vrlo uspešno ispunila.
On je naglasio da nije dobro da su odnosi dve prijateljske zemlje u zastoju i da saradnju BiH, i pojedinačno entiteta, sa Srbijom treba dodatno razvijati.
Predsednik i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Hido Biščević su razgovarala o zajedničkim aktivnostima koje će uslediti nakon što je Srbija prošle sedmice preuzela predsedavanje Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), čiji je RCC operativni organ.
Tadić je istakao da će borba protiv organizovanog kriminala biti glavni prioritet predsedavanja Srbije.
"SEECP će takođe raditi na nastavku procesa proširenja EU. Saradnja u energetskom sektoru, kulturi, zajednički rad na velikim infrastrukturnim projektima i izgradnja kapaciteta kojima bi se odgovorilo na katastrofe, takođe će biti prioriteti regiona tokom narednih godinu dana", rekao je predsednik Srbije.
Biščević je izneo uverenje da će predsedavanje Srbije ovim procesom doneti dodatnu sinergiju sprovođenju Strategije.
(agencije/MONDO)
Partizanova kriza traje, nova drama i šesti poraz u nizu: Ledej i Mirotić utišali punu Arenu
Partizan želi da prekine crni niz: Istorijski susret slavnih trenera, ne zna se kome je pobeda potrebnija
Ognjen Dobrić nestao iz ekipe Zvezde: Janis Sferopulos ne računa na "vojnika" crveno-belih
Srbija izbegla poraz i poslednje mesto: Protiv Danske igramo za četvrtfinale Lige nacija!
Partizan na dnu Evrolige, tužan pogled na tabelu: Crno-beli su u najgoroj formi, zakucani na začelje!